Професионалац (филм из 2003)
| Професионалац | |
|---|---|
.jpg) | |
| Изворни наслов | Професионалац |
| Жанр | драма комедија |
| Режија | Душан Ковачевић |
| Сценарио | Душан Ковачевић |
| Продуцент | Киера Каплин Предраг Јаковљевић Дејан Вразалић |
| Главне улоге | Бора Тодоровић Бранислав Лечић |
| Музика | Момчило Бајагић Бајага |
| Сценограф | Вељко Деспотовић |
| Сниматељ | Божидар Николић |
| Монтажа | Марко Глушац |
| Продуцентска кућа | Ванс |
| Година | 2003. |
| Трајање | 104 минута |
| Земља |  Србија и Црна Гора |
| Језик | српски |
| Буџет | 460.761 долара |
| IMDb веза | |
Професионалац је српски филм снимљен 2003. године у режији Душана Ковачевића, који је написао и сценарио по својој истоименој позоришној представи. Главне улоге тумаче Бора Тодоровић и Бранислав Лечић.[1][2]
Филм је био српски кандидат за Оскара, за најбољи филм ван енглеског говорног подручја за 2003. годину.[3]
Радња[уреди | уреди извор]
Син комунисте и полицајца, до јуче универзитетски професор, писац, боем, припадник београдске интелигенције и ватрени противник Милошевићевог режима, Теодор Теја Крај (Бранислав Лечић) је данас директор једне велике издавачке куће. Једног дана у његову канцеларију непозван улази необичан странац са великим кофером у руци. Тај човек је Лука Лабан (Бора Тодоровић), бивши агент српске службе безбедности, данас таксиста. Сучељавање ова два човека је пуно изненађења и невероватних обрта. Током упознавања Луке, Теја сазнаје да је његова мисија последњих десет година била ухођење Теје, писање извештаја о његовим поступцима, шпијунирање до најинтимнијих тренутака у његовом животу.[1][2][4]
Као и многа друга Ковачевићева дела, ова драма са елементима комедије, са пуно цинизма и ироније, говори о овдашњем менталитету и апсурду живљења у полицијској држави.[5]
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Бора Тодоровић | Лука Лабан |
| Бранислав Лечић | Теодор „Теја“ Крај |
| Наташа Нинковић | Марта, секретарица |
| Драган Јовановић | Гипсани, Тејин пријатељ |
| Јосиф Татић | Маки, Тејин пријатељ |
| Миодраг Крстовић | Јован Петровић, спавач-доушник Троцки |
| Рената Улмански | Тејина мајка |
| Милош Стојановић | Марко |
| Горица Поповић | Новинарка |
| Љиљана Драгутиновић | Радница 1 |
| Дана Тодоровић | Ана, Лукина ћерка |
| Сергеј Трифуновић | Тихи лудак |
| Аљоша Вучковић | Келнер |
| Столе Новаковић | Тејин отац |
| Ненад Ненадовић | Збуњени вук у склоништу |
| Момчило Бајагић Бајага | Шеф оркестра |
| Лена Ковачевић | Певачица |
| Бранко Кнежевић | Певач |
| Вања Јанкетић | Портир |
| Сандра Балабан | Чистачица |
| Оља Пешић | Радница 2 |
| Катица Жели | Радница 3 |
| Јован Мандић | Јоца Мандић, човјек којег туку у затвору |
| Милан Ст. Протић | Прогнозер 1 |
| Предраг Марковић | Прогнозер 2 |
| Марко Стојановић | Човек са главом |
| Бранко Кошар | Музичар/Ловац |
| Бранко Ђурић | Шеф ресторана |
| Тања Лешић | Келнерица |
| Божидар Ђуровић | Поштар |
| Татјана Торбица | Жена ловац |
| Лепомир Ивковић | Високи ловац |
| Гордан Јовановић | Средњи ловац |
| Рас Растодер | Портир/Келнер |
| Дуле Стојановић | Тејин син |
| Данусија Атаљанц | Медицинска сестра |
| Мартин Цандир | Фотограф |
| Слободан Иветић | Тејин пријатељ |
| Надица Свилар | Стриптизета |
| Душан Ашковић | Полицајац |
| Ненад Стојановић | Оперативац |
| Жељко Божић | Човек кога замало прегази Лука |
| Вељко Деспотовић | Човек у кафани |
| Миња Вујновић | Обезбеђење |
Аутентичне личности[уреди | уреди извор]
- Слободан Милошевић
- Војислав Коштуница
- Зоран Ђинђић
- Душан Ковачевић
- Раде Шербеџија
- Данило Бата Стојковић
Разлике између филма и драме[уреди | уреди извор]
- Главна разлика између филма и драме се огледа у времену одвијања радње. С обзиром на то да ју је Ковачевић написао 1989. године, радња драме се дешава у социјализму, док је за потребе филма измештена у период између 1991. и 2001. године, делом и због своје универзалности.
- Лик Луке Лабана је претрпео одређене измене у односу на драму, делом и због промене глумца. У филму, он бива превремено пензионисан након смене власти, док у драми остаје без посла због тога што је постао близак идејама Теодора Краја, човека кога је годинама пратио.
- Док је у драми пропали књижевник, у филму је Теодор Крај и професор књижевности на Филозофском факултету који је отпуштен због Лабана.
- У филму, Лабан има ћерку Ану, која је, поред тога што је била Тејина студенткиња, са њим била и у интимној вези. Са друге стране, у драми има сина Милоша, који је био професор на Филозофском факултету и близак је Тејиним ставовима и уверењима.
- У драми, однос Теје са секретарицом Мартом је формалнији, иако су заљубљени једно у друго. У филму је њихов однос далеко слободније приказан; били су у вези још док је Марта била удата.
- Поред тога што је удовица самоубице, у драми је Марта и мајка тешко болесног детета.
- У драми Теодор Крај настоји да спаси фирму од пропасти. Међутим, у филму је далеко мање заинтересован за судбину фирме која се приватизује, због чега радници припремају штрајк.
- Лик Лудака који у драми хистерично захтева повратак својих рукописа, у филму је замењен Јованом, председником штрајкачког одбора. Код оба лика је заједничко то што се повлаче након што препознају Лабана у Тејиној канцеларији, што има функцију означавања свеприсутности и надгледања.
- Цела драма, односно позоришна представа, догађа се у Тејиној канцеларији, добрим делом из техничких разлога. Међутим, у филму се јединство места и времена радње разбија тако што се приказују флешбекови са сценама из прошлости.
Продукција[уреди | уреди извор]
Према речима продуцента Предрага Јаковљевића, идеја за снимање филма је настала 1999. године од стране Богдана Диклића, који је у представи играо лик Теодора Краја.[6]
У првој подели је било планирано да улогу Луке Лабана тумачи Данило Бата Стојковић, који ју је играо и у представи. Међутим, Стојковић је преминуо у марту 2002. године, месец дана након последњег извођења представе. Душан Ковачевић је, према сопственом признању, сачекао одређено време и касније, током рада на сценарију, морао да напише партитуре за другог певача, мислећи на Бору Тодоровића, који је преузео главну улогу.[7][8]
У међувремену, у продукцију и рад на филму ушао је и Бранислав Лечић, коме је припала улога Теодора Теје Краја. У филму је коришћен документарни материјал Лечићевог учешћа у демонстрацијама против Милошевићевог режима како би илустровао прошлост Теје Краја, тако да он у филму практично игра самог себе.[9][10]
Поред снимака са мартовских и демонстрација за Нову 1997. годину, у филму је коришћен и документарни материјал који приказује пад Книна 1995. и НАТО бомбардовање 1999. године.[11]
Филм је снимљен крајем 2002. године, као посвета Данилу Бати Стојковићу. Снимање филма је трајало седам недеља.[12]
Гледаност и пријем[уреди | уреди извор]
Према подацима Филмског центра Србије, филм је у биоскопима погледало 214.378 људи, што га чини другим најгледанијим српским филмом из 2003. године, одмах иза филма Мали свет Милоша Радовића.
Филм је добио веома добре реакције публике, о чему сведочи његова просечна оцена на IMDB-ју, која износи 8.4.
Међутим, критичари су филму замерали повремену неаутентичност и мањкавости у режији[13], уз образложење да Ковачевић није филмски режисер, већ драмски писац који није упознат са савременим филмским тенденцијама.[14]
Делом и због тога, критика сматра да је филм инфериоран у односу на друга Ковачевићева дела и да није искористио потенцијал који му је омогућила позоришна представа.[15]
Награде[уреди | уреди извор]
На 27. међународном филмском фестивалу у Монтреалу у великој конкуренцији филм је добио прву награду за сценарио.[4]
Другу награду филм је добио од жирија Међународног удружења филмских критичара FIPRESCI (The International Federation of Film Critics).[4]
Музика у филму[уреди | уреди извор]
Музика се у филму налази и у кафанским сценама, у којима се појављује Момчило Бајагић Бајага у улози кафанског певача, певајући по наруџби песму Пада влада.[4] Музика из филма је објављена на ЦД-у у издању ПГП РТС.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Професионалац”. Мој Тв. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ а б „Професионалац”. Филмски центар Србије. Приступљено 31. 1. 2021.[мртва веза]
- ^ „Ово су српски филмови који су били предложени за номинацију за Оскара!”. Блиц. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ а б в г Ајдачић, Дејан. „„Професионалац“ Душана Ковачевића – ТВ адаптација представе (1990) и филм (2003)”. Пројекат Растко. Приступљено 31. 1. 2021.
- ^ „Професионалац”. РТС. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ VANS-FILM (2023-01-28), Profesionalac - Film o Filmu, Приступљено 2024-05-24
- ^ „NIN / U potrazi za izgubljenim vremenom”. www.nin.rs. Приступљено 2024-05-24.
- ^ „Film”. www.enovine.net. Приступљено 2024-05-24.
- ^ d.o.o, cubes. „Profesionalac - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-05-24. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ „NIN / U potrazi za izgubljenim vremenom”. www.nin.rs. Приступљено 2024-05-24.
- ^ „Пројекат Растко: Дејан Ајдачић : „Професионалац“ Душана Ковачевића – ТВ адаптација представе (1990) и филм (2003)”. web.archive.org. 2017-06-12. Приступљено 2024-05-25.
- ^ „NIN / U potrazi za izgubljenim vremenom”. www.nin.rs. Приступљено 2024-05-24.
- ^ d.o.o, cubes. „Profesionalac - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-05-24. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ Doba_nevinosti (2007-09-23). „srpski film: PROFESIONALAC”. srpski film. Приступљено 2024-05-24.
- ^ „NIN / Delo i njegova poenta”. www.nin.rs. Приступљено 2024-05-25.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Професионалац на сајту IMDb (језик: енглески)
