Разговор:Украјинци у Републици Српској/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Кандидат за добар чланак на расправи

Сматрам да је чланак квалитетан и опширан и да може да добије статус доброг чланка и покрећем расправу о кандидовању.— Марко   Марја новић  ✉ 00:28, 1. август 2017. (CEST)

---

Гласање је завршено. ()

Коментари

 Коментар: Свака част аутору на одрађеном послу, заиста сам уживао читајући чланак. Све је покривено што се тиче теме и покривено је референцама, једну сам исправио број 55 била нека грешка. Има моју апсолутну подршку на гласању.--Soundwaweserb (разговор) 14:16, 22. април 2020. (CEST)

Хвала на измјенама у чланку и захваљујем на позитивним коментарима.— Марко   Марја новић  ✉ 14:35, 22. април 2020. (CEST)

 Коментар: Подршка чланку од мене и додајем да би у одељку Религија требало уклонити подебљане називе цркви, превише боде очи. — SimplyFreddie (разговор) 15:42, 22. април 2020. (CEST)

Хвала ти, и да баш о томе сада размишљам, то намјеравам промијенити.— Марко   Марја новић  ✉ 15:55, 22. април 2020. (CEST)

 Коментар: Чланак је генерално довољно добар да би био добар. У одељку о историјату су превише пута линковани једни те исти термини (имена градова, Српске итд), а за тим нема потребе. Нашао сам и једну вест која би ти могла користити као референца https://www.radiogradiska.com/u-subotu-vece-ukrajinske-pjesme/ --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:15, 22. април 2020. (CEST)

Биће исправљене те техникчке ствари, хвала за референцу.— Марко   Марја новић  ✉ 18:42, 22. април 2020. (CEST)

 Коментар: Честитам аутору на веома занимљивом чланку. Имам самој едну недоумицу везано за ову реченицу: У прњаворском насељеном мјесту Насеобина Хрваћани, представљају најбројнију етничку заједницу. Поред овог насеља, Украјинци су већинско становништво и у челиначком насељеном мјесту Дубрава Нова. А да ли би можда у наставку требало написати и да су Украјинци најбројнији у Трнопољу, иако тамо не чине већину. Ако сам добро схватио.--Марко Станојевић (разговор) 20:34, 22. април 2020. (CEST)

Хвала ти. А што се тиче недоумице, да може се додати апсолутно, само што је код нас у Српској, највећи проблем велики јаз између стварног стања и пописаних током пописа, имамо случајеве неких мањинских заједница, који тврде и показују да их у одређеном мјесту има неколик остотина, а по попису је тај број десетоструко мањи. Такав је случај и са Украјинцима у Трнопољу, њихово фактичко сједиште је то насеље, ту се учи њихов језик, имају друштва, активни су, али резултати на попису кажу да у том насељу Осталих има само 139 од 2.662 укупних становника, док Украјинци сами кажу да их је у Трнопољу неколик остотина.— Марко   Марја новић  ✉ 20:44, 22. април 2020. (CEST)

 Коментар: Чланак испуњава моје критеријуме за статус доброг, има мањих козметичких мањкавости, али ја ћу то средити до почетка гласања. У сваком случају, има моју подршку. — Ранко   Нико лић  ✉ 18:40, 23. април 2020. (CEST)

Е хвала ти пуно, само сређуј то се и чека. :) — Марко   Марја новић  ✉ 18:54, 23. април 2020. (CEST)

 Коментар: Аутор се потрудио да, по мени, напише чланак који сигурно заслужује да се нађе у категорији добрих чланака. Од мене добија подршку. --Sampita2 (разговор) 20:32, 23. април 2020. (CEST)

Хвала ти.— Марко   Марја новић  ✉ 22:25, 23. април 2020. (CEST)

 Коментар: Погледао сам чланак и он заслужује да буде оцјењен. Мој глас је ЗА! Само бих издвоји и преуредио следеће реченице:

• су грађани украјинског поријекла и украјинске етничке припадности који живе и раде на територији Републике Српске. - није ли једноставније: су грађани украјинске народности који живе и раде на територији Републике Српске..

• Припремају се великим предваскршњим постом тако што прилично строго посте. - Ово је константација обичног човјека из Независних новина, па ову реченицу треба преуредити јер "прилично строго посте" усиљено. Можда би боље био: Припремају се за васкрс држањем предваскршњег поста.

• Велики број припадника украјинског народа, је у времену постојања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, прешао у православље под окриље Руске православне цркве. - Ово није тачно јер је у самом тексту наведено да је свега 2% Украјинаца православне вјероисповјести, па то не може бити велики број. Друго, ова реченица има помало пропагандни каракте, који је извор за ову реченицу? Јер то се нигдје не наводи на овој адреси https://hramsvetigeorgije.org/namjesnistva/hrvacani/ --BosnaSRB RS (разговор) 13:53, 24. април 2020. (CEST)

Хвала ти на прегледу, а што се тиче остатка:

1. Велики је проблем са тим одредницама у Републици Српској, јер нису законом регулисане и користе се у политичке сврхе. Свако се може привремено изјаснити припадником било ког народа. Тако имамо случај садашње министарке Сребренке Голић, које је изабрана из реда Бошњака, а у првом сазиву Вијећа народа је изабрана из реда Осталих, па сам због тога мало проширио тај појам и на поријекло.
2. Наравно, може се исправити.
3. То је податак за генерално украјински народ у тадашњој држави, и тачан је јер аустроугарска није доводила православне народа, то би било контра цјеле политике насељавања католика на православној српској земљи, не може се гледати на Украјинце у Српској конкретно, зато што је њихов број драстично различит од броја из ранијих периода, чак и данашњи подаци нису тачни, јер као што сам то навео раније, број припадника мањина је катастрофалан и у потпуности нетачан,. није ми јасно како су то урадили. Ево конкретно код Украјинаца, на терторији Града Приједора пописано их око 300, а они сами кажу да их у Трнопољу само има око 300, и такав је случај и са свим осталим мањинама.— Марко   Марја новић  ✉ 14:26, 24. април 2020. (CEST)