Света Премудрост (икона)

С Википедије, слободне енциклопедије
Икона Свете Премудрости из Саборног храма Благовештења, Москва (15. век)

У руској православној традицији, Света Премудрост (рус. Святая София Премудрость Божия) је конвенционални топос руске иконе, посведочен најраније од краја 14. столећа.

„Новгородски тип“ је добио назив по икони Свете Премудрости у Саборној цркви Свете Софије у Новгороду (16. век), али је представљен старијом иконом у Саборном храму Благовештења у Москви, датираном у почетак 15. века. Такође познат и као „огнени крилати“ (огнекрилој),[1] овај тип приказује Свету Премудрост као огњеног анђела са крилима, који седи на престолу и окружен Богородицом и Светим Козмом Мајумским.[2]

Сродан, али веома различит тип познат је као „Премудрост је изградила свој дом“ ( Премудрость созда Себе дом). Назив је цитат из Приче Соломунове 9:1 и упућује на инкарнацију Христа Логоса, поистовећеног са Светом Мудрошћу, а „кућа“ је Богородица.

Најранији приказ под овим насловом је фреска из касног 14. века у Успењској цркви у Волотовом пољу у Великом Новгороду, али њен најзначајнији приказ је икона из средине 16. века из Саборне цркве Атанасија и Кирила од Александријски Кирилов манастир код Новгорода.[3] Композиција ових икона развија се током 17. и 18. века као одраз развоја гледишта у руском мистицизму, која је кулминирала у спору о „софиологији“ почетком 20. века. Главна тачка спорења је питање да ли „Премудрост”, односно Христос, или „Дом”, односно Богородица, треба да заузме централно место.[4] У првобитној концепцији овог типа и изведеним иконама из 16. века, „Премудрост” је приказана као у новгородском типику, као огњени крилати анђео који седи на престолу, док је Богородица са дететом приказана посебно. До 18. века постоје две конкурентске варијанте, једна је композицијски усредсређена на распетог Христоса, а друга на Богородицу.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lifshits 2003
  2. ^ Lukashov (2000:152)
  3. ^ Lukashov (2000:198)
  4. ^ Lifshits 2003

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hunt, Priscilla, "The Novgorod Sophia Icon and 'The Problem of Old Russian Culture' Between Orthodoxy and Sophiology", Symposion: A Journal of Russian Thought, vol. 4–5, (2000), 1–41.
  • Lifshits, L., «София Премудрость Божия» в русской иконе, Наше Наследие 65 (2003).
  • Lukashov, A. M., «София Премудрость Божия» in: София Премудрость Божия: выставка русской иконописи XIII-XIX веков из собраний музеев России (2000), 152.
  • Lukashov, A. M., «Премудрость созда себе дом» in: София Премудрость Божия: выставка русской иконописи XIII-XIX веков из собраний музеев России (2000), 198–200.
  • Арсений (Иващенко) (ed.), Philotheus I of Constantinople, Three Sermons to Bishop Ignatius explaining the verse of Proverbs: "Wisdom has built a house for herself." [Три речи к епископу Игнатию с объяснением изречения Притчи «Премудрость созда себе дом»] Greek text and Russian translation. Novgorod, 1898.
  • Игнатий, архиеп.[ко?] "On the icon of St. Sophia in Novgorod's St. Sophia Cathedral" [Об иконе Св. Софии в новгородском Софийском соборе], Imperial Archaeological Society 11, St. Petersburg (1857), 244–269.
  • Filimonov G.D., "Essays on Russian Christian iconography: Sophia the Wisdom of God" [Очерки русской христианской иконографии: София Премудрость Божия], Bulletin of the Society for Old Russian Art (1876), 1–20.
  • Afanasev, A., София Премудрость Божия в христианской иконографии, ЖМП 8 (1982), 75.
  • Kvlividze, N. V., Икона Софии Премудрости Божией и особенности новгородской литургической традиции в конце XV века, in: Сакральная топография средневекового города: Известия института христианской культуры средневековья vol. 1 (1998), p. 98.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Света_Премудрост_(икона)&oldid=27783922”