Фауста Сремска
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. |
.jpeg)
Света мученица Фауста пострадала је за Христа у време цара Максимијана између 305. и 311. године.[1] Била је мајка Свете Анастасије Сремске.
Својим јунаштвом задивила и у хришћанство обратила мучитеље своје: осамдесетогодишњег жреца Евиласија и Максима епарха. Кад је судија претио Фаусти још страшнијим мукама, она му рекне да изради њену икону са изображењем свију оних мука, којима јој он прети. Када икона би готова и њој показана, рекне Фауста света: „Као што ова икона не осећа никакве муке, тако ни моје тело не осећа муке од твојих казни, јер је душа моја утврђена у Господу“.[2] Судија је баци у котао вреле воде где ова света тринаестогодишња девојчица сконча с молитвом на устима, и оде душом у Рај.
Српска православна црква слави је 6. фебруара по црквеном, а 19. фебруара по грегоријанском календару.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Св. Вукол смирнски; Св. муч. Фауста; Св. муч. Доротеја; Св. Фотије, патријарх цариградски – Vaznesenjska crkva” (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-25.
- ^ „Света мученица Фауста”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-25.
- ^ „Sveci pravoslavne crkve na dan 19. februar/veljača”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2024-01-25.
Напомене[уреди | уреди извор]
Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.