Светско првенство у пливању 2015 — 400 м слободно за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у пливању
Казањ 2015.
Слободни стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
800 метара мушкарци жене
1.500 метара мушкарци жене
Леђни стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Прсни стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Делфин стил
50 метара мушкарци жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Мешовити стил
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
Штафете
4×100 слоб. мушкарци жене
4×200 слоб. мушкарци жене
4×100 меш. мушкарци жене
Мушко-женске штафете
4 х 100 микс слобод. мешов.

Такмичење у пливању у дисциплини 400 метара слободним стилом за мушкарце на Светском првенству у пливању 2015. одржано је 2. августа (квалификације и финале) као део програма Светског првенства у воденим спортовима. Трке су се одржавале у базену Казањске арене у граду Казању (Русија).

Учестовало је укупно 68 такмичара из 58 земаља. Титулу светског првака из 2013. са успехом је одбранио кинески пливач Суен Јанг који је остварио најбоља времена у обе трке (и у квалификацијама и у финалу).

Сребрну медаљу освојио је британски такмичар Џејмс Гај који је испливао трку за 3:43,57 што је уједно и нови национални рекорд Велике Британије у овој дисциплини. Треће место и бронзана медаља припали су Канађанину Рајану Кокрејну.

Репрезентативац Србије Велимир Стјепановић такмичење је завршио у квалификацијама на 19. месту испливавши трку за 3:49,49, док је репрезентативац БиХ Енсар Хајдер такмичење завршио у квалификацијама на 59. месту.

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Резултат Резултат Резултат
 Суен Јанг (CHN) 3:42,58  Џејмс Гај (GBR) 3:43,75 (НР)  Рајан Кокрејн (CAN) 3:44,59

Званични рекорди[уреди | уреди извор]

Пре почетка такмичења званични свестки рекорд и рекорд шампионата у овој дисциплини су били следећи:

Рекорд Име Резултат Место Датум
Светски рекорд
Рекорд светских првенстава
 Паул Бидерман (GER) 3:40,07 Рим (Италија) 26. јул 2009.

Једини нови рекорд испливан у овим тркама је нови национални рекорд Велике Британије ког је испливао Џејмс Гај у финалној трци, и који сада износи 3:43,75.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

За трке на 400 метара слободним стилом било је пријављено укупно 68 такмичара из 58 земаља, а свака од земаља могла је да пријави максимално два такмичара по утрци.[1]

Квалификације[уреди | уреди извор]

У квалификацијама се пливало у 7 квалификационих група, а свака од њих, изузев прве са 8 је имала по 10 такмичара. Пласман у финале обезбедило је 8 пливача који су у квалификацијама остварили најбоља времена.[2] Квалификациона трка је одржана 2. августа у јутарњем делу програма, са почетком у 09:48 по локалном времену.

ПЛ. Трка Стаза Пливач Репрезентација Време Нап.
01. 6 4 Суен Јанг  Кина 3:44,99 КВ
02. 6 5 Џејмс Гај  Велика Британија 3:45,37 КВ
03. 6 6 Рајан Кокрејн  Канада 3:45,86 КВ
04. 7 3 Конор Јегер  САД 3:46,03 КВ
05. 4 4 Војћех Војдак  Пољска 3:46,67 КВ
06. 6 7 Мајкл Макбрум  САД 3:46,69 КВ
07. 7 1 Петер Бернек  Мађарска 3:46,83 КВ
08. 6 1 Клеменс Рап  Немачка 3:47,19 КВ
09. 6 2 Флоријан Вогел  Немачка 3:47,34
10. 7 5 Дејвид Макион  Аустралија 3:47,36
11. 7 4 Мак Хортон  Аустралија 3:47,37
12. 5 9 Филип Заборовски  Пољска 3:47,59
13. 6 9 Хенрик Кристијансен  Норвешка 3:47,71
14. 7 6 Николас Грејнџер  Велика Британија 3:47,95
15. 5 2 Акрам Ахмед  Египат 3:48,07
16. 5 8 Марван ел Камаш  Египат 3:48,15
17. 7 9 Мадс Глеснер  Данска 3:48,78
18. 7 2 Мајлс Браун  Јужна Африка 3:48,86
19. 6 3 Велимир Стјепановић  Србија 3:49,49
20. 5 1 Феликс Аубек  Аустрија 3:50,04
21. 4 8 Незир Карап  Турска 3:50,07
21. 5 5 Мигел Дуран  Шпанија 3:50,07
23. 5 4 Џереми Бегшо  Канада 3:50,54
24. 3 4 Кристијан Кинтеро  Венецуела 3:50,89
25. 7 0 Дамијен Жоли  Француска 3:50,89
26. 4 6 Ли Јуенћи  Кина 3:51,30
27. 7 7 Андреа Микел Д'Ариго  Италија 3:51,31
28. 3 3 Мартин Бау  Словенија 3:51,44
29. 4 1 Марсело Акоста  Салвадор 3:51,45
30. 5 0 Ахмед Матлути  Тунис 3:51,46
31. 4 5 Ландер Хендрикс  Белгија 3:51,61
32. 3 2 Рикард Нађ  Словачка 3:51,63
33. 5 7 Давид Брандл  Аустрија 3:51,83
34. 5 6 Александар Красних  Русија 3:51,93
35. 6 0 Цубаса Амаи  Јапан 3:52,06
36. 4 9 Идо Хабер  Израел 3:52,08
37. 7 8 Фери Вертман  Холандија 3:52,18
38. 3 5 Мартин Најдич  Аргентина 3:52,43
39. 5 3 Михајло Романчук  Украјина 3:52,76
40. 4 7 Матијас Коски  Финска 3:52,86
41. 2 2 Кристијан Бајо  Порторико 3:53,61
42. 4 3 Сергеј Фролов  Украјина 3:53,64
43. 6 8 Јан Мицка  Чешка 3:53,79
44. 4 0 Жан-Батист Фебо  Швајцарска 3:54,47
45. 2 6 Свен Арнар Семундсон  Хрватска 3:55,43
46. 3 7 Алексеј Санцов  Молдавија 3:55,83
47. 4 2 Метју Стенли  Нови Зеланд 3:56,71
48. 3 6 Матео де Ангуло  Колумбија 3:57,01
49. 3 0 Томас Перибонио  Еквадор 3:57,21
50. 3 1 Јео Кај Кван  Сингапур 3:57,44
51. 2 5 Алин Артимон  Румунија 3:57,79
52. 1 5 Кадер Баклах  Јордан 3:58,71
53. 2 4 Велсон Сим  Малезија 3:58,75
54. 2 0 Иракли Ревишвили  Грузија 4:00,68
55. 2 8 Луис Вентура  Мексико 4:00,79
56. 2 1 Танакрит Китија  Тајланд 4:01,59
57. 3 8 Џеси Лакуна  Филипини 4:01,61
58. 2 3 Рафаел Стакјоти  Луксембург 4:01,63
59. 2 7 Енсар Хајдер  БИХ 4:02,41
60. 3 9 Саураб Сангвекар  Индија 4:02,57
61. 2 9 Алекс Соберс  Барбадос 4:05,07
62. 1 4 Јаковос Хаџиконстантину  Кипар 4:06,38
63. 1 3 Џефри Батлер  Кајманска Острва 4:07,41
64. 1 7 Клавио Меца  Албанија 4:08,18
65. 1 6 Ахмед Гебрел  Палестина 4:09,97
66. 1 2 Брендон Шустер  Самоа 4:15,30
67. 1 1 Харис Бандеј  Пакистан 4:31,90
68. 1 8 Андрианирина Лаланомена  Мадагаскар 4:49,08

Финале[уреди | уреди извор]

Победници на церемонији доделе медаља
Суен Јанг након победе

Финална трка пливана је истог дана као и квалификације са почетком у 17:42 по локалном времену.[3]

ПЛ. Стаза Пливач Репрезентација Време Нап.
4 Суен Јанг  Кина 3:42,58
2 5 Џејмс Гај  Велика Британија 3:43,75 НР
3 3 Рајан Кокрејн  Канада 3:44,59
4. 6 Конор Јегер  САД 3:44,81
5. 1 Петер Бернек  Мађарска 3:46,29
6. 2 Војћех Војдак  Пољска 3:46,81
7. 8 Клеменс Рап  Немачка 3:48,52
8. 7 Мајкл Макбрум  САД 3:51,94

Напомена: НР - национални рекорд

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]