Репрезентација Шведске у хокеју на леду

С Википедије, слободне енциклопедије
Шведска
Надимак Круне
Савез Хокејашки савез Шведске
Селектор Шведска Пер Мортс
Највише наступа Јерген Јенсон (285)
Највише поена Свен Тумба (186)
ИИХФ шифра SWE
ИИХФ ранг 6 (2023)
Највиши ИИХФ ранг 1 (2006)
Најнижи ИИХФ ранг 7 (2021)
Прва међународна утакмица
Шведска 8:0 Белгија
(Антверпен, Белгија; 23. април 1920)
Највећа победа
Шведска 24:1 Белгија
(Праг, Чехословачка; 16. фебруар 1947)
Највећи пораз
Канада 22:0 Шведска
(Шамони Мон Блан, Француска; 29. јануар 1924)
Светско првенство
Учешћа 72 (први пут 1920)
Најбољи резултат 1. (1953,1957,1962,
1987,1991,1992,1998,
2006,2013,2017,2018)
Олимпијске игре
Учешћа 23 (први пут 1920)
Најбољи резултат 1. (1994,2006)
Освојене медаље
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1928. Сент Мориц
Бронзана медаља — треће место 1952. Осло
Сребрна медаља — друго место 1964. Инсбрук
Бронзана медаља — треће место 1980. Лејк Плесид
Бронзана медаља — треће место 1984. Сарајево
Бронзана медаља — треће место 1988. Калгари
Златна медаља — прво место 1994. Лилехамер
Златна медаља — прво место 2006. Торино
Сребрна медаља — друго место 2014. Сочи
Светско првенство
Златна медаља — прво место 1953. Швајцарска
Златна медаља — прво место 1957. СССР
Златна медаља — прво место 1962. САД
Златна медаља — прво место 1987. Аустрија
Златна медаља — прво место 1991. Финска
Златна медаља — прво место 1992. Ћехословачка
Златна медаља — прво место 1998. Швајцарска
Златна медаља — прво место 2006. Летонија
Златна медаља — прво место 2013. Шведска/Финска
Златна медаља — прво место 2017. Немачка/Француска
Златна медаља — прво место 2018. Данска
Сребрна медаља — друго место 1947. Чехословачка
Сребрна медаља — друго место 1951. Француска
Сребрна медаља — друго место 1963. Шведска
Сребрна медаља — друго место 1967. Аустрија
Сребрна медаља — друго место 1969. Шведска
Сребрна медаља — друго место 1970. Шведска
Сребрна медаља — друго место 1973. СССР
Сребрна медаља — друго место 1977. Аустрија
Сребрна медаља — друго место 1981. Шведска
Сребрна медаља — друго место 1986. СССР
Сребрна медаља — друго место 1990. Швајцарска
Сребрна медаља — друго место 1993. Немачка
Сребрна медаља — друго место 1995. Шведска
Сребрна медаља — друго место 1997. Финска
Сребрна медаља — друго место 2003. Финска
Сребрна медаља — друго место 2004. Чешка
Сребрна медаља — друго место 2011. Словачка
Бронзана медаља — треће место 1954. Шведска
Бронзана медаља — треће место 1958. Норвешка
Бронзана медаља — треће место 1965. Финска
Бронзана медаља — треће место 1971. Швајцарска
Бронзана медаља — треће место 1972. Чехословачка
Бронзана медаља — треће место 1974. Финска
Бронзана медаља — треће место 1975.Немачка
Бронзана медаља — треће место 1976. Пољска
Бронзана медаља — треће место 1979. СССР
Бронзана медаља — треће место 1994. Италија
Бронзана медаља — треће место 1999. Норвешка
Бронзана медаља — треће место 2001. Немачка
Бронзана медаља — треће место 2002. Шведска
Бронзана медаља — треће место 2009. Швајцарска
Бронзана медаља — треће место 2010. Немачка
Бронзана медаља — треће место 2014. Белорусија
Бронзана медаља — треће место 2024. Чешка

Хокејашка репрезентација Шведске је хокејашки тим Шведске и под контролом је Хокејашког савеза Шведске. Репрезентација се међународно такмичи од 1920. године.

Хокејашка репрезентација Шведске је осам пута била светски првак. Првенство је освајала 1953, 1957, 1962, 1987, 1991, 1992, 1998, 2006, 2013, 2017 и 2018. године.

Са Олимпијских игара имају освојена два злата 1994. и 2006. године, два сребра 1928. и 1964. године и четири бронзане медаље 1952, 1980, 1984. и 1988. године.

Историјат[уреди | уреди извор]

Шведска је дебитовала на играма 1920. године и освојила је 4. место. На играма 1928. у швајцарском Санкт Морицу екипа Канаде која се у такмичење укључила тек у финалној рунди поново је убедљиво дошла до златне медаље уз гол разлику од 38:0 (у три одигране утакмице).[1] Сребро је освојила селекција Шведске, а бронзу Швајцарска и биле су то уједно њихове прве олимпијске хокејашке медаље.[2]

Светско првенство 1953. играло се уз учешће само три земље – Шведске, Швајцарске и Западне Немачке. Било је то прво, и једино, светско првенство на ком су учествовале искључиво европске репрезентације, првенство су пратили бројни откази учешћа. Аматерска хокејашка асоцијација Канаде одбила је учешће на турниру због неслагања са ставовима Међународне хокејашке федерације, а наступе на првенству отказале су и селекције Сједињених Држава, Норвешке и Пољске. Иако је било планирано да на овом првенству дебитује и селекција Совјетског Савеза до тога на крају ипак није дошло, а Совјети су на светској сцени заиграли годину дана касније, на СП у Шведској. Чехословачки тим је напустио такмичење након три одиграна кола, а њихови резултати су поништени. Наиме, по налогу чехословачког Министарства омладине и спорта због озбиљног здравственог стања тадашњег председника те земље Клемента Готвалда тим је био принуђен да се врати у земљу, а председник Готвалд је преминуо дан касније, 14. марта 1953. године. Титулу светског првака по први пут је освојила селекција Шведске која је остварила максималне 4 победе. Сребрну медаљу освојила је репрезентација Западне Немачке, док је бронза припала селекцији домаћина Швајцарске.[3]

Светско првенство 1957. одржано је први пут у Москви у Совјетском Савезу. Због совјетске инвазије на Мађарску чак 6 најбољих светских репрезентација је бојкотовало ово првенство (Канада, Сједињене Државе, Западна Немачка, Италија, Швајцарска и Норвешка). Титулу светског првака, своју другу по реду, освојила је селекција Шведске, сребро је освојила селекција домаћина Совјетског Савеза, док је бронзану медаљу освојила Чехословачка. Последње две утакмице у којима је играо Совјетски Савез одигране су на фудбалском стадиону. На претпоследњем мечу против Чехословачке присуствовало је 30.000 гледалаца, а у последњој утакмици против Шведске присуствовало је око 50.000 гледалаца. Утакмица је завршена нерешеним резултатом 4:4, а Шведској је то било довољно за златну медаљу.[4]

Светско првенство 1962. први пут је одржано у Сједињеним Америчким Државама. Утакмице су се играле у дворанама у Колорадо Спрингсу и Денверу. Америчке власти из политичких разлога нису дозволиле играчима Источне Немачке улазак у земљу (због градње Берлинског зида), а у знак солидарности са Источним Немцима првенство су бојкотовали Совјетски Савез, Чехословачка и Румунија. Титулу светског првака, своју 3. по реду, освојила је селекција Шведске. Репрезентација Канаде за коју су на овом првенству играли играчи аматерске екипе Галт теријерси из Кембриџа освојила је сребрну медаљу, док је бронза припала домаћинима турнира Сједињеним Државама.[3]

Светско првенство у Бечу 1987. обележило је неколико контроверзи. На почетку турнира, на списку западнонемачке репрезентације био је Мирослав Сикора, пољско-немачки нападач који је 1977. године играо за Пољску на Светском првенству за играче до 20 година. Сикора је постао натурализовани држављанин Западне Немачке и играо је у прва три меча, постигавши гол у мечу против Финске који је Западна Немачка победила са 3:1. Након меча, Финска је тражила да се поништи резултат. У то време играчима није било дозвољено да мењају националност ни под којим околностима, а ИИХФ је пристао да поништи резултат и додели два бода Финској. То је разбеснело немачког званичника, који је поднео протест аустријском суду. Суд је усвојио жалбу, поништио одлуку ИИХФ и вратио бодове Западној Немачкој. То је директно утицало на коначан пласман јер да је одлука ИИХФ-а важила, Финска би прошла у рунду за медаљу уместо Шведске. Шведска је то искористила и освојила своју прву златну медаљу.[5] Формат турнира је такође постао контроверзан пошто је Совјетски Савез завршио непоражен, али је Шведска која је изгубила три утакмице у регуларној сезони, постала светски шампион захваљујући бољој гол-разлици у финалној рунди и то највише због победе над Канадом од 9:0.[6]

Шведски нападач Матс Сундин (први европски играч који је изабран као најбољи у НХЛ лиги) довео је свој тим до златне медаље на Светском првенству 1991.[7] На Светском првенству 1992. Шведска је други пут заредом освојила злато, док је финска освојила сребрну медаљу.

Своју прву златну медаљу на Олимпијским играма Швеђани су исвојили 1994. године у Лилехамеру. У финалној утакмици између Канаде и Шведске после 2:2 у регуларном делу, и након 0:0 у продужетку, победника су одлучили пенали (по први пут у олимпијским финалима).[8] Након прве серије од по три шута, обе екипе су по два пута успевале да погоде противничку мрежу, и такмичење се наставило до златног гола (односно до прве предности једне од екипа). Одлучујући погодак Петера Форсберга којим је Шведска дошла до прве златне олимпијске медаље у историји проглашен је за један од најбољих хокејашких погодака икада. Форсберг је успео да „надмудри“ канадског голмана Корија Хирша лажним форхендом, да би након његове реакције лаганим једноручним бекхендом упутио пак у мрежу Канађана.[9][10][11]

На Светском првенству 2003. Шведска је начинила историјски преокрет од 1:5 до коначних 6:5 у четвртфиналу против Финске.[12] Утакмица за златну медаљу између Канаде и Шведске отишла је у продужетке. Канађанин Ансон Картер постигао је победнички гол у 13. минуту продужетка, али је гол пре тога морао да се прегледа десет минута да би се утврдило да ли је пак прешао линију.[13]

Систем такмичења за олимпијски турнир 2006. у Торину је промењен, све екипе су подељене у две групе са по 6 тимова, а након групне фазе по 4 најбоље пласиране екипе из обе групе такмичење су настављале у плејофу. Пауза у НХЛ лиги трајала је током целог олимпијског турнира, тако да су све репрезентације биле у могућности да наступе у најјачим поставама.[14][15] Победом над Финском од 3:2 у финалу, селекција Шведске долази до своје друге златне медаље, док бронзу осваја Чешка Република. Шведска је неколико месеци касније освојила и титулу светских првака и тако постала прва репрезентација која је објединила те две титуле у једној години.[16]

Швајцарска је 2013. завршила прелиминарни круг без пораза пре него што је изгубила утакмицу за златну медаљу резултатом 5:1 од Шведске. Сребрна медаља Швајцарске била је прва за нацију од 1953. године. Злато Шведске учинило их је првим тимом који је освојио турнир на домаћем терену још од Совјетског Савеза 1986. године.[17]

Светско првенство 2017. одржано је у Келну и Паризу. Титулу светског првака, десету по реду, освојила је селекција Шведске која је у финалној утакмици победила браниоца титуле, репрезентацију Канаде, након бољег извођења пенала. Шведска је титулу одбранила 2018. године на првенству у Данској. У финалном мечу након бољег извођења пенала савладала је репрезентацију Швајцарске.

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Светско првенство[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „1928 – Winter Olympics II (St. Moritz, Switzerland)”. The Sports Network. Архивирано из оригинала 03. 09. 2009. г. Приступљено 7. 1. 2014. 
  2. ^ Comité Olympique Suisse (1928). Rapport Général du Comité Exécutif des IImes Jeux Olympiques d'hiver (PDF) (на језику: French). Lausanne: Imprimerie du Léman. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 02. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2014. 
  3. ^ а б Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #57–Tre Kronor's win over Canada becomes sports lore in Sweden”. International Ice Hockey Federation. Архивирано из оригинала 14. 5. 2014. г. Приступљено 10. 3. 2009. 
  4. ^ Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #71–Worlds final in front of 50,000 fans at soccer stadiuma”. International Ice Hockey Federation. Архивирано из оригинала 6. 6. 2014. г. Приступљено 10. 3. 2009. 
  5. ^ Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #29–"Sikora case" – Vienna court decides the 1987 Worlds medal race”. Архивирано из оригинала 14. 4. 2014. г. Приступљено 10. 3. 2009. 
  6. ^ Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #44–Amid turmoil, Sweden wins first gold in a quarter of a century”. Архивирано из оригинала 14. 4. 2014. г. Приступљено 10. 3. 2009. 
  7. ^ Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #32–Sundin's marvellous goal ends Soviet Union's hockey era”. Архивирано из оригинала 13. 12. 2014. г. Приступљено 10. 3. 2009. 
  8. ^ Judd 2008, стр. 121.
  9. ^ O'Connor, Joe (28. 2. 2009). „Owning the moment”. National Post. International Ice Hockey Federation. Архивирано из оригинала 19. 11. 2011. г. Приступљено 11. 1. 2014. 
  10. ^ Howard, Johnette (28. 2. 1994). „Sweden Wins on Forsberg's Shot in Shootout”. The Washington Post. Приступљено 11. 1. 2014. 
  11. ^ Simmons, Steve (2006). „Medal for Mats”. Toronto Sun. Архивирано из оригинала 20. 07. 2012. г. Приступљено 11. 1. 2014. 
  12. ^ „As good as it gets”. Sports Illustrated. Associated Press. 9. 5. 2003. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. 
  13. ^ „Canada clinch world title”. BBC Sports. 11. 5. 2003. Архивирано из оригинала 21. 4. 2019. г. Приступљено 11. 3. 2009. 
  14. ^ Jones, Terry (3. 2. 2006). „Five games to go”. Edmonton Sun. Canadian Online Explorer. Архивирано из оригинала 14. 07. 2012. г. Приступљено 11. 1. 2014. 
  15. ^ „Ice Hockey at the 2006 Torino Winter Games: Men's Ice Hockey”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 27. 03. 2009. г. Приступљено 11. 1. 2014. 
  16. ^ Podnieks and Szemberg 2008, Story #8–Sweden's unique double, Olympics & Worlds.
  17. ^ „Sweden defeats Switzerland to win Worlds Gold at Home”. The Sports Network. 19. 5. 2013. Архивирано из оригинала 8. 6. 2013. г. Приступљено 19. 5. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Репрезентација_Шведске_у_хокеју_на_леду&oldid=27811811”