Скобаљ (Смедерево)
Скобаљ | |
|---|---|
 Дом културе „Станиша Адамовић” | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Град | Смедерево |
| Становништво | |
| — 2011. |  1614 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 33′ 19″ С; 21° 01′ 32″ И / 44.555166° С; 21.025666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 80 m |
.svg)  Скобаљ Скобаљ на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11322 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SD |
Скобаљ је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1614 становника (према попису из 2002. било је 1880 становника).
Историја[уреди | уреди извор]
Скобаљ се налази јужно од Смедерева. Скобаљ је старије насеље, и изгледа да је постао пред крај турске владавине. Помиње се у арачким списковима и имало је 1818. године 44, а 1822. 50 кућа. Године 1846. село је имало 92 куће, а по попису из 1921. г. у селу је било 311 кућа са 1666 становника. Предак Вигњаша (Стојановића, Јовшића) дошао је из Црне Горе најпре у село Селевац. Како у Селевцу није било места, пређе у Скобаљ, где му спахија дозволи да се настани. Доцније се од Вигњаша одвоје једни оду у Осипаоницу. Старе породице су породице и Васићи, старином са Косова, Бркићи (које зову Мађарима) старином „од Сегедина“, Видачка фамилија (Пантићи, Живојиновићи, Милојевићи) који су неко време становали између Вранова и Мале Крсне, и отуда прешли у Скобаљ, Ћертићи који су дошли из Азање и Ивановићи. Ово су најстарије породице. Веле да су селу дали име по риби скобаљ, које је било много у Језави.
Године 1883. године подигнута је данашња црква, а школа у селу постоји од 1862. г. Данашња школа подигнута је 1904. г. Станиша Адамовић је основао читаоницу, а 1926. г. основано ловачко удружење. (подаци крајем 1925. године).[1] [2] Дом културе у Скобаљу носи назив по Станиши Адамовићу.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Скобаљ живи 1334 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,2 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 570 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 3 | ||
| 80+ | 20 | 31 | ||
| 75—79 | 30 | 58 | ||
| 70—74 | 61 | 68 | ||
| 65—69 | 65 | 76 | ||
| 60—64 | 39 | 47 | ||
| 55—59 | 42 | 43 | ||
| 50—54 | 95 | 69 | ||
| 45—49 | 90 | 75 | ||
| 40—44 | 57 | 61 | ||
| 35—39 | 49 | 53 | ||
| 30—34 | 38 | 48 | ||
| 25—29 | 58 | 44 | ||
| 20—24 | 76 | 61 | ||
| 15—19 | 65 | 67 | ||
| 10—14 | 55 | 46 | ||
| 5—9 | 44 | 47 | ||
| 0—4 | 49 | 49 | ||
| Просек : | 40,7 | 43,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 786 | 246 | 461 | 42 | 36 | 1 |
| Женски | 804 | 141 | 469 | 157 | 32 | 5 |
| УКУПНО | 1.590 | 387 | 930 | 199 | 68 | 6 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 435 | 126 | 0 | 0 | 142 |
| Женски | 224 | 109 | 0 | 0 | 31 |
| УКУПНО | 659 | 235 | 0 | 0 | 173 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 54 | 25 | 2 | 14 |
| Женски | 0 | 2 | 27 | 3 | 1 |
| УКУПНО | 1 | 56 | 52 | 5 | 15 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 18 | 4 | 12 | 10 |
| Женски | 2 | 6 | 1 | 18 | 11 |
| УКУПНО | 2 | 24 | 5 | 30 | 21 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 25 | |
| Женски | 1 | 1 | 0 | 11 | |
| УКУПНО | 3 | 1 | 0 | 36 | |
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Дафина Милановић, банкарка, оснивач Дафимент банке.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ општине Скобаља, Бр.2202
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929 г.) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социолози, лекари, црквена лица, правници, кустоси библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
