Разговор о Википедији:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Писање туђих речи

Odeljak o pisanju tuđih vlastitih imena nije potpuno tačan: Prema Gramatici srpskog jezika (Matica srpska, 2002) sasvim dopušteno je i prilagođeno pisanje latinicom. Ako je to OK, onda bih preformulisao ovaj odeljak, ovako:

• • б) Туђа властита имена пишу се различито:
    • изворно тј. у оригиналу (онако како се пишу у језику из којег потичу). Ово се може урадити само за имена из латиничних језика и само ако се пише латиницом. Нпр: Ernest Hemingway (чита се: Ернест Хемингвеј), Boccaccio (Бокачо), Shakespeare (Шекспир), Chicago (Чикаго), New York (Њујорк), München (Минхен), Zürich (Цирих). У том случају се у загради пише како се име изговара, и то само кад се помиње први пут;
    • прилагођено, тј. фонетски (онако како се изговарају на српском), без обзира на писмо којим се пише. У том случају се, кад се први пут помене име, у загради пише изворно; Како се изговарају на српском?
      • 1) за имена која су (у српском језику) већ добила свој облик, користити тај облик, без обзира како се изговарају на матичном језику. Наравно: Беч, Солун, Рим, Венеција, Мађарска, али и она 'слична' оригиналу: Нјујорк (не Нјујок), Москва (а не Масква), Праг (не Праха).
      • 2) остала имена се транскрибују (тј. преводе на наше гласове, уз још неке мање корекције), за шта постоје нека генерална правила и посебна таблица 'егзотичних' слова за сваки језик.

Из овог произилази, да се речи из језика који се служе ћирилицом (руског, бугарског, македонског, итд. - али и ћирилићних несловенских) увек се пишу прилагођено. Нпр: Јесењин, Николај Гогољ, Лав Толстој, Јаневски, Глигоров итд.)

Изузетно (нпр. ако не знамо како се изговара) у ћириличном тексту се лично име може написати и у оригиналну - латиницом: "У тексту се споминјaо и неки Wuyts". Посебно треба избегавати још и додавање наставака, али ако мора, додаје се наставак ћирилицом, одвојен цртицом ("Wuyts-ова књига").

У латиничном тексту, наставци на оригинална имена додају се без цртице, код неких имена без промене имена (Sheakespeare)ov [изговор: шекспиров]), а код неких се крај имена окрњује или мења (Casablanca, Casablanci), нпр. ако се основа завршава изговорним и, пре наставка додаје се ј (Columbia, Columbiji ).

PS Možda bi trebalo napisati i osnovna pravila transkripcije? First 20:41, 10. јануар 2007. (CET)

Да, то о изворном писању у латиницом је управо једна од лоших страна Правописа (за Делију). Иначе, све иако је то по Правопису, на Википедији није прихватљиво, јер смо се толико помучили да омогућимо равноправно писање латиницом, а овим би се онемогућило коришћење ћирилице, јер софтвер за пресловљавање не би никако могао да се избори са тим да на латиници пише Washington, јер би се то у ћирилици видело нешта као Wасхингтон. Значи НЕ. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:20, 10. јануар 2007. (CET)

Čekaj: ovde je u pitanju stranica koja definiše srpski pravopis i on je takav kakav je. Znači DA: Pravopis srpskoj jezika predviđa i izvorno pisanje ličnih imenica iz izvornih jezika koji koriste latinicu! Ako to nije zgodno za primenu na Wikipediji, treba dodati napomenu da se korisnici mole da na Wikipediji koriste isključivo prilagođeno pisanje, zbog tehničkih razloga. First 05:41, 1. септембар 2007. (CEST)

Да, чланак је оспорен

Још одавно је чланак оспорен. Треба да се појави неко ко ће то средити у односу на текуће граматике и Правопис МС из 1993.. Фрст, хоћеш ти? --Милош Ранчић (р|причај!) 20:38, 10. јануар 2007. (CET)

Упс. Имамо неки сличан чланак. Овај је базиран на Правопису из 1960., мада треба установити шта тачно пише и тамо. У сваком случају, у праву си. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:39, 10. јануар 2007. (CET)

Koji to sličan članak imamo? Ja bih promenio samo ovaj deo o pisanju stranih imena, i to onako kako sam predložio. Za ostalo nisam dovoljno stručan - ovo sam dobro prostudirao, jer me je zanimalo.First 05:08, 1. септембар 2007. (CEST)

Нејасно

Није ми јасан овај дио. Онако како га ја тумачим уопште није изузетак већ просто фонетско читање. --Милан Тешовић 04:35, 3. март 2007. (CET)

фонетски, без обзира на наше писмо, кад су речи из словенских језика који се служе ћирилицом (руског, бугарског, македонског итд.); на пример: Јесењин, Николај Гогољ, Лав Толстој, Јаневски, Глигоров итд.

Хоће се рећи: што се тиче нпр. енглеских или немачких именица, или из друхих латиничних језика, ако пишеш латиницом, имаш избор да ли пишеш имена у оригиналу или их транскрибујеш. Ако пишеш ћирилицом, мораш их транскрибовати. Међутим, за именице које потичу из ћириличних језика, мораш користити транскрипцију, чак и ако српски пишеш ћирилицом. Истиче се не изузетак већ контраст у односу на латинично правило. Наравно, све ово је полу-релевантно за срвики пошто ми морамо водити рачуна и о нашим корисницима који чланке читају на ћирилици, те дакле морамо транскрибовати сва имена као једину варијанту која ће бити правописно исправна у обе варијанте. --Dzordzm 05:39, 3. март 2007. (CET)

Да, да. Логично је само нисам одмах видио поенту. Из "ћириличних језика" се увијек мора транскрибовати, без обзира пишеш ли ћирилицом или латиницом. Када сам читао нисам видио важност тога - нисам видио одступање од

онако како се изговарају (фонетски) кад се на српском пишу ћирилицом. Корисно је кад се први пут помене име у загради написати изворно

Хвала --Милан Тешовић 06:27, 3. март 2007. (CET)

Правопис је оспорен?

Црвени правоугаоник на врху чланка ми је веома занимљив. Текст у њему гласи "Садржај овог чланка је оспорен". Обзиром да текст преноси оно што пише у правопису МС из 1993. године претпостављам да би то било исто као и "Правопис из 1993. године је оспорен". Ако је неко имао у свом поседу (правници би рекли потежању) Граматику српског језика из 2002. године (која се помиње горе, а ја из неког разлога налазим да је Правопис=Граматика) што то једноставно није преписано у чланак? Напише се поглавље Правопис 1993 (ако неко жели да нагласи шта то више није важеће), па потом поглавље најновији (и важећи) Правопис и изнесу се правописне норме.

Прво и основно: Правопис је нормативни документ. То је нека врста закона за језик. Ако се мени закон не свиђа, па рецимо у чланку о убиству ми се не допада што убица може да буде осуђен на смрт ја окачим црвени шаблон да је садржај оспорен!!! То, наравно, јесте бесмислица. Ја бих сада могао да ишарам једно двадесетак чланака на Википедији стављајући шаблоне о оспоравању разних закона, можда и закона гравитације. Ко се сећа књиге Физика, Вучића и Ивановића, има у фусноти о гравитацији да је Фридрих Енгелс веровао да постоји "негативна гравитација", значи не бих изнео никакво оригинално истраживање. Сиц! То би било доказивање бесмислице бесмисленим навођењем бесмислица и довођењем до бесмисла. Од свега тога би једино Википедија испала бесмислена.

Жао ми је што после толиких расправа о Правопису нису ове основне правописне странице ажуриране и тако коначно постављено све на своје место. Моје очајање је ишло дотле да сам кренуо по градским књижарама да тражим неке од предметних књига и наравно, ни једну нисам нашао. Све у свему, црвени правоугаоник и даље стоји на страници о Правопису, уместо да је ова страница разрађена и да спада међу најдетаљније и најбогатије. -- JustUser  JustTalk 13:45, 23. новембар 2007. (CET)

Pitanje je da li je prepisivanje dijelova skorasnjih Pravopisa ovdje "krsenje autorskog prava"... Ja jos ne znam kakav "legalni" status ima nas Pravopis kod nas... Da li se smatra kolektivnim autorskim djelom, ili je neka vrsta javnog kulturnog dobra... Da je sve kako treba integralno izdanje Pravopisa u elektronskom obliku, bi stajalo na sajtu Matice. Dokazano je praksom u drugim evropskim drzavama da se time ne umanjuje broj kupljenih stampanih primjeraka, naprotiv. Jednostavno ljudi vole da imaju i stampanu kopiju, a stampati je na stampacu je ludost iz ekonomskih, ali i prakticnih razloga. Tako da ako im je to izgovor, nek prostudiraju malo stvari i razmisle jos jednom. —-Славен Косановић- {разговор} 14:00, 23. новембар 2007. (CET)