Фармакокинетичке интеракције
Фармакокинетичке интеракције су интеракције између истовремено примењених лекова, које се одигравају на свим фармакокинетичким параметрима (ресорпција, дистрибуција, метаболисања и излучивање). Два лека истовремено примењена могу променити дејство један другом (тако нпр. лек „А“ мења концентрацију лека „Б“ који стиже на место деловања).[1][2]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Од 2008. године, међу одраслим особама у Сједињеним Америчким Државама старијим од 56 година, 4% је узимало лекове и/или суплементе који су их довели у опасност од велике интеракције са лековима.[3] Потенцијалне интеракције лек-лек су се временом повећале[4] и чешће су код мање образованих старијих чак и након контроле старости, пола, места становања и коморбидитета.[5]
Интеракција на нивоу ресорпције[уреди | уреди извор]
На нивоу ресорпције интеракција лекова може бити:[6]
- Успорена ресорпција
Настаје истовременом применом лекова који инхибишу пражњење желуца (нпр. атропин или опијати). Такође додавање адреналина локалним анестетичким средствима успорава њихову ресорпцију са места убризгавања, услед вазоконстрикције крвних судова.
- Убрзана ресорпција
Настаје након примене неких лекова, као што су нпр. метоклопрамиди.
- Смањена ресорпција
Смањена ресорпција може бити последица хемијских реакција, као што је реакција између калцијума и тетрациклина. Такође, нпр хлестирамин може ступити у интеракцију са верфарином и дигоксином и на тај начин смањити њихову ресорпцију.
Интеркација на нивоу дистрибуције[уреди | уреди извор]
Један лек може да промени дистрибуцију другог, истовремено примењеног лека. Тако нпр. повећање слободне фракције једног лека у плазми (због његовог истискивања из везе са беланчевинама плазме) најчешће се регулише повећаном елиминацијом. На тај начин успоставља се иста укупна концентрација лека као и пре примене „истискивача“ из везе са беланчевинама плазме. Ове интеракције су ретко од клиничког значаја.
Промена дистрибуције може имати и клинички значај у следећим случајевима;[6]
- Појава токсичности изазвана пролазним (транзиторним) повећањем концентрације слободне фракције лека, до успостављања новог - енгл. „steady state“.
- Ако се доза лека одређује према концентрацији лека у плазми, пре појаве интеракције (пре примене „истискивача“).
- Ако истовремено примењени лек успорава елиминацију првог лека, тако да се концентрација првог лека у плазми повећава у току дужег времена и доводи до токсичности.
Интеракције на нивоу метаболисања[уреди | уреди извор]
Преко 200 лекова индукује микрозомне ензиме у јетри и на тај начин смањује концентрацију и ефикасност истовремено примењених лекова. Овом индукцијом може да се развије (споро) толеранција на супстрате одговарајућих ензима.
Интеракција на нивоу излучивања[уреди | уреди извор]
На нивоу излучивања лекова најзначајнији маханизми су;[6]
Промена pH мокраће се користи у циљу повећања излучивања слабо киселих материја, као мера у лечењу тровања овим материјама (нпр тровања аспирином или барбитуратима)
- Инхибиција тубуларне секреције
Неки лекови инхибишу тубуларну секрецију (нпр пробеницид, инхибише секрецију пеницилина) што продужава њихово дејство.
- Промена везивања за албумине плазме
Ова пизмена, у везивању за албумине плазме, доводи до промена вредности филтрације)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Laurence D R, Bennet R N, Brown M J, Clinical Pharmacology, eight edition, Churchill Livingstone 1998.
- ^ Ganeva, M.; Gancheva, T.; Troeva, J.; Kiriyak, N.; Hristakieva, E. (2013). „Clinical Relevance of Drug-Drug Interactions in Hospitalized Dermatology Patients”. Advances in Clinical and Experimental Medicine : Official Organ Wroclaw Medical University. 22 (4): 555—563. ISSN 1899-5276. PMID 23986216.
- ^ „Use of Prescription and Over-the-counter Medications and Dietary Supplements Among Older Adults in the United States”. JAMA (на језику: енглески). 300 (24): 2867. 2008-12-24. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.2008.892.
- ^ Haider, S.I.; Johnell, K.; Thorslund, M.; Fastbom, J. (2007-12-01). „Trends in polypharmacy and potential drug-drug interactions across educational groups in elderly patients in Sweden for the period 1992 2002”. Int. Journal of Clinical Pharmacology and Therapeutics (на језику: енглески). 45 (12): 643—653. ISSN 0946-1965. doi:10.5414/CPP45643.
- ^ Haider, Syed Imran; Johnell, Kristina; Weitoft, Gunilla Ringbäck; Thorslund, Mats; Fastbom, Johan (2009). „The Influence of Educational Level on Polypharmacy and Inappropriate Drug Use: A Register‐Based Study of More Than 600,000 Older People”. Journal of the American Geriatrics Society (на језику: енглески). 57 (1): 62—69. ISSN 0002-8614. doi:10.1111/j.1532-5415.2008.02040.x.
- ^ а б в Анђелковић Д и сар. Рационална савремена фармакотерапија, у Примењена истраживања у развоју лекова, 14 Конгрес лекара Србије, Београд 2000.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
