Рамљане (Бискупија)

Координате: 43° 58′ 27″ С; 16° 11′ 56″ И / 43.974061355113925° С; 16.198850404450855° И / 43.974061355113925; 16.198850404450855
С Википедије, слободне енциклопедије

Рамљане
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаБискупија
ОбластКнинска крајина
Становништво
 — 2011.Пад 117
Географске карактеристике
Координате43° 58′ 27″ С; 16° 11′ 56″ И / 43.974061355113925° С; 16.198850404450855° И / 43.974061355113925; 16.198850404450855
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина350 m
Рамљане на карти Хрватске
Рамљане
Рамљане
Рамљане на карти Хрватске
Рамљане на карти Шибенско-книнске жупаније
Рамљане
Рамљане
Рамљане на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22312 Звјеринац
Позивни број+385 22

Рамљане су насељено мјесто у Далмацији, у општини Бискупија, Шибенско-книнска жупанија, Република Хрватска. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 117 становника.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Налазе се 7 км јужно од Книна. Рамљане почиње на обронцима планине Промине на западу и пружа се до реке Косовчице на истоку, села Врбник на северу и села Уздоље на југу.

Историја[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Рамљане се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини. Током хрватске војне акције „Олуја“ 1995. године, готово цјелокупно становништво је напустило Рамљане.

У „Олуји“, Хрватска војска је уништила 90% кућа на Рамљанима а већина тих кућа и дан данас није обновљена. Најгоре су прошли зесеоци Крстановић и Вученовић где је уништена готово свака кућа. У засеоцима Вученовић, Крстановић, Вујаковић, Матијевић, Лазић, Ћосић, Удовичић више нико не живи.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2001. године, Рамљане је имало 124 становника.[2] Рамљане је према попису из 2011. године имало 118 становника. У Рамљанима су све породице биле православне вјере.[3]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 559 561 665 751
Југословени 5 23
Хрвати 2 3 2 8
Словенци 1
остали и непознато 3 3 2
Укупно 569 588 670 761
Демографија[4]
Година Становника
1961. 761
1971. 670
1981. 588
1991. 569
2001. 124
2011. 118

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Рамљане је имало 569 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
559 98,24%
Југословени
  
5 0,87%
Хрвати
  
2 0,35%
неопредељени
  
1 0,17%
непознато
  
2 0,35%
укупно: 569

Презимена[уреди | уреди извор]

Презимена из Рамљана су:

  • Бачко – Православци, славе Св. Архангела Михајла
  • Верић – Православци, славе Св. Николу
  • Вујаковић – Православци, славе Св. Николу
  • Вујко – Православци, славе Св. Георгија
  • Вученовић – Православци, славе Св. Николу
  • Гркинић – Православци, славе Св. Николу
  • Добрић – Православци, славе Св. Николу
  • Ђурђевић – Православци, славе Св. Николу
  • Крстановић – Православци, славе Св. Георгија
  • Купрешанин – Православци, славе Св. Николу
  • Лазић – Православци, славе Св. Стевaна
  • Лешо – Православци, славе Св. Николу
  • Маринчић – Православци, славе Св. Стевaна
  • Матијевић – Православци, славе Св. Јована
  • Медић – Православци, славе Св. Стевaна
  • Плејo – Православци, славе Св. Стевaна
  • Ћосић – Православци, славе Св. Стевaна
  • Удовичић – Православци, славе Св. Стевaна

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022. 
  2. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 17. 4. 2013. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.