Пети фур

С Википедије, слободне енциклопедије
Пети фур
Пети фур
Место пореклаФранцуска
  Медији: Пети фур

Пети фур (франц. petit four) је мала посластица или умами предјело величине залогаја. Назив је француског порекла, petit four (француски изговор: ​[pə.ti fuʁ]), што значи „мала рерна”.

У Француској, у 18. и 19. веку пећи на гас нису постојале. Коришћене су фруне (холандског дизајна), којима је требало дуго да се загреју за печење хлеба, али и да се охладе. Пекари су пећнице користили током процеса хлађења, искоришћавајући ускладиштену топлоту, за печење пецива. То се називало печење à petit four (дословно „у малој рерни”), нижа температура која је омогућавала печење пецива.[1][2]

Врсте[уреди | уреди извор]

Постоје три врсте пети фура:

  • Glacé (застакљени), украшени ситни колачи покривени фонданом
  • Salé (сољени), слано предјело величине залогаја, обично се служи на коктел забавама
  • Sec (суви), глатки бисквит, печени колач од беланаца, макарона и лиснатог теста

У француској посластичарници, разни мали десерти обично се називају mignardises, док се тврди, маслачни кекси називају petits fours.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Olver, Lynne (24. 6. 2012). „history notes—cookies, crackers & biscuits”. The Food Timeline. Архивирано из оригинала 4. 8. 2012. г. 
  2. ^ Jebirashvili, Revaz. „The History of Petit Fours”. Mini Desserts. Приступљено 10. 2. 2015.