Религија у Етиопији

С Википедије, слободне енциклопедије

Религија у Етиопији (2007)[1]

  Пентај (Протестантизам) (18,6%)
  Ислам (33,9%)
  Остали (0,7%)

Религија у Етиопији обухвата велики број различитих вероисповести. Међу свим аврамским религијама, најзаступљеније је хришћанство (етиопска оријентално-православна црква, пенте и католичка црква) са 62,4% верника и ислам са 33,9%. На простору Етиопије налази се и мала али дугогодишња јеврејска заједница. Неки припадници бахаи вере постоје у великом броју, једнако у урбаним и руралним срединама државе. Поред тога, постоји неколико следбеника традиционалних афричких религија који углавном живе у југозападном делу земље.

Према националним попису спроведеном 2007. године, постоји више од 40 милиона људи односно 43,5% њих који су верници етиопско оријентално-православне цркве, преко 30 милиона односно 33,9% људи изјашњавају се као муслимани, 18,9% као протестанти и нешто мање од два милиона људи односно 2,6% следбеника традиционалних афричких религија.[1]

У попису 2007. године, људи који су се идентификовали као атеисти, хиндуси, агностици, припадници бахаи вере и јудаизма чинили су 0,7% становништва Етиопије.

Краљевство Аксум, односно данашња Етиопија и Еритреја биле су једне од првих хришћанских земаља на свету, званично су усвојиле хришћанство као државну религију у 4. веку.[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Црква у Адис Абеби
Црква Светог Георгија у Лалибели
Џамија у граду Џима
Делови земље који су насељавали етиопски Јевреји пре одласка у Израел'

Већина хришћана (углавном припадника древноистичне етиопске оријентално-православне цркве) живи у планинским подручјима, док припадници ислама и традиционалних афричких религија највише насељавају ниже регије на истоку и југу земље.

Аврамске религије[уреди | уреди извор]

Етиопија има блиске везе са све три главне светске аврамске религије. Хришћани чине већину становништва.[3] Ислам је друга најзаступљенија религија, а након њих најбронијих су верници традиционалних афричких религија и припадници бахаи вере и јудаизма.[1]
Етиопија је локација прве хиџре у исламској историји, а настарије муслиманско насеље у Африци је село Негаш, који се налази у северном делу Етиопије. До осамдесетих година 20. века постојала је популација етиопских Јевреја у Етопији. Земља је такође духовна домовина религијског покрета Растафари.

Хришћанство[уреди | уреди извор]

Етиопија је једна од најстаријих хришћанских држава у свету. Етиопска оријентално-православна црква је древноисточна црква и најбројнија је у читавој земљи, а била је део коптске оријентално-православне цркве све до 1959. године и једина преколинијална православна црква у Подсахарској Африци. Записано је да је Матеј Јеванђелиста, један од дванаесторица апостола умро у Етиопији.[4]
Према попису Владе Етиопије из 1994. године, 49,6% популације чинили су хришћани; њих 34,6% припадници етиопске оријентално-православне цркве, 10,1% протестанти (пентај и припадници Етиопске евангелистичке цркве) и припадници Етиопске католичке цркве који су чинили 0,9% укупне популације становништва.[5]
Према Стејт департменту нешто више од 50% становништва Етиопије су хришћани (од 40 до 45% њих верници су етиопске православне цркве, око 10% становништва припадници су хришћанске евангелистичке цркве и пентај групе).[6][7] Највећи број православни етиопских хришћана настањује региона Тиграј (95,6%) и Амхара (82,5%), док већина протестаната живи у Региону јужних нација, националности и народа (55,5% од укупног станивништва) и у регији Оромија (4,8 милиона припадника протестанске цркве).[1]
Према последњем попису Владе Етиопије из 2007. године, хришћани чине 62,8% укупног станивништва, а највећа група су православци са 43,5%, затим протестани са 18,6% и католици са 0,7% од укупног становништва.[1] Студија спроведена из 2015. године процењује да у Етиопији постоји око 400.000 хришћанских верника који имају муслиманске корене, а већина њих припадају протестантизму.[8]

Краљевство Аксум била је једна од првих држава која је примила хришћанство, када је Свети Фрументије пребацио краља Езана у хришћанство, током 4. века. Многи верују да је Јеванђеље стигло раније у Етиопију, а краљевски званичник је описао како је крштен од стране Филипа јеванђелисте, што стоји у осмом поглављу књиге Дела апостолска. Православно хришћанство има дугу историју у Етиопији и доминантна је у северном и централном државе. Протестанти и православци имају велике заједнице у јужној и западној Етопији.

На простору севернозападне Етиопије живи мала група Јевреја која је највише емигрирала у Израел у последњим деценијама 20. века, у склопу спасилачких мисија које је предузела израелска Влада.[9] Неки израелски научници и историчари сматрају да су етиопски Јевреју историјско изгубљено племе Израела. Данас је етиопска православна црква најбронија, иако је некад велики број верника бројила протенстанстка црква.

Од 18. века постојала је релативно мала група припадника етиопске католичке цркве са заједницом у Риму, а њене присталице чиниле су мање од 1% популације станивништва.[1]

Име Етиопија помиње се тридесет и седам пута у Библији, док се Етиопско царство помиње у Курану и хадису.

Ислам[уреди | уреди извор]

Ислам у Етиопији датира још од његовог оснивања. Када је 615. године група Мухамедових муслимана избегла прогоне у Меки, путовали су у Етиопију, преко данашње Еритреје, којом је владао Армах, хришћански краљ. Билал ибн Рабах, први мујезин и пријатељ Мухамеда, позивао је вернике на молитву. Такође, једни од најбројнихих неарапских савезника Мухамеда били су из Етиопије.

Према попису Средишње статистичке агенције Етиопије, у држави су 2007. године 33,9% станивништва били муслимански верници, што је више у односу на попис из 1994. године када их је било 32,8% од укупне популације Етиопије.[5][10][1]

Стејт департмент међутим процењује да су 45% становништва у Етопији муслимани.[6][11] Већина њих у Етиопији су припадници сунизма, а неки припадају разник аспектима суфизма. Ислам се први пут јавља у Етиопији 614. године, када су биле миграције. Адис Абеба, главни град Етиопије је дом за 443,821 муслимана, односно 16,2% укупног станивништва града, према Агеницији за статистику Етиопије.[12] Муслимански верници се у Етиопији могу наћи у скоро свим регијама, а највише их је у регионима Сомали (98,4%), Афар (95,3%) и Оромији (47,5%).[1]

Јудаизам[уреди | уреди извор]

Јевреји у Етиопији познати и под именом Фалашас (иако се овај израз сматра погрдиним), дуго су изолована група афричких Јевреја који одавнина живе на овим просторима. Њихово постојање није много познато спољном свету дуги низ година, док они дуго нису знали за друге јеврејске групе ван своје заједнице.[13] Они су постали познати западном свету током 19. и 20. века и прихваћени као Јевреји од стране израелске Владе, 1975. године. После тога, операције Мојсије и Соломон, спроведене 1984. и 1994. године довеле су велики број етничких Јевреја у Израел, где тренутно живи око 150.000 њих који имају порекло из Етиопије. Мала јеврејска заједница и даље постоји у Етиопији, иако се углавном састоји од Фаласх Мура, етиопских Јевреја који су у прошлости претварали у хришћанство и као такве нису били препознати као Јевреји од државе Израел. Данас их има око 22.000 на простору Етиопије.

Бахаи вера[уреди | уреди извор]

Бахаи вера присутна је у Етиопији након што је Абудл Баха писмима охрабривао и подржавао ову религију у Африци 1916. године.[14] Сабри Алаис, који је тада имао 27. година преставио је бахаи веру у Етиопији. Годину дана касније, у новембру 1934. године у граду Адис Абеба формирана је прва духовна скупина припадника бахаи вере.[15][16] Године 1962. припадници бахаи вере у Етиопији створили су национални духовни савез.[17] До 1963. године било је седам мањих група припадника бахаија у држави.[18] Према процени религијске архиве у Етиопији је 2005. године живело 27.000 припадника бахаи вере.[19] Јубилеј заједнице прослављен је 2009. године а највећа бахајска заједница налази се у граду Адис Абеба.[20][21]

Традиционалне афричке религије[уреди | уреди извор]

Процењује се да су 2,6% становништва Етиопије припадници традиционалних афричких вера, према попису из 2007. године (са 4,6% у попису становништва из 1994. године). Највећи број верника традиционалних религија налази се у Региону јужних нација, националности и народа (око 993.000 људи) и Оромији (895.000).[1]

Религија и политика[уреди | уреди извор]

Слобода вероисповести је предвиђена Уставом из 1995. године, а слобода обожавања гарантована је и Уставом Етиопије из 1930. и 1955. године, иако се у неким локалитетима овај принцип увиек не поштује у пракси. Не постоји државна религија и забрањено је формирање политичких партија заснованих на религији; све верске групе се морају регистровати у Влади Етиопије и обновити своју регистрацију сваке три године. У Етиопији је злочин подстаћи једну религију против друге.[22] Постоје неке напетости између припадника Етиопске православне цркве и протестантских хришћана, као и између Етиопске православне и муслимана из Етиопије. Према Барнабасовом фонду, у марту 2011. године у регији Џима запаљено је 55 цркава од стране муслимана. Студија из 2015. године процењује да око 400.000 верника хришћанства има муслиманско порекло у земљи.[23]

Пописи[уреди | уреди извор]

Година Хришћани Православци Протестанти Католици Муслимани Традиционалне афричке религије Остало
1994 61,6% 50,6% 10,1% 0,9% 32,8% 4,6% 1,0%
2007 62,8% 43,5% 18,6% 0,7% 33,9% 2,6% 0,7%
Раст 1,2% -7,1%' 8,5% -0,2% 1,1% -2,0% -0,3%
Година Хришћани Православци Протестанти Католици Муслимани Традиционалне афричке религије Остало
1994 32,689,482 26,844,932 5,366,360 478,190 17,406,087 2,444,085 531,323
2007 46,420,822 32,154,550 13,748,842 517,430 25,058,373 1,921,881 517,430
Раст 13,731,340 5,309,618 8,382,482 39,240 7,652,286 -522,204 -13,893
1994 2007 1994 2007 1994 2007 1994 2007 1994 2007 1994 2007 1994 2007
Регион/град Хришћани Православци Протестанти Католици Муслимани Традиционалне афричке религије Остало
Адис Абеба 86,65% 83,0% 82,0% 74,7% 3,87% 7,77% 0,78% 0,48% 12,7% 16,2% 0,8%
Афар 4,4% 4,7% 3,9% 3,9% 0,4% 0,7% 0,1% 0,1% 95,6% 95,3%
Амхара 81,6% 82,7% 81,5% 82,5% 0,1% 0,2% 18,1% 17,2% 0,1%
Бенишангул-Гумуз 40,6% 46,5% 34,8% 33,0% 5,8% 13,5% 44,1% 45,4% 13,1% 7,1%
Дире Дава 36,7% 28,8% 34,5% 25,71% 1,5% 2,81% 0,7% 0,4% 63,2% 70,9% 0,1% 0,3%
Гамбела 71,35% 90,2% 24,13% 16,8% 44,01% 70,0% 3,21% 3,4% 5,15% 4,9% 10,28% 3,8% 1,1%
Харари 39,49% 30,8% 38,09% 27,1% 0,94% 3,4% 0,46% 0,3% 60,28% 69,0% 0,2%
Оромија 49,9% 48,2% 41,3% 30,5% 8,6% 17,7% 44,3% 47,5% 4,2% 3,3% 1,1%
Сомали 0,9% 0,5% 0,9% 0,6% 98,7% 98,4% 0,3% 1,0%
Регион јужних нација, националности и народа 65,4% 77,8% 27,6% 19,9% 34,8% 55,5% 3,0% 2,4% 16,7% 14,1% 15,4% 6,6% 1,5%
Тиграј 95,9% 96,1% 95,5% 95,6% 0,1% 0,4% 0,4% 4,1% 4,0%

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з 2007 Ethiopian census, first draft, Ethiopian Central Statistical Agency (приступљено 6. 5. 2009)
  2. ^ S. C. Munro-Hay, Aksum: An African Civilization of Late Antiquity (Edinburgh: University Press. 1991). ISBN 978-0-7486-0106-6. стр. 77.
  3. ^ „CIA – The World Factbook – Ethiopia”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 16. 3. 2009. 
  4. ^ Catholic Encyclopedia: St. Matthew
  5. ^ а б "Population and Housing Census of 1994: Religion" Архивирано 2008-12-07 на сајту Wayback Machine (приступљено 6. 5. 2009)
  6. ^ а б Ethiopia: International Religious Freedom Report, 2007 U.S. State Department (accessed 6 May 2009)
  7. ^ Ethiopia: International Religious Freedom Report 2006 Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2012) U.S. State Department (accessed 6 May 2009)
  8. ^ Johnstone, Patrick; Miller, Duane (2015). „Believers in Christ from a Muslim Background: A Global Census”. IJRR. 11: 14. Приступљено 20. 11. 2015. 
  9. ^ „The History of Ethiopian Jews”. Jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 16. 3. 2009. 
  10. ^ „CIA Factbook – Ethiopia”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 03. 09. 2018. 
  11. ^ Ethiopia (03/08)
  12. ^ Summary & Statistical Report of the 2007 Population and Housing Census Results. [ONLINE] Available at: https://web.archive.org/web/20090305231227/http://www.csa.gov.et/pdf/Cen2007_firstdraft.pdf. [Accessed 19 January 2017]
  13. ^ Mark Shapiro, "Return of a Lost Tribe" Архивирано 2009-01-06 на сајту Wayback Machine
  14. ^ `Abdu'l-Bahá (1991) [1916–17]. Tablets of the Divine Plan (Paperback изд.). Wilmette, IL: Bahá'í Publishing Trust. стр. 47—59. ISBN 978-0-87743-233-3. 
  15. ^ Hassan, Gamal (2008). Moths Turned Eagles, Addis Ababa, Ethiopia; The National Spiritual Assembly of the Bahá'ís of Ethiopia.
  16. ^ Hassall, Graham. „Ethiopia”. Research notes. Asia Pacific Bahá'í Studies. Приступљено 21. 12. 2008. 
  17. ^ Rabbani, Ruhiyyih, ур. (1992). The Ministry of the Custodians 1957–1963. Bahá'í World Centre. стр. 398. ISBN 978-0-85398-350-7. 
  18. ^ Compiled by Hands of the Cause Residing in the Holy Land. „The Bahá'í Faith: 1844–1963: Information Statistical and Comparative, Including the Achievements of the Ten Year International Bahá'í Teaching & Consolidation Plan 1953–1963”. стр. 28,55. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 03. 09. 2018. 
  19. ^ „Most Baha'i Nations (2005)”. QuickLists > Compare Nations > Religions >. The Association of Religion Data Archives. 2005. Архивирано из оригинала 14. 04. 2010. г. Приступљено 4. 7. 2009. 
  20. ^ multiple (2009). „North American Bahá’í Choir in Ethiopia 2009”. Приступљено 30. 8. 2009. 
  21. ^ „Families and youth identified as keys to reducing poverty”. News.bahai.org. Приступљено 16. 3. 2009. 
  22. ^ Taddesse Tamrat, Church and State.
  23. ^ Johnstone, Patrick; Miller, Duane Alexander (2015). „Believers in Christ from a Muslim Background: A Global Census”. IJRR. 11: 14. Приступљено 20. 11. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]