Рабиа

С Википедије, слободне енциклопедије

Раби`ах ибн Низар (арап. ربيعة‎‎) је извориште једне од две главне гране племена "Северна Арапска" (Аднанити), и друге гране коју је основао Мудхар.[1][2]

Огранци[уреди | уреди извор]

Према класичним арапским генеалогистима, сљедеће огранци су важни за Рабију:

Локација[уреди | уреди извор]

Као и остали Арапи који потичу од Аднанита, легенда тврди да су Раби`ови оригинални домени били у региону Тихама на западу Арабије ,[5] одакле је Раби'а прешло на север и исток. Абд Ел Кајс је било једано од становника региона источне Арабије, укључујући и данашње острво Бахреин и углавном су били седентарни (стално насељени).

Земље Бакра су се протезале од Ел Јамаме (регион око данашњег Ријада) до северозападне Месопотамије. Главно стабло племена било је бедуинско, али моћно и аутономно седентарно под-племе Бакра такође је боравило у Ел Јамами, а оно се звало Бани Ханифи.

Племе Таглиб је боравио на источним обалама Еуфрата, а племе Ел Намир је било њихов клијент . Анз је населило јужну Арабију и наводно га је уништила куга у 13. веку, иако је племе названо "Раби`ах" у данашњем "Асиру" наводно његов потомак.

Аниза је подијељена на седентарну секцију у јужном Јамаму и део бедуина даље на северу.

Абд Ел Кајса, Таглиба, Ел Намира, и неки делови Бакра били су углавном хришћани пре ислама, а Таглиб је и после неког времена остало хришћанско племе. За Аниза и Бакр се каже да су обожавали идола по имену Ел Са'ер.

Раби`а у Египту и Судану[уреди | уреди извор]

Током периода Абасида, многи припадници Бани Ханифа и припадници племена Бакр ибн Ва'ил су се преселили из Ел Јамаму у јужном Египату, где су доминирала златним рудницима Вади Алаки близу Асуана. Док су у Египту, племена долазила под колективним именом "Раби'ах" и међусобно се мешала са аутохтоним племенима на том подручју као што су Беџа народи. Међу њиховим потомцима су племе Бану Канз (познате и као Кунооз), који своје име вуку од Канз ел Давлха Бани Ханифа, вође Рабија у Египту током фатимидског периода.

Краљевске породице које потичу из племена Раби'а[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Firestone, Reuven (1990). Journeys in Holy Lands: The Evolution of the Abraham-Ishmael Legends in Islamic Exegesis. 
  2. ^ Larsson, Göran (2003). Ibn García's Shuʻūbiyya Letter: Ethnic and Theological Tensions in Medieval al-Andalus. 
  3. ^ Imam Muhammad al-Bukhari (2013). Sahih al-Bukhari: The Early Years of Islam. The Other Press. стр. 353. 
  4. ^ Subani, Hamad (2013). The Secret History of Iran. стр. 44. ISBN 978-1-304--08289-3. 
  5. ^ al-Bakri, Abdullah. Mu'jam mā ista'jam. 1. стр. 87.