Саџак
Саџак је метални троножац изнад огњишта — ватре који носи посуду (котао, казан) у којој се нешто кува.[1]
Вук Караџић о саџаку[уреди | уреди извор]
Њ. Der Dreifuß и л. тripus — троног, троножац, пророчиште.[2]
Магијска моћ саџака[уреди | уреди извор]
Ватра и огњиште су, већ по себи, имале тајновиту и значајну магијску моћ. (Некада су се под огњиштем — мјесто на коме се ложила ватра, закопавали мртви). Тако су и предмети са огњишта добијали магијску моћ, а гвожђе од саџака посебну. Те ванредне моћи саџака користиле су се у борби против нечистих сила и демона.
Обичај са саџаком[уреди | уреди извор]
Како се веровало да демони доносе превише кише, поводње и поплаве, да би се заштитили, људи су износили саџак са огњишта у двориште и постављали га наопако, ногу окренутих према небу. Тај ритуал требало је да заустави кишу.[1]
Послије саџака[уреди | уреди извор]
Овом заборављеном, некада уобичајеном реквизиту, живот су продужили неки топоними у Босни, као и српско презиме Саџак којега има у Босанској Крајини.