Споменик Карађорђу на Калемегдану
Споменик Карађорђу на Калемегдану, подигнут 13. августа 1913. године у време Балканских ратова, био је први споменик у Србији подигнут вођи Првог српског устанка Карађорђу Петровићу. Споменик је открио, уз присуство државног и војног врха и дипломатског кора, Карађорђев унук краљ Петар I Карађорђевић.[1]
Конкурс је расписан под патронатом Министарства војног, 1908. године, на коме је прву награду освојио сплитски сликар и вајар Паскоје Пашко Вучетић. Споменик Карађорђу је био сложена композиција, које су чиниле скулптуре слепог гуслара, два војника, из Првог српског устанка и Балканских ратова, жене која држи дете, богиње Нике и Вожда Србије на врху. Бронзани делови изливени су у Риму, а потом склапани у Београду.[2]
Свечаност је забележена филмском камером. Споменик су срушили Аустријанци у време Првог светског рата, 1916. године. Аустроугари су решили да на месту вожда поставе њиховог лидера Фрању Јосипа. Тако је 1918. године у Београд Дунавом на лађи допремљена велика скулптура последњег аустроугарског монарха, намењена да доминира Београдом уместо Карађорђа.[3]
После рата било је велико питање шта да се ради са овим спомеником. Решено је да се ова скулптура претопи и од тог материјала излију звона за Цркву Ружицу на Калемегдану, која звоне и данас.
Данас на месту вождовог споменика стоји Споменик захвалности Француској, дело Ивана Мештровића, на којем крупним словима пише: „Волимо Француску као што је она волела нас, 1914-1918.”
Види још[уреди | уреди извор]
- Споменик Карађорђу у Београду
- Слепи гуслар (споменик)
- Откривање Карађорђевог споменика на Калемегдану
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Omraženi spomenik Karađorđu na Kalemegdanu”. 011 info. Приступљено 30. 4. 2019.
- ^ „Мила Јевтовић:Споменик Карађорђу Пашка Вучетића” (PDF). Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 30. 4. 2019.
- ^ „Beogradske priče: Neobična sudbina spomenika na Kalemegdanu”. Novosti. Приступљено 30. 4. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Тополски записи VI” (PDF). КЦ Топола. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 04. 2019. г. Приступљено 30. 4. 2019.
- „Краљ Петар Први открива споменик Карађорђу”. You Tube. Приступљено 30. 4. 2019.
