Разговор о Википедији:Ауторска права/Архива 2

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Лиценца коју Википедија користи даје слободна права приступу нашим садржајима на исти начин као што је и слободни софтвер лиценциран. Овај принцип је познат као copyleft тј. Википедијин садржај се може копирати, мењати и редистрибуирати све док нова верзија даје исте слободе другима и означава аутора чланка (директан линк назад на чланак је довољан). Википедијини чланци ће остати бесплатни и слободни заувек и свако их може користити под одређеним ограничењима, које углавном постоје да би заштитили ову слободу.

Да би испунили те задатке, сав текст у Википедији је лиценциран под ГНУ Слободном лиценцом за документацију (GFDL). Цео текст ове лиценце је на Википедија:Text of the GNU Free Documentation License.

Дајемо дозволу да копирате, дистрибуирате и/или мењате овај документ под условима ГНУ-ове Лиценце за слободну документацију, верзије 1.2 или касније, која је објављена од стране Задужбине за слободни софтвер; без непроменљивих делова, без текста са предњих корица и без текста са задњих корица.
Копија лиценце се налази у секцији "ГНУ-ова Лиценца за слободну документацију".
Садржај Википедије је покривен делом о одрицању.

Енглески текст ГЛСД је једини пуноважан документ; све што следи је наша интерпретација ГЛСД: права и дужности корисника и писаца.

ВАЖНО: Ако желите да користите материјал са Википедије, прво погледајте Корисничка права и обавезе. После тога прочитајте ГНУ-ова Лиценца за слободну документацију.

Корисничка права и обавезе[уреди извор]

Ако желите да користите Википедијин материјал у својим књигама/чланцима/сајтовима или другим публикацијама, то можете да урадите, али морате да поштујете ГЛСД. Ако једноставно користите неизмењен чланак с Википедије, морате да пратите други одељак ГЛСД о дословном копирању.

Ако направите изведену верзију мењајући или додајући садржај, неопходно је да:

  • ваш материјал буде објављен под ГЛСД.
  • наведете оригиналног аутора чланка (одељак 4Б) и
  • обезбедите приступ "транспарентној копији" материјала (одељак 4Ј). ("Транспарентна копија" Википедијиног чланка је текст у вики формату.)

Можда ћете моћи да делимично испуните друге две обавезе наводећи директан линк ка Википедијином чланку на нашем серверу. Такође морате и да обезбедите приступ транспарентној копији новог текста. Ипак, обратите пажњу на то да Фондација Викимедија не даје гаранције да ће задржати ауторске информације и транспарентну копију чланка. Зато вам предлажемо да објавите ауторске информације и транспарентну копију заједно са вашим изведеним радом.

Пример објаве[уреди извор]

На пример, објава за чланак који користи Википедијин чланак Метасинтаксичка променљива би могла изгледати овако:

Овај чланак је лиценциран под <a href="http://www.gnu.org/copyleft/fdl.html">ГНУ-овом Лиценцом за слободну документацију</a>. У њему је коришћен материјал из <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Метасинтаксичка_променљива">Википедијиног чланка „Метасинтаксичка променљива“</a>.

(„Метасинтаксичка променљива“ и УРЛ ка Википедији треба наравно прилагодити потребама.)

Алтернативно можете дистрибуирати примерак „Метасинтаксичке променљиве“ заједно са примерком ГЛСД (како је то објашњено у тексту), наводећи и најмање пет (или све ако их је мање од пет) главних аутора на насловној страни (или на врху документа).

Материјали под поштеном употребом и посебни захтеви[уреди извор]

Сви оригинални Википедијини текстови се дистрибуирају под ГЛСД. Но, Википедијини чланци повремено укључују слике, звуке или текстуалне цитате који су покривени доктрином „поштене употребе“, која постоји у закону о ауторским правима САД. Пожељно је овакве ставке буду добављене под најслободнијом лиценцом која је практична (као што су ГЛСД или јавно власништво). У случајевима када такве слике или звуци нису доступни, материјал у поштеној употреби је прихватљив (барем док не буду доступни слободни материјали).

У таквом случају, треба означити да је материјал из спољашњег извора (на страници са описом слике или на страници са историјом, где год је одговарајуће). Будући да „поштена употреба“ зависи од употребе коју сте замислили, најбоље је да оправдање за поштену употребу за ту употребу опишете било у скривеном тексту у чланку или на страници са описом слике. Имајте у виду да оно што се сматра поштеном употребом за Википедију можда неће бити тако виђено у другом контексту.

На пример, ако ми укључимо слику у поштеној употреби, ви морате бити сигурни да се ваша употреба чланка квалификује као поштена употреба (то не мора бити случај ако на пример користите Википедијин чланак у комерцијалне сврхе, што би по ГЛСД иначе било потпуно дозвољено али та комерцијална употреба не би била и поштена употреба).

Википедија користи и неке текстове под лиценцама које су компатибилне са ГЛСД али могу захтевати неке додатне услове које ми иначе не захтевамо у оригиналним Википедијиним текстовима (као што је укључење непроменљивих делова или текстова са предњих или задњих корица). Када користите такве материјале, такве непроменљиве делове морате укључивати дословне. На Википедија:Поштена употреба је предложен процес за одобравање слика за поштену употребу. Слике које су прошле кроз процедуру носе ознаку:

Водич за слике[уреди извор]

Као и писана дела, слике и фотографије подлежу ауторском праву (енгл. copyright). Неко их поседује, осим ако су изричито стављење у јавно власништво. Слике са Интернета се морају лиценцирати директно од носиоца права или некога овлашћеног да врши лиценцирање у њихово име. Постоје случајеви у којима упутства за поштену употребу могу дозволити употребу фотографије.

Означавање[уреди извор]

Странице за опис слике треба да буду означене посебним ознакама да би указале на правни статус слике, на начин који је описан у Википедија:Налепнице за ауторска права над сликама. Тренутно још увек није јасно шта да се ради у случајевима када је слика придодата више пута а са различитим појединачним објавама о праву на копирање.

Фотографије Владе САД[уреди извор]

Дела начињена од стране службеника савезне владе Сједињених Држава у току њиховог запослења по закону спадају у јавно власништво. Имајте пак у виду да, упркос популарном (погрешном) мишљењу, Савезна влада САД-а може да држи и ауторска права која су јој препустили други. Фотографије са .mil и .gov сајтова су обично у јавном власништву. Међутим, постоје и неки важни изузеци. Проверите објаве о приватности и сигурности на сајту. Такође је важно знати да владе ван САД-а често полажу право на дела створена од стране својих запослених (на пример, Крунско право на копирање у Уједињеном краљевству). Такође, већина влада држава у Сједињеним Државама не стављају своја дела у јавно власништво и у ствари задржавају ауторско право над својим делима. Зато вас молимо да будете пажљиви и проверите податке о власништву пре копирања.

Фотографије славних личности[уреди извор]

Ово се темељи на упуствима за слике са IMDB-а, тако да се односи нарочито на фотографије славних личности, али се може применити и на друге слике. Законите фотографије обично долазе са једног од три различита места уз одобрење.

  1. Студији, продуценти, издавачи новина или медијска кућа који су првобитно снимили фотографију.
  2. Агенције које представљају фотографа који је снимио фотографије или сами фотографи (ово последње нарочито код фотографа-аматера).
  3. Од стране саме славне особе или њених правних заступника.

Права и обавезе доприносилаца[уреди извор]

Самим доприносом материјала Википедији, ви тај материјал лиценцирате јавности под ГЛСД (без непроменљивих делова и текста са предњих и задњих корица). Стога, да би сте допринели, морате бити у положају да доделите ову лиценцу, што значи да или

  • ви држите право на копирање на материјал, на пример зато што сте га сами створили или
  • сте добавили материјал из извора који дозвољава лиценцирање под ГЛСД, на пример зато што се материјал налази у јавном власништву или је и сам издат под ГЛСД.

У првом случају, задржавате ауторска права над вашим материјалом. Касније их можете опет издати на који год начин и под којом год лиценцом желите. Међутим, никада не можете опозвати верзију под ГЛСД лиценцом који сте овде поставили: тај материјал ће заувек бити под ГЛСД-ом. У другом случају, ако укључујете спољашњи материјал покривен ГЛСД-ом, по ГЛСД-у морате да обзнаните ауторство и обезбедите линк ка мрежној локацији оригиналног примерка. Ако оригинални примерак захтева непроменљиве делове, морате их укључити у Википедијин чланак; пожељно је међутим заменити ГЛСД текстове са непроменљивим деловима са оригиналним садржајем без непроменљивих делова кад год је то могуће.

Коришћење туђих заштићених дела[уреди извор]

Ако користите делове дела заштићених правом на копирање по „поштеној употреби“ или ако имате посебно овлашћење од власника права да користите заштићени материјал под условима наше лиценце, те чињенице морате забележити (заједно са именима и датумима). Наш је циљ да будемо у стању да слободно редистрибуирамо што је више могуће Википедијиног материјала, те су стога оригиналне слике и звучне датотеке лиценциране под ГЛСД-ом или у јавном власништву много пожељније од заштићених дела у поштеној употреби. Погледајте Википедија:Дозволе за објављивање за образац писма у којем се тражи од власника права да нам дозволи да користимо њихово дело под условима ГЛСД.

Немојте никада користити материјале који нарушавају туђа права. То може створити законске проблеме и озбиљно нашкодити пројетку. Ако нисте сигурни, напишите га сами.

Знајте да се закони о ауторском праву баве креативним изражавањем идеја, не самим идејама или информацијама (тиме се баве патенти). Стога, потпуно је легално да прочитате чланак у енциклопедији или неком другом раду, препричате га својим речима и додате га Википедији. (За расправу у општем контексту о томе колико преправке је потребно, погледајте en:plagiarism и поштена употреба.)

Повезивање ка заштићеним делима[уреди извор]

Повезивање ка заштићеним делима обично није проблем, докле год сте уложили разумну количину труда да се уверите да дотична страна не крши нечија туђа права. Ако крши, молимо вас немојте постављати везу ка тој страни. Тренутно се у судовима води расправа да ли то представља саучесништво у кршењу туђих права, а у сваком случају повезивање ка сајтовима који илегално дистрибуирају туђи рад баца лоше светло на нас.

Ако наиђете на кршење ауторских права[уреди извор]

Посао обичних Википедијанаца није да лове могућа кршења ауторских права, али ако сумњате да је неки текст прекопиран без дозволе, треба да на то скренете пажњу на страници за разговор тог чланка. Други могу да истраже ситуацију и преузму потребне мере. Највећа помоћ коју можете да пружите је УРЛ или друга референца за коју верујете да би могла бити извор текста.

Неки ће случајеви бити лажне узбуне. На пример, ако је доприносилац заправо аутор текста који је објављен на другом месту под другачијим условима, то не утиче на његово право да тај текст постави овде под ГЛСД. Такође, понекад ћете на другим местима наћи текст који је копиран са Википедије. У оба ова случаја, добра је идеја забележети то на страници за разговор да би се у будућности спречиле такве лажне узбуне.

Ако део садржаја стварно крши нечија права, тај део би требао бити уклоњен и забелешка о томе уписана на страницу за разговор заједно са оригиналним извором. Ако се касније добије дозвола од аутора, текст се може вратити.

Ако постоји сумња да сав садржај стране крши нечија права, онда ту страну треба навести на Википедија:Проблеми с лиценцом и садржај те стране заменити уобичајеним обавештењем које се може тамо наћи. Ако се после недељу дана још увек чини да страница нарушава нечија права, тада се она може обрисати пратећи процедуру на страници за гласања.

У екстремним случајевима ако доприносилац настави да поставља заштићене материјале иако је био прописно упозорен, такав корисник може бити спречен да и даље уређује да би заштитио пројекат.

Ако сте власник садржаја који је постављен на Википедију и коришћен без вашег одобрења[уреди извор]

Ако сте ви власник садржаја који се користи на Википедији без вашег одобрења, можете тражити да се страна сместа уклони са Википедије. Такође можете нас контактирати путем имејла и затражити да се страница трајно уклони, али на тај начин може проћи и недељу дана док се страница не обрише (такође можете и обрисати текст, али ће он ипак остати у историји странице). И наравно, требаће нам наравно и неки докази који поткрепљују ваше тврдње о власништву.

Погледајте и ово[уреди извор]

(непреведено)

Пошто су радови у току нећу да дирам. Приметио сам једну грешчицу - морате контактирати власника ауторских права дотићног текста. Кад уредник буде радио, нека исправи :) --Јован Вуковић (р) 13:48, 20. децембар 2011. (CET)[одговори]

Окет, захваљујем! Слободно едитуј по насловима, јер и ја тако радим. --Јагода испеци па реци 14:00, 20. децембар 2011.