Стенлеј
Стенли (енгл. Stanley) код нас позната као Стенлеј или Стенлејка, назив је за америчку сорту шљиве. Србија увози ову сорту и она се у овој земљи гаји од 1956. године.[1] Ипак, није се показала најбоље у условима који владају у Србији, па је од других сорти најмање заступљена, без обзира на бујан род.[2] Међутим, у Америци се веома гаји и представља конкуренцију за српско тржиште.[3] Ипак, средином прошлог века имала је важну улогу у спасавању шљиварства Србије, када је вирус шарке изазвао катастрофу оштетивши огроман број стабала неотпорне „пожегаче“.[4] Осим на шарку, ова врста је отпорна и на пламењачу шљиве, као и на рђу шљиве. Ипак, осетљива је на монилију која изазива сушење цветова и гранчица и труљење плодова, а подложна је и нападу шљивине осе, те је хемијска заштита неопходна. Ова сорта рано, редовно и бујно плодоноси. Сазрева десет дана пре пожегаче у августу месецу. Плод је крупан, око 35 грама, сладуњав и осредњег квалитета, лако подноси транспорт, а може се користити или у свежем стању или за добијање ракије солидног квалитета или других производа. Резидба треба да буде редовна и оштра.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Сорте шљива на сајту „ју-кромпир“ Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2009), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Глас јавности: „Шарка појела шљиву“, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Економска политика: Страни посредници „зидају“ цену малине. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2006), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Мујановић, С. Шарка шљиве. Пољопривреда-инфо., Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ moba.rs - Воћарство: Избор сорти шљиве; написао: Мр Драган Радивојевић, Пољопривредни факултет - Земун Архивирано на сајту Wayback Machine (12. август 2009), Приступљено 25. 4. 2013.
