Ораховички попис (књига)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ораховички попис жртава Другог свјетског рата
Корице књиге српског издања
Настанак и садржај
АуторДрагослав Илић
Земља Република Српска
Језиксрпски
Издавање
ИздавачМузеј жртава геноцида; Одбор за Јасеновац САС СПЦ
Број страница54
Тип медијамеки повез
Превод
Датум
издавања
2018.
Класификација
ISBN?978-86-86831-45-3

Ораховички попис жртава Другог свјетског рата представља историографско дјело које доноси спискове жртава из Ораховице и десет околних села као и њихову научну обраду. Књига је објављена 2018. године у издању Музеја жртава Геноцида и Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.[1]

О приређивачу[уреди | уреди извор]

Драгослав Илић је рођен у Санском Мосту 1979. године. Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Бањој Луци 2016. године. Бави се истраживањем периода Другог свјетског рата на југословенском подручју са посебним акцентом на жртве геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Запослен је у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

О књизи[уреди | уреди извор]

Спискови жртава које доноси ова књига настали су на иницијативу Српске акадмије наука и умјетности које се 1983. године обратила Светом Архијерејском Синоду Српске православне цркве са молбом да се преко црквене инфраструктуре изврши попис жртава Другог свјетског рата. Синод је прихватио ову иницијативу на сједници 7. октобра 1983. године, а затим свим надлежним владикама послао документ којим је тражено да свештеници попишу жртве у својим парохијама и да добијене податке пошаљу преко надлежних епископа доставе Синоду. Спискове који су анализирани и објављени у овој књизи саставио је јеромонај Леонтије Алавања из манастира Ораховица који је у овом периоду обављао дужност парохијског свештеника у селима: Ораховица, Слатински Дреновац, Ђуричићи, Горњи Мељани, Прекорачани, Пушине, Горња Пиштана, Доња Пиштана, Дузлук, Кокочак и Крања. Списковима је обухваћено укупно 439 српских жртава геноцида НДХ. Анализа ових спискова показала је да се на њима нашло 128 имена особа које до сада нису биле евидентиране као жртве. Овај попис, поред неспорне вриједности која се налази у чињеници да је донио 28% нових имена жртава, важан је и зато што је указао на могућности будућих истраживања жртава Другог свјетског рата на српским етничким просторима.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ново издање под знаком Музеја жртава геноцида: Ораховички попис жртава Другог свјетског рата, (приредио Драгослав Илић), Београд 2018.”. Музеј жртава геноцида. Приступљено 19. 11. 2021. 
  2. ^ Илић, Драгослав (2018). Ораховички попис жртава Другог свјетског рата. Београд: Музеј жртава геноцида и Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. ISBN 978-86-86831-45-3.