Оружане снаге Луксембурга

С Википедије, слободне енциклопедије
Оружане снаге Луксембурга
Грб Оружаних снага Луксембурга
Основана16. фебруара 1881.
Вођство
ГлавнокомандујућиАнри, велики војвода од Луксембурга
Бројно стање
Војно способни18-26
Број расположивих
за војну службу		118.665 мушкараца, 18-57 година (2018.),

117.456 жена, 18-57 година (2018.), година 15—49 (97.290 мушкараца, 18-57 година (2018.),

96.361 жена, 18-57 година (2018.))
Број годишње стасалих
за војну службу		(97.290 мушкараца, 18-57 година (2018.), 96.361 жена, 18-57 година (2018.))
Активни састав939 (2018)[1]
Трошкови
Буџет389 милиона евра (2021)[2]
Проценат БДП0.56% (2021)[2]

Оружане снаге Луксембурга ( лукс. Lëtzebuerger Arméi; франц. Armée luxembourgeoise ) су националне војне снаге Луксембурга . Војска је у потпуности добровољачка војска од 1967. године. Од децембра 2018. године војска Луксембурга има 939 запослених.[1]

Војска је под цивилном контролом, са великим војводом као главнокомандујућим . Министар одбране, тренутно Јурико Бакеш, надгледа операције војске. Професионални старешина војске је начелник одбране, који одговара министру и има чин генерала. Луксембург обезбеђује војно особље за мировне мисије УН, НАТО и ЕУ од 1992. године.

Историја[уреди | уреди извор]

Луксембуршки војник у Кореји, 1953.

Милиција (1817–1841)[уреди | уреди извор]

Дана 8. јануара 1817. године, Вилијам I, велики војвода Луксембурга, објавио је уставни закон који регулише организацију милиције, чије су главне одредбе требало да остану на снази до укидања милиције 1881. године. Закон је одредио снагу милиције на 3.000 људи. До 1840. године, луксембуршки милиционери су служили у јединицама Краљевске холандске војске . Војници су служили пет година: прва година се састојала од активне службе, али су током сваке од наредне четири године службе били мобилисани само три пута годишње.[3]

Савезни контингент (1841-1867)[уреди | уреди извор]

Године 1839, Вилијам први је постао страна у Лондонском уговору којим је Велико војводство изгубило своје западне, франкофоне територије у корист белгијске провинције Луксембург . Због преполовљења становништва земље, са губитком од 160.000 становника, милиција је изгубила половину снаге. Према одредбама споразума, Луксембург и новоформирано. Године 1846. коњичке и артиљеријске јединице су распуштене и Луксембуршки контингент је одвојен. Луксембуршки контингент се тада састојао од два лака пешадијска батаљона, један у Ехтернаху и други у Дикирху, два резервна друштва и депоско друштво.[4]

Нова војна организација основана је 1867. која се састојала од два батаљона, са укупном снагом од 1.568 официра и људи. Године 1868. контингент је постао један лаки пешадијски батаљон од четири чете, јачине 500 људи. 16. фебруара 1881, лаки пешадијски батаљон је распуштен укидањем система милиције.[5]

Оружане снаге Луксембурга након ослобођења[уреди | уреди извор]

Луксембуршки војници током параде поводом Дана државности

Војна обавеза је у Луксембургу први пут уведена у новембру 1944.[6] 1945. Корпус гарде Велике војводе смештен у касарни Сен Есприт у граду Луксембург и основани су 1. и 2. пешадијски батаљон, један у Валферданжу, а други у Диделанжу . Оружане снаге Луксембурга заузеле су део француске окупационе зоне у Немачкој, 2. батаљон је заузео део округа Битбург и један одред из 1. батаљона део округа Сарбург. 2. батаљон је остао у Битбургу до 1955.[7] Јачина војске порасла је на 2.150 људи.[6] Луксембург је потписао Бриселски споразум у марту 1948, а Северноатлантски уговор 1949.[7]

Корејски рат[уреди | уреди извор]

Године 1950. седамнаест земаља, укључујући Луксембург, одлучило је да пошаље оружане снаге у помоћ Републици Кореји . Луксембуршки контингент је укључен у белгијску команду Уједињених нација или Корејски добровољачки корпус. Белгијско-луксембуршки батаљон стигао је у Кореју 1951. и био је придружен америчкој 3. пешадијској дивизији . У рату су погинула два луксембуршка војника, а 17 је рањено. Белго-Луксембуршки батаљон је расформиран 1955. године.

Недавне међународне операције[уреди | уреди извор]

Авион А400М ЦТ-01 у служби Луксембурга
Војске Луксембурга користе вишенаменско оклопно возило као своје војно возило, са тешким митраљезом 50 БМГ

Луксембург је почео да финансијски подржава међународне мировне мисије 1991. године, наводећи рат у Персијском заливу, Руанди и Албанији . [8] Луксембург распоређује војно особље у мировне мисије од 1992. године.

Луксембург је давао трупе УНПРОФОР- у од априла 1992. до августа 1993. године, распоређујући укупно 40 војника у белгијски батаљон. 1996. Луксембург је учествовао у мисијама ИФОР-а у бившој Југославији у мултинационалној транспортној компанији. Потом је услиједио мањи контингент у мисији НАТО СФОР у Босни и Херцеговини, који је извршио 9 ротација особља.

Организација оружаних снага Луксембурга[уреди | уреди извор]

До 1999. године војска је била интегрисана у Force Publique, која је укључивала Жандармерију и полицију, све док Жандармерија није спојена са полицијом Великог војводе под другим министром 2000. године. Војска је од 1967. године била добровољачка снага[9] Има снагу од око 900 професионалних војника и 200 цивила [10][11] са укупним буџетом од приближно 389 милиона долара, или 0,57% БДП-а 2021.

Луксембуршка војска је формација величине батаљона са четири одвојенекомпаније под контролом Војни центар, који се налази у касарни Цасерне Гранд-Дуц Јеан на брду Херненберг у близини града Диекирцх . Луксембург нема морнарицу, пошто земља нема излаз на море . Има ваздухопловство од 2021. [12] и авионе.[13]

Луксембуршка авијација[уреди | уреди извор]

Луксембург има малу ваздушну грану. Сви НАТО АВАКС авиони су регистровани у ЛАФ-у и носе ознаку Оружаних снага Луксембурга.

Авијација[уреди | уреди извор]

Авион Порекло Тип Варијанта У служби Напомене
Транспорт
Аирбус А400М Француска / Шпанија транспорт 1[14] којим управља белгијско 15. крило ваздушног саобраћаја
Хеликоптер
Аирбус Х145 Немачка светлосна помоћ Х145М 2[15]

Униформа[уреди | уреди извор]

Луксембуршке војне униформе се састоје од униформи, службених (или гарнизонских) и теренских униформи, које се често носе са црном беретком . Генералне униформе носе се углавном у свечаним приликама, док се службене униформе носе за дневне дужности. Униформе Оружаних снага Луксембурга састоје се од службене и теренске одеће за лето и зиму, као и одеће и јакне за официре. Униформа зимске службе, од маслинасто сивасте вуне, састоји се од једноструког капута са џеповима са преклопима, кошуље и кравате и панталона које су обично без манжета.[16] Летња униформа је слична, али од светлосмеђег материјала.

Борбене униформе користе или умерени или пустињски маскирни узорак. Ови обрасци су усвојени 2010–11. како би заменили шаблон "УС Воодланд" који се користио од 1985.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Strength of the Luxembourgish Army 1990 – 2018”. 2018. Приступљено 11. 11. 2022. 
  2. ^ а б „Defence Expenditure of NATO Countries (2014-2021)” [NATO] (PDF). 11. 6. 2021. Приступљено 15. 11. 2021. 
  3. ^ „La Milice (1817-1841)” [The Militia (1817-1841)]. Lëtzebuerger Arméi (на језику: француски). Armée luxembourgeoise. 2017. Архивирано из оригинала 5. 1. 2017. г. Приступљено 10. 3. 2017. 
  4. ^ „Le Contingent Fédéral (1841-1867)” [The Federal Contingent (1841-1867)]. Lëtzebuerger Arméi (на језику: француски). Armée luxembourgeoise. 2017. Архивирано из оригинала 5. 1. 2017. г. Приступљено 10. 3. 2017. 
  5. ^ „Le Corps de Chasseurs Luxembourgeois (1867-1881)” [The Light Infantry of Luxembourg (1867-1881)]. Lëtzebuerger Arméi (на језику: француски). Armée luxembourgeoise. 2017. Архивирано из оригинала 5. 1. 2017. г. Приступљено 10. 3. 2017. 
  6. ^ а б „Le Luxembourg et l'OTAN”. NATO Declassified. NATO. Приступљено 20. 9. 2022. 
  7. ^ а б „Les débuts de 1944-1954” (на језику: француски). Lëtzebuerger Arméi. Приступљено 17. 3. 2020. 
  8. ^ „ECMM: Mission des observateurs de l'Union Européenne en ex-Yougoslavie” [European Community Monitoring Mission (ECMM): Mission of European Union observers in ex-Yugoslavia]. Armée luxembourgeoise (на језику: француски). Приступљено 15. 9. 2019. 
  9. ^ „Mémorial A, 1967, No. 43” (PDF) (на језику: француски). Service central de législation. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 10. 2006. г. Приступљено 11. 9. 2006. 
  10. ^ „Organisation de l'Armée” [Organisation of the Army]. armee.lu (на језику: француски). Приступљено 2022-11-12. 
  11. ^ „Résultats de recherche”. Legilux. Приступљено 2022-11-12. 
  12. ^ „Loi du 2 juin 2021 portant modification:...” [Law of 2 June 2021 amending [three previous laws on military organization and funding]]. Official Journal of Luxembourg. 2. 6. 2021. Приступљено 24. 5. 2022. 
  13. ^ „Luxembourg Defence Information - Luxembourg Armed Forces - Luxembourg Army - European Defence Information”. www.armedforces.co.uk. Архивирано из оригинала 2016-09-22. г. Приступљено 2016-11-30. 
  14. ^ „World Air Forces 2023”Неопходна слободна регистрација. Flightglobal Insight. 2023. Приступљено 24. 12. 2022. 
  15. ^ „Luxembourg receives second H145M”. shephardmedia.com. 21. 1. 2020. 
  16. ^ „Luxembourg's armed forces: army composition, recruitment and salaries”. Online media of Luxembourg (на језику: енглески). 2023-07-06. Приступљено 2023-12-20. 
  17. ^ „Luxembourg - Camopedia”. Архивирано из оригинала 17. 6. 2018. г. Приступљено 17. 6. 2018. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оружане_снаге_Луксембурга&oldid=27584031”