Стара црква у Горовичу
| Стара црква у Горовичу | |
|---|---|
 Стара црква | |
| Опште информације | |
| Место | Горович |
| Општина | Топола |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | црква |
| Време настанка | 14-15. век |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |
| www | |
Стара црква у Горовичу, насељеном месту на територији општине Топола, посвећена је Преображењу Христовом. Њени остаци налазе се на сеоском гробљу и о њој нема никаквих значајнијих помена у историјским изворима, што у великој мери отежава датовање.[1]
Предање[уреди | уреди извор]
По народном предању, цркву је подигао деспот Стефан Лазаревић уочи поласка на Никопољску битку 1396. године. Судећи по архитектонским одликама и стилским особеностима, она је свакако из времена о коме предање говори, с краја 14. или почетка 15. века и припада моравској градитељској школи.
Архитектура[уреди | уреди извор]
Триконхалне је основе са великом полукружном апсидом на источном делу и мањим бочним певницама на северној и источној страни. Издуженог је облика са припратом дозиданом у 17. веку, а потом и пространим егзонартексом саграђеним у 18. веку. Укупне димензије цркве су 20m x 7m, са високим масивним зидовима. Полуобличасти свод знатног распона очуван је само у олтарском простору, изнад кога је део двоводног крова покривеног лименом покривком. Зидана је од ломљеног и притесаног камена, а унутрашњи зидови су били омалтерисани и живописани, али је од тих живописа остао тек по који фрагмент. Фасаде су једноставно обрађене без декоративне пластике, изузев украса на кровном венцу и порталима. Кордонски венац је састављен од низа конзола и слепих аркада и простире се целом дужином северног и јужног зида.
До 19. века црква је била у употреби, међутим, тада се у потпуности урушила, а иконостас је пренет у цркву села Саранова.
Галерија[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Стара црква у Горовичу”. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 17. 6. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Павловић Д. Ст.(1956): Горович у: Археолошки споменици и налазишта у Србији, II Централна Србија, pp. 133-134, САНУ, Београд
- Радић, Б., Пајкић П. (2007): Знаменитости Шумадије, pp. 104, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, Крагујевац
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Запуштена задужбина деспота Стефана: Молитве у корову”. Новости. Приступљено 4. 1. 2019.
- Чувар историје Срба: Црква у којој се оженио Карађорђе, а војска причестила пре похода на Турке (Б92, 29. октобар 2022)
_Serbien.jpg)
