Самуилов натпис

Самуилов натпис јесте епиграфски споменик из 993. године, надгробни натпис бугарског цара Самуила, постављен на гробу његових родитеља и брата, у Цркви Светог Германа, на обали Малог Преспанског језера.

Фотографија надгробне плоче с натписом Самуила из книге „Извештај Руског Археолошког института у Константинопољу“ (снимак Успенског, 1899. година.)

То је најстарији старословенски ћирилични споменик са тачно утврђеним датумом – 6501. (1.IX 992-31.VIII 993. године). Сада се налази у Националном историјском музеју у Софији.

Историја[уреди | уреди извор]

Реплика надгробне плоче (налази се у селу Самуилова Крепост, Благојевградска област, Бугарска)

Натпис је дјелимично оштећена мраморна плоча, димензија 130×67×7 cm, откривена 1888. године током доградње Цркве Светог Германа у селу Герман, на обали Малог Преспанског језера (Македонија).

Израђен је по наруџбини цара Самуила (997–1014), у спомен на родитеље му — комиту (од грч. κόμησ = кнез) Николу и Рипсимију и брата му Давида. Састоји се од 11 редова, исписаних у стилу тзв старог унцијала, под утицајем рукописа литургијског унцијала.

Натпис је први објавио директор Руског археолошког института у Цариграду, Фјодор Успенски, 1899. године, а убрзо потом о њему пишу и Константин Јиречек, Тимотеј Флорински и Љубомир Милетић.

Године 1916, у јеку Првог свјетског рата, Самуилов натпис пренет је у Софију. Учинио је то Стефан Костов, етнограф Прве бугарске армије, који је проучавао Вардарску Македонију током бугарске окупације југа Србије (1915-1918).

Текст[уреди | уреди извор]

Оригинал

†въ имѧ ѡтьца и съина и с҃таго дѹха азъ самоип(л)ь рабъ б҃жи полагаѫ

памѧть ѡтьцѹ и матєри и братѹ на кръстѣхъ сихъ• имєна ѹсъпъшихъ

никола рабъ б҃жи ... ѣ давдъ написа ... въ лѣто отъ сътворєния мирѹ

ѕ҃• фа҃• инъдикта ѕ҃•

Превод

„†У име Оца и Сина и Светога Духа. Ја, Самуил, раб Божји, полажем
спомен оцу и матери и брату на крсту овом. Имена упокојених:
Никола, раб Божји, ...е Давид. Написано ... у лето, од створења света

6501, индикта 6.^[1]“

Референце[уреди | уреди извор]

^ 992/93 година н.е.; Индиктион означава циклус од 15 година, који се користио у Римском календару.

Литература[уреди | уреди извор]

Кос, М. О натпису цара Самуила, Гласник српског научног друштва 5, 1929, pp. 203-209
Иванов, Йор. (Ivanov, Ĭor.) Български старини из Македония. София, 1931, с. 25.
Ivanov, Ĭordan (1872-1947). Bŭlgarski starini na Makedoniia, 1970.
Кос, М. (Kos, Milko) О натпису цара Самуила, Гласник српског научног друштва 5, 1929, с. 203 - 209.
Степанос Таронеци-Асохик (Asoghik, Stepanos T., 10th - 11th c.). Всеобщая история Степаноса Таронского - Асохика по прoзванию, писателя ХІ столетия. Перевод с армянскoго и объяснения Н.Эминым. Москва, Типография Лазаревского института восточных языков. 1864. XVIII, 335 стр.
Stepanos, Tarōnetsi (Stepanos Asoghik Taronetsi, 10th-11th c.) Tiezerakan patmutyun, Erevan, 2000, Pp. 455 (303 - 304).
Adontz, Nikoghayos. Samuel l'Armenien, Roi des Bulgares. Bruxelles, Palais des academies, 1938, Pp. 63.
Adontz, Nicolas. Etudes Armeno-Byzantines. Livraria Bertrand. Lisbonne, 1965, pp. 347–407 (384).
Lang, David M. The Bulgarians, London, 1976.
Lang, David M. The Armenians. A People in Exile. London, 1981, Pp. 203 (55, 105).

[1] 992/93 година н.е.; Индиктион означава циклус од 15 година, који се користио у Римском календару.

[1]