Хантер Бајден

С Википедије, слободне енциклопедије

Хантер Бајден
Бајден (2023)
Лични подаци
Пуно имеРоберт Хантер Бајден
Датум рођења(1970-02-04)4. фебруар 1970. (54 год.)
Место рођењаВилмингтон, Делавер, САД
Универзитет
Занимање
  • адвокат
  • инвеститор
  • лобиста
Породица
Супружник
  • Кетлин Буле (в. 1993 —  р. 2017)
  • Мелиса Коен (в. 2019)
Деца5
Родитељи
Потпредседник Националне железничке путничке корпорације
26. јул 2006 — 29. јануар 2009.
Председник
НаследникДона Маклин

Роберт Хантер Бајден (енгл. Robert Hunter Biden; Вилмингтон, 4. фебруар 1970) амерички је правник. Други је син председника САД Џоа Бајдена и његове прве супруге Нејлије Хантер Бајден. Такође је инвеститор у хеџ фонд, ризични капитал и фондове приватног капитала, док је раније радио као лобиста, банкар, службеник јавне управе и регистровани адвокат лобистичке фирме.

Отпуштен је из резервног састава Морнарице САД убрзо након свог доласка због неуспелог теста на дрогу. Био је у Одбору Бурсима холдингса, једног од највећих приватних произвођача земног гаса у Украјини, од 2014. до истека мандата у априлу 2019. Првих месеци 2019. заједно је са својим оцем био предмет тврдњи о коруптивним активностима, које је покренуо тадашњи председник САД Доналд Трамп и његови савезници, у вези са пословањем Хантера Бајдена у Украјини и напорима Џоа Бајдена у борби против тамошње корупције у име САД у време док је био потпредседник.[1] Био је члан управног одбора BHR Partners, кинеског инвестиционог предузећа.[2] Године 2020. почео је да представља уметничка дела као сликар.[3][4]

У октобру 2020. New York Post је објавио чланак о лаптоп-рачунару за који је тврдио да је припадао Хантеру Бајдену. Лаптоп је садржао око 129.000 мејлова и другог материјала, али Post није пружио доказе о ланцу чувања или аутентичности уређаја. Други медији су одбили да објаве причу због недостатка доказа. У марту 2022. анализа новина The New York Times је закључила да су неки од мејлова пронађених на уређају вероватно аутентични.[5]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Бајден као дете, 1980-е

Рођен је 4. фебруара 1970. године у Вилмингтону, у Делаверу.[6] Други је син Нејлије Бајден (рођ. Хантер) и Џоа Бајдена.[7] Његова мајка а и млађа сестра Наоми погинуле су у саобраћајној несрећи 18. децембра 1972. године.[8][9] Он и његов старији брат Бо такође су тешко повређени, али су преживели. Бо је задобио вишеструке сломљене кости, док је Хантер задобио фрактуру лобање и тешке трауматске повреде мозга.[10] Обојица су провели неколико месеци у болници, где је њихов отац положио заклетву у Сенату САД у јануару 1973. године.[11][12][13][7] Хантер и Бо су касније охрабрили свог оца да се поново ожени,[14] а Џил Џејкобс је постала њихова маћеха 1977. године.[7] Њихова полусестра Ешли рођена је 1981. године.[15]

Као и његов отац и брат, похађао је католичку средњу школу Академију Арчмер у Клејмонту, у Делаверу.[7] Дипломирао је историју на Универзитету Џорџтаун 1992. године.[7] Током године након што је дипломирао, служио је као језуитски добровољац у цркви у Портланду, у Орегону, где је упознао Кетлин Буле, којом се оженио 1993. године.[7] Након што је годину дана похађао Правни центар Универзитета Џорџтаун, прешао је на Правни факултет Универзитета Јејл и дипломирао 1996. године.[7]

Контроверза о лаптопу[уреди | уреди извор]

У октобру 2020. године, током последњих седмица пред председничке изборе у САД 2020., New York Post је објавио чланак, у коме су учествовали лични адвокат Доналда Трампа Руди Ђулијани и бивши главни стратег Стив Бенон, о лаптоп рачунару непознатог порекла и ланцу надзора за који се чинило да припада Хантеру Бајдену. Лаптоп је садржао е-пошту у којој је описано оно што је New York Post окарактерисао као „састанак” између Џоа Бајдена и Вадима Пожарског, саветника Бурисме, 2015. године, иако су сведоци оспорили ту карактеризацију.[16] Е-пошта између Хантера Бајдена и Пожарског је касније потврђена.[17]

Већина мејнстрим медија, аналитичара и обавештајних званичника довела је у питање истинитост чланка, због непознатог ланца чувања лаптопа и његовог садржаја, као и сумње да је можда био део руске кампање дезинформисања.[18][19][20] Године 2022. Vox је известио да се никада није појавио ниједан доказ „да је процурели садржај лаптопа руска завера”.[21] У марту 2022. The New York Times је известио да су пронашли мејлове „из кеша датотека за које се чини да потичу са лаптопа који је господин Бајден оставио у радионици за поправку у Делаверу”.[21][5] Такође у марту, The Washington Post је известио да су два стручњака за безбедност потврдила истинитост хиљада мејлова наводно са лаптопа Хантера Бајдена. Међутим, „огромну већину података — и већину од скоро 129.000 мејлова које је садржао — није могао да верификује ниједан од двојице стручњака за безбедност који су прегледали податке за The Post.”[22] Међу имејловима које је The Washington Post успео да потврди аутентичност је и мејл Пожарског који је био основа оригиналног чланка новина New York Post.[22] У мају је NBC News објавио анализу копије хард диска који су добили од Ђулијанија и докумената које су републиканци објавили у два одбора Сената. Анализа је показала да је Бајденова фирма узела 11 милиона долара од 2013. до 2018. и брзо потрошила новац. Анализа је такође открила да је мали број Бајденових договора остварен.[23]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Бајден (у средини) са породицом на сахрани његовог брата Боа, јун 2015.

Године 1993. оженио је Кетлин Буле.[7] Заједно имају три ћерке: Наоми, Финеган и Мејси.[15] Развели су се 2017. године.[24] Године 2016. ушао је у везу са Хали Бајден, удовицом свог брата Боа.[25][26] Раскинули су 2019. године.[27]

Такође има ћерку са Лунден Алексис Робертс која је рођена у августу 2018. у Арканзасу.[28][29][30] Робертсова је у мају 2019. поднела тужбу за утврђивање очинства, која је решена у марту 2020. за неоткривени износ.[31]

У мају 2019. оженио се јужноафричком редитељком Мелисом Коен.[32][33] Њихов син Бо рођен је у марту 2020. у Лос Анђелесу.[34][35]

Злоупотреба дрога и алкохола[уреди | уреди извор]

Читав живот се борио злоупотребом дрога и алкохола, а своју борбу је детаљно описао у мемоарима Beautiful Things (срп. Лепе ствари).[36][37] Верује да се његова зависност може повезати са траумом од саобраћајне несреће 1972. у којој су му погинуле мајка и сестра.[38] Током протекле две деценије, био је неколико на рехабилитацији, са дугим периодима трезвености. Након смрти брата Боа, његова зависност је ескалирала, а тврди да је „пушио крек сваких 15 минута”.[39] Детаљна анализа хард диска Хантера Бајдена показала је да су Бајдену и његовој фирми плаћено 11 милиона долара од 2013. до 2018. године, а средства су подстакла његову зависност. У својим мемоарима, рекао је да се новац од Бурисме „претворио у главни покретач током одласка у зависност”, те да га је „прогонио да трошим непромишљено, опасно, деструктивно. Понижавајуће. Тако да сам и трошио”.[40] Почетком 2019. године имао је интервенцију.[41]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Извори:
  2. ^ Forsythe, Michael; Lipton, Eric; Searcey, Dionne (20. 11. 2021). „How Hunter Biden's Firm Helped Secure Cobalt for the Chinese”Неопходна новчана претплата. The New York Times. Архивирано из оригинала 20. 11. 2021. г. Приступљено 27. 11. 2021. 
  3. ^ „There's a New Artist in Town. The Name Is Biden.”Неопходна новчана претплата. The New York Times. 28. 2. 2020. Архивирано из оригинала 28. 2. 2020. г. Приступљено 10. 9. 2021. 
  4. ^ Kazakina, Katya (14. 6. 2021). „We Spoke to Hunter Biden About His New Life as a Full-Time Artist, and His Personal Quest for 'Universal Truth' Through Painting”. Artnet News. Архивирано из оригинала 15. 6. 2021. г. Приступљено 16. 6. 2021. 
  5. ^ а б Benner, Katie; Vogel, Kenneth P.; Schmidt, Michael S. (2022-03-16). „Hunter Biden Paid Tax Bill, but Broad Federal Investigation Continues”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 3. 2022. г. Приступљено 2022-03-31. 
  6. ^ Phelps, Jordyn; Saenz, Arlette (25. 8. 2015). „Hunter Biden Denies Ashley Madison Account Is His”. ABC News. Архивирано из оригинала 4. 8. 2019. г. Приступљено 6. 10. 2019. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж Entous, Adam (1. 7. 2019). „Will Hunter Biden Jeopardize His Father's Campaign?”. The New Yorker. Архивирано из оригинала 10. 7. 2019. г. Приступљено 6. 10. 2019. 
  8. ^ Connelly, Kevin (28. 8. 2008). „Biden shows more bark than bite”. London, England: BBC News. Архивирано из оригинала 23. 10. 2014. г. Приступљено 7. 5. 2014. 
  9. ^ Broder, John M. (28. 8. 2008). „Biden Opens New Phase With Attack on McCain”Неопходна слободна регистрација. The New York Times. Архивирано из оригинала 27. 10. 2014. г. Приступљено 17. 5. 2020. 
  10. ^ Swinney, Anand Veeravagu (јун 2015). „The Brain Tumor That Killed Beau Biden”. The Daily Beast. Архивирано из оригинала 12. 6. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  11. ^ Kruse, Michael (25. 1. 2019). „How Grief Became Joe Biden's 'Superpower'”. Politico. Архивирано из оригинала 13. 6. 2020. г. Приступљено 10. 7. 2021. 
  12. ^ Benac, Nancy (18. 8. 2019). „Biden's prism of loss: A public man, shaped by private grief”. Associated Press. Архивирано из оригинала 14. 2. 2021. г. Приступљено 10. 7. 2021. 
  13. ^ Thrush, Glenn (29. 12. 2015). „Remembering Beau Biden”. Politico. Архивирано из оригинала 12. 2. 2021. г. Приступљено 10. 7. 2021. 
  14. ^ Seelye, Katharine Q. (24. 8. 2008). „Jill Biden Heads Toward Life in the Spotlight”Неопходна слободна регистрација. The New York Times. Архивирано из оригинала 10. 12. 2008. г. Приступљено 17. 5. 2020. 
  15. ^ а б Newman, Meredith; Jagtiani, Sarika; Sharp, Andrew (26. 9. 2019). „Hunter Biden: Who is former Vice President Joe Biden's son mentioned in Ukraine-Trump call?”. USA Today. Архивирано из оригинала 5. 10. 2019. г. Приступљено 6. 10. 2019. 
  16. ^ Kessler, Glenn (15. 10. 2020). „Hunter Biden's alleged laptop: an explainer”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 15. 10. 2020. г. Приступљено 15. 10. 2020. 
  17. ^ „Here's how The Post analyzed Hunter Biden's laptop”. Washington Post (на језику: енглески). 2022-03-30. Архивирано из оригинала 31. 3. 2022. г. Приступљено 2022-05-14. 
  18. ^ Yu, Sun; Williams, Aime; Olearchyk, Roman (9. 10. 2019). „Hunter Biden's web of interests”. Financial Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 10. 2020. г. Приступљено 29. 10. 2020. 
  19. ^ Benveniste, Alexis (18. 10. 2020). „The anatomy of the New York Post's dubious Hunter Biden story”. CNN. Архивирано из оригинала 19. 10. 2020. г. Приступљено 19. 10. 2020. 
  20. ^ Bertrand, Natasha (19. 10. 2020). „Hunter Biden story is Russian disinfo, dozens of former intel officials say”. Politico (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено 20. 10. 2020. 
  21. ^ а б Prokop, Andrew (2022-03-25). „The return of Hunter Biden's laptop”. Vox (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 3. 2022. г. Приступљено 2022-03-28. „no evidence has emerged to back up suspicions from former intelligence officials, backed by Biden himself, that the laptop's leak was a Russian plot.” 
  22. ^ а б Timberg, Craig; Viser, Matt; Hamburger, Tom (2022-03-30). „Here's how The Post analyzed Hunter Biden's laptop”. The Washington Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 3. 2022. г. Приступљено 2022-03-31. 
  23. ^ Winter, Tom; Fitzpatrick, Sarah; Atkins, Chloe; Strickler, Laura (19. 5. 2022). „Analysis of Hunter Biden's hard drive shows he, his firm took in about $11 million from 2013 to 2018, spent it fast”. NBC News. Приступљено 19. 5. 2022. 
  24. ^ Tomlinson, Hugh (13. 1. 2022). „Hunter Biden's ex-wife details his 'devastating' affair with brother's widow in memoir”. The Times (на језику: енглески). ISSN 0140-0460. Архивирано из оригинала 14. 1. 2022. г. Приступљено 14. 1. 2022. 
  25. ^ Pearl, Diana (2. 3. 2017). „Hallie Biden's Father Says He Supports Her Relationship with Hunter Biden, Her Late Husband's Brother”. People. Архивирано из оригинала 3. 10. 2019. г. Приступљено 6. 10. 2019. 
  26. ^ Entous, Adam (1. 7. 2019). „Will Hunter Biden Jeopardize His Father's Campaign?”. The New Yorker. Архивирано из оригинала 10. 7. 2019. г. Приступљено 23. 11. 2019. 
  27. ^ Nguyen, Tina (1. 5. 2019). „Hunter Biden Has Reportedly Broken Up with His Late Brother's Wife”. Vanity Fair. Архивирано из оригинала 2. 5. 2019. г. Приступљено 6. 10. 2019. 
  28. ^ „Judge signs order declaring paternity in Hunter Biden case”. Texarkana Gazette. 7. 1. 2020. Архивирано из оригинала 29. 4. 2020. г. Приступљено 17. 5. 2020. 
  29. ^ Breuninger, Kevin; Mangan, Dan (27. 1. 2020). „Hunter Biden agrees to pay child support to Arkansas woman, avoids contempt hearing” (на језику: енглески). CNBC. Архивирано из оригинала 12. 10. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2020. 
  30. ^ Morphet, Jack; Golding, Bruce (30. 3. 2022). „'Solely focused on our child': Lunden Roberts finally breaks silence on Hunter Biden”. nypost.com. New York Post. Архивирано из оригинала 3. 6. 2022. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  31. ^ De La Garza, Erik (12. 3. 2020). „Hunter Biden Paternity Case Ends in Settlement With Arkansas Woman”. Courthouse News Service. Архивирано из оригинала 30. 1. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  32. ^ Newman, Meredith (1. 7. 2019). „Hunter Biden talks about his addiction, 'I was in that darkness'”. The News-Journal. Wilmington, Delaware. Архивирано из оригинала 3. 7. 2019. г. Приступљено 6. 10. 2019. 
  33. ^ Heil, Emily (12. 6. 2019). „Hunter Biden's messy personal life is back in the news. Will it cause political headaches for his dad?”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 13. 6. 2019. г. Приступљено 13. 6. 2019. 
  34. ^ Carlson, Adam (1. 4. 2020). „Joe Biden's Son Hunter & His Wife Welcome a Son Less Than a Year After Whirlwind Wedding: Report”. People. Архивирано из оригинала 11. 4. 2020. г. Приступљено 30. 4. 2020. 
  35. ^ Stump, Scott (21. 1. 2021). „Joe Biden and baby grandson share precious moment at inauguration — and his name is Beau”. Today. Архивирано из оригинала 21. 1. 2021. г. Приступљено 21. 1. 2021. 
  36. ^ „Hunter Biden details lifelong addiction struggle in memoir”. AP NEWS (на језику: енглески). 20. 4. 2021. Архивирано из оригинала 6. 10. 2021. г. Приступљено 6. 10. 2021. 
  37. ^ Biden, Hunter (4. 4. 2021). „Hunter Biden on family tragedies and the drug addiction that nearly destroyed him”. The Sunday Times (на језику: енглески). ISSN 0140-0460. Архивирано из оригинала 14. 1. 2022. г. Приступљено 14. 1. 2022. 
  38. ^ „Hunter Biden on addiction: My life is not a tabloid”. BBC News. 6. 4. 2021. Архивирано из оригинала 6. 10. 2021. г. Приступљено 6. 10. 2021. 
  39. ^ Oliver, David. „Hunter Biden says he was 'smoking crack every 15 minutes', more jaw-dropping moments from memoir 'Beautiful Things'”. USA TODAY. Архивирано из оригинала 6. 10. 2021. г. Приступљено 6. 10. 2021. 
  40. ^ Winter, Tom; Fitzpatrick, Sarah; Atkins, Chloe; Strickler, Laura (19. 5. 2022). „Analysis of Hunter Biden's hard drive shows he, his firm took in about $11 million from 2013 to 2018, spent it fast”. NBC News. Архивирано из оригинала 19. 5. 2022. г. Приступљено 19. 5. 2022. 
  41. ^ „Through Decades Of Addiction, Hunter Biden Says His Family Never Gave Up On Him”. NPR.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 10. 2021. г. Приступљено 6. 10. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хантер_Бајден&oldid=27570406”