Растко Закић

С Википедије, слободне енциклопедије
Растко Закић
Датум рођења1942.
Место рођењаКрагујевацКраљевина Југославија (дејуре)
Србија под немачком окупацијом (дефакто)
Датум смрти2014.
Место смртиБеоградСрбија

Растко Закић (Крагујевац, 1942Београд, 2014) био је српски сатиричар и књижевник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду. Поред књижевног рада бавио се архитектуром, новинарством и издаваштвом. Био је главни уредник и директор ЗАПИСА, прве трајне радне заједнице писаца у Југославији. 1984. године основао је своју Књижевну Радионицу, као слободни облик дружења аутора. Са Александром Баљком и другим сатиричарима Београдског афористичарског круга покренуо Сатиричник ДАНГА, а 1993. године обновио Заједницу писаца ЗАПИС и покренуо магазин за критичко мишљење АЛТЕРА (са Иваном Ивановићем, Милосавом В.Р. Јовановићем, Миланом Арнаутом и Витомиром Теофиловићем).

Добитник је награде Радоје Домановић за сатиру и двоструки добитник Априлске награде Београдског Универзитета. Живео је и радио у Београду.

Заступљен је у више домаћих и страних антологија сатиричне књижевности. Превођен је на више језика.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • 1967. На љуту рану љуту траву
  • 1972. Шунд – стихови
  • 1975. Жар – птице
  • 1978. Куда нас модни креатори воде (1982 - друго издање)
  • 1981. Наопаклије (1982 - друго издање)
  • 1983. Ударци главом
  • 1983. Истеривање правде
  • 1984. Укрштене речи (1985 - поновљено издање)
  • 1985. Минут до дванаест
  • 1986. Државне бриге
  • 1987. (Друге) државне бриге
  • 1988. Ово
  • 1994. Добровољни издајник
  • 1994. Грађански рат у мојој глави
  • 1998. Пристојност налаже да се побунимо
  • 1998. Ми нисмо криви
  • 2000. Улазница за пакао
  • 2007. Горка жетва

Одабрани афоризми[уреди | уреди извор]

  • Има мајмуна, биће људи!
  • Библиофилско издање: књига укоричена у кожу писца.
  • Носили смо га одушевљено на рукама, до гроба.
  • Зашто људи мрзе неправду, кад их осуђују увек у име правде?!
  • Наша кадровска решења можда нису увек добра, али су увек трајна.
  • Најгоре је бити говно у чврстој руци.
  • Будућност је почела, ми ћемо је довршити!
  • Кад год руководилац стави прст на чело, помислим: показује кривца!
  • Наши избори су најслободнији јер се све зна унапред!
  • Познавање закона не оправдава судије![1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Избор из књига: Куда нас модни креатори воде, Укрштене речи и Минут до дванаест

Спољашње везе[уреди | уреди извор]