Прешевска долина
| Прешевска долина алб. Lugina e Preshevës | |
 | |
| Држава |  Србија
|
| Област | Централна Србија |
| Највећи град | Прешево |
| Подручје • Укупно |
725 km² |
| Популација • Укупно • Густина |
75,300 93,6/km² |
Прешевска долина (алб. Lugina e Preshevës) је сепаратистички политички термин који албански сепаратисти користе за двије општине на југозападу Врањске котлине, Бујановац и Прешево, које имају већинско албанско становништво.[1] Општина Медвеђа се понекад укључује под овај термин иако има већинско српско становништво. Подручје општина Прешево и Бујановац по управној подјели Србије припада Пчињском округу са сједиштем у Врању, док подручје општине Медвеђа припада Јабланичком округу са сједиштем у Лесковцу.
Назив[уреди | уреди извор]
Један број Арбанаса ово подручје назива Прешевском долином, а они екстремнији користе и назив источно Косово,[2] иако Прешево и Бујановац никада нису били дио Косова, већ историјски, природно и по географском положају припадају врањском крају. Они су овај назив први пут употријебили током терористичке кампање на овом подручју 2001. године.[3]
Одређени извори наводе да је термин Прешевска долина осмислио амерички фактор из својих интереса.[4]
Поједини српски аутори користе термин бујановачо-прешевска област, да би описали двије општине са албанском већином у којима постоје одређени безбједносни изазови за Републику Србију.[5]
Географија[уреди | уреди извор]
Овај простор чине географске цијелине: Прешевска Моравица (котлина Моравице), Карадак (Прешевски карадак – планински вијенац западно од Прешева), Рујан (планина на истоку) и дио Кончуљске клисуре. Дио је моравско-вардарског пута сјевер-југ кроз централни Балкан, који прати ток Велике и Јужне Мораве кроз Србију. Кроз пут пролази паневропски коридор 10 и европски пут Е75. Био је важан за СР Југославију током 1999. године, када је главни пут ка Приштини због сукоба на Космету био неупотребљив.
Употреба термина[уреди | уреди извор]
За употребу термина не постоји географска оправданост или аргументација. Циљ употребе појма јесте покушај политичко-територијалног дистанцирања општина Прешево и Бујановац од централне Србије, у првој фази, а потом и од државе Србије у другој фази.[2]
Демографија[уреди | уреди извор]
| Општина | Површина у km2 | Број становника (2002) | Број становника (2015) |
|---|---|---|---|
| Прешево | 264 | 34,904 | 29,600 |
| Бујановац | 461 | 43,302 | 38,300 |
| Медвеђа | 524 | 10,760 | 7,400 |
| Укупно | 1,249 | 88,966 | 75,300 |
Види још[уреди | уреди извор]
- Коалиција Албанаца Прешевске долине
- Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца
- Сукоби на југу Србије (1999—2001)
- Велика Албанија
- Сепаратизам у Србији
- Србофобија
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Palka, Eugene Joseph; Galgano, Francis Anthony (март 2005). Military geography: from peace to war. McGraw Hill Custom Publishing. стр. 301. ISBN 9780073536071. Приступљено 13. 1. 2013.
- ^ а б Милошевић, Мр Марко В. „Псеудогеографија: да ли постоји „прешевска долина””. Politika Online. Приступљено 2022-01-15.
- ^ Врањске: Географија у политичком казану
- ^ „JEDNA SRPSKO-ALBANSKA PRIČA: Pojam „Preševska dolina“ doneli nam Amerikanci (33.deo)”. VOM (на језику: српски). 2021-06-21. Приступљено 2022-01-15.
- ^ Глишин, Вања (2022). „Бујановачко-прешевска област као потенцијално геополитичко жариште у Србији** Између националне безбедности и пројекта „Природна Албанија””. Политика националне безбедности. 22: 162—164.
