Теорије завере о НЛО

С Википедије, слободне енциклопедије

Теорије завере о НЛО јесте подскуп теорија завере које тврде да различите владе и политичари на глобалном нивоу, посебно Влада Сједињених Држава, потискују доказе да неидентификоване летеће објекте контролише нељудска интелигенција или да су изграђени коришћењем ванземаљске технологије.[1] Такве теорије завере обично тврде да су земаљске владе у комуникацији или сарадњи са ванземаљским посетиоцима упркос јавном одрицању одговорности, као и да неке од ових теорија тврде да владе експлицитно дозвољавају отмицу ванземаљаца.[2]

Појединци који су јавно изјавили да се докази о НЛО прикривају су: сенатор САД Бари Голдвотер, британски адмирал Лорд Хилл-Нортон (бивши шеф НАТО-а и шеф британског штаба одбране), амерички вицеадмирал Роско Х. Хиленкојтер (први директор ЦИА), израелски бригадни генерал Хаим Ешед (бивши директор свемирских програма за Министарство одбране Израела),[3] астронаути Гордон Купер[4][5] и Едгар Мичел, и бивши канадски министар одбране Пол Хелијер Осим својих сведочења и извештаја, они нису изнели ниједан доказ који би поткрепио дате изјаве и тврдње. Према Committee for Skeptical Inquiry, постоји мало или нимало доказа који би их подржали упркос значајним истраживањима невладиних научних агенција на ову тему.[6][7][8][9]

Теолози су идентификовали неке нове религиозне покрете међу заговорницима теорија завере о НЛО-има, пре свега: Капију раја, Исламску нацију и Сајентологију.[1]

У популарнј култури[уреди | уреди извор]

Популарна фикција често укључује сценарије у којима влада не открива откриће не-људске интелигенције свом становништву.

Године 1968, редитељ Стенли Кјубрик је истражио идеју у свом филму 2001: Одисеја, заснованом на роману Артура К. Кларка. У тим радовима, откриће нељудског артефакта подстиче владино заташкавање, а тајновитост због открића обухвата чак и на астронауте који имају задатак да истраже откриће.[10][11] Познате сцена филма Голи у седлу из 1969. представља лик који по први пут покушава да пуши траву и даје дуго излагање о високо еволуираним Венеријанцима чије свеприсутно присуство на земљи прикривају вође скривеног друштва.[12] Године 1977. филм Стивена Спилберга Блиски сусрет треће врсте представља причу о Роју Нирију, свакодневном раднику у Индијани, чије НЛО искуство га поставља у потрагу за превазилажењем владине тајне и дезинформација.

У филму Хангар 18 из 1980. године, влада проналази срушену летелицу ванземаљаца у пустињи југозапада САД и покушава да прикрије откриће. Као и 2001. године, сазнаје се да су ванземаљци утицали на ток људске еволуције. У филму из 1982. године Е. Т. ванземаљац, владини научници скривају откриће ванземаљског бића. У филму Тотални опозив из 1990. године, владине снаге прикривају откриће древних ванземаљских артефаката на Марсу.

Почевши од 1993. године, телевизијска серија Досије Икс приказивала је агента ФБИ Фокса Молдера док је покушавао да превазиђе владине напоре да сакрије истину о НЛО-има. Насупрот томе, научнофантастични/комедија из 1997. године Људи у црном пратили су владине агенте који су имали задатак да одржавају заташкавање како би спречили панику. Владино прикривање и покушај реверзног инжењеринга након Розвела био је централни елемент филма Дан независности из 1996. године.

Други телевизијски програми и филмови као што су Тамно небо, Звездана капија, Пројекат Плава књига и низ романа садрже елементе теорија завере о НЛО. Измишљени елементи могу укључивати владине злокобне оперативце људи у црном, војне базе познате као Овласт 51, Портон Довн, место несреће у Розвелу, Нови Мексико, инцидент у Рендлешамској шуми и друго.[13]

Роман The Doomsday Conspiracy Сиднија Шелдона укључује НЛО заверу као део главног тока приче.[14]

У марту 2001. године, бивши астронаут Џон Глен појавио се у епизоди ТВ серије Фејжер глумећи измишљену верзију себе који признаје да је прикривао НЛО.[15]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Robertson, David G. (2021). „They Knew Too Much: The Entangled History of Conspiracy Theories, UFOs, and New Religions”. Ур.: Zeller, Ben. Handbook of UFO Religions. Brill Handbooks on Contemporary Religion. 20. Leiden and Boston: Brill Publishers. стр. 178—196. ISBN 978-90-04-43437-0. ISSN 1874-6691. doi:10.1163/9789004435537_009. Архивирано из оригинала 2021-07-22. г. Приступљено 2021-07-22. 
  2. ^ „Cold War hysteria sparked UFO obsession, study finds”. The Guardian. 5. 5. 2002. Архивирано из оригинала 9. 11. 2021. г. Приступљено 25. 12. 2021. 
  3. ^ „Aliens exist and Trump knows this but won't say anything in case we panic, claims Israeli scientist”. The Independent (на језику: енглески). 2020-12-09. Архивирано из оригинала 2020-12-12. г. Приступљено 2020-12-09. 
  4. ^ David, Leonard. „Gordon Cooper Touts New Book Leap of Faith”. Space.com. Архивирано из оригинала 27. 7. 2010. г. Приступљено 27. 12. 2016. 
  5. ^ Martin, Robert Scott. „Gordon Cooper: No Mercury UFO”. Space.com. Архивирано из оригинала 27. 3. 2010. г. Приступљено 27. 12. 2016. 
  6. ^ Kreidler, Marc (1. 1. 2009). „UFOs and Aliens in Space | Skeptical Inquirer”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2021. г. Приступљено 25. 12. 2021. 
  7. ^ Michael Barkun (15. 8. 2013). Culture of Conspiracy: Apocalyptic Visions in Contemporary America. University of California Press. стр. 85—. ISBN 978-0-520-95652-0. Архивирано из оригинала 19. 8. 2020. г. Приступљено 16. 3. 2016. 
  8. ^ Barna William Donovan (20. 7. 2011). Conspiracy Films: A Tour of Dark Places in the American Conscious. McFarland. стр. 50—. ISBN 978-0-7864-8615-1. Архивирано из оригинала 18. 8. 2020. г. Приступљено 16. 3. 2016. 
  9. ^ Joe Nickell (24. 10. 2001). Real-Life X-Files: Investigating the Paranormal. University Press of Kentucky. стр. 120—. ISBN 0-8131-7083-4. Архивирано из оригинала 3. 3. 2021. г. Приступљено 16. 3. 2016. 
  10. ^ Remembering the space age: Proceedings of the 50th Anniversary Conference. Government Printing Office. ISBN 9780160867118. Архивирано из оригинала 2021-12-25. г. Приступљено 2021-04-05. 
  11. ^ 2001: A Space Odyssey. Penguin. септембар 2000. ISBN 9781101664155. 
  12. ^ McGilligan, Patrick (26. 1. 1996). Jack's Life: A Biography of Jack Nicholson. W. W. Norton & Company. ISBN 9780393313789. Архивирано из оригинала 22. 12. 2021. г. Приступљено 22. 12. 2021 — преко Google Books. 
  13. ^ David G. Robertson (25. 2. 2016). UFOs, Conspiracy Theories and the New Age: Millennial Conspiracism. Bloomsbury Publishing. стр. 72—. ISBN 978-1-4742-5321-5. Архивирано из оригинала 20. 8. 2020. г. Приступљено 6. 12. 2017. 
  14. ^ „THE DOOMSDAY CONSPIRACY by Sidney Sheldon THE DOOMSDAY CONSPIRACY”. Kirkus Reviews. Kirkus Media LLC. Архивирано из оригинала 7. 12. 2017. г. Приступљено 6. 12. 2017. 
  15. ^ „Watch John Glenn's Appearance on 'Frasier'”. Entertainment Weekly. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теорије_завере_о_НЛО&oldid=27023012”