Хиперболична тригонометрија

С Википедије, слободне енциклопедије

Хиперболична тригонометрија има своју улогу у геометрији Лобачевског. Користи се за проучавање отпорности материјала, у електротехници, статичким прорачунима висећих мостова у грађевинарству и другим гранама науке. У математици се хиперболичне функције користе, на пример, за решавање интеграла где се појављује за разлику од облика где се користи обична, тј. равнинска тригонометрија.

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Хиперболични троугао се састоји од три неколинеарне тачке и три сегмента међу њима.[1]

Хиперболичне функције[уреди | уреди извор]

Хиперболичне функције је увео у употребу италијански математичар Винченцо Рикати. Он је користио ознаке Sh. и Ch. за хиперболни синус и косинус. Теорију је даље развио Ламберт (Histoire de l'académie Royale des sciences et des belles-lettres de Berlin, том. XXIV. стр. 327 (1768)), негде око 1771, употребљавајући sinh и cosh. Код нас се за хиперболне функције користе ознаке sh x, ch x, th x, cth x, sech x, cosech x, али овде следимо скраћенице које подржава Википедијин софтвер, тј. Латех, а то су уобичајене англосаксонске ознаке.

Дефиниција хиперболичних функција[уреди | уреди извор]

Синус хиперболични, косинус хиперболични и тангенс хиперболични одређени су формулама:

Котангенс хиперболични, секанс хиперболични и косеканс хиперболични су реципрочне вредности:

Геометријско одређивање хиперболичних функција аналогно је одређивању тригонометријских функција синус, косинус, тангенс (в. равнинска тригонометрија).

Геометријско одређивање[уреди | уреди извор]

У тригонометријском кругу дефинисане су функције као одсечци BC, OB, AD (полупречник r=1), а угао α је централни угао AOC. Исти угао смо могли дефинисати и као површину Pk двоструког кружног исечка COK (сл.6. шрафирано).

Наиме, када је угао AOC, тј. α у радијанима, тада двоструки централни исечак COK има површину Узимајући аналогну функцију површине, али не за кружницу него за истострану хиперболу и означавајући са површину аналогног сектора COK (шрафирано на сл.7.), дефинишемо хиперболне функције: sh x = BC, ch x = OB, th x = AB, односно истим редом sinh x, cosh x, tanh x, тј. синус, косинус и тангенс хиперболни.

Када се израчуна површина х (в. одређени интеграл) добијају се изрази за BC, OB, AD:

дакле за хиперболне функције добијамо претходно наведене изразе у експоненцијалном облику:

Тригонометријске везе[уреди | уреди извор]

Свака формула која повезује хиперболичне функције аргумента х или ах, али не ax+b, може се добити из одговарајуће формуле која повезује обичне тригонометријске функције угла z заменом са и заменом са На пример:

прелази у
прелази у

Основне формуле[уреди | уреди извор]

За хиперболне функције вреде формуле аналогне формулама за функције обичне тригонометрије.

Функције једног аргумента[уреди | уреди извор]

Међусобно изражавање[уреди | уреди извор]

Збир и разлика аргумената[уреди | уреди извор]

Функције двоструког аргумента[уреди | уреди извор]

Моаврова хиперболична формула[уреди | уреди извор]

Функције половине аргумента[уреди | уреди извор]

+ за x>0, - за x<0,

Збир и разлика функција[уреди | уреди извор]

Инверзне (Ареа) функције[уреди | уреди извор]

Називи ареа-синус, ареа-косинус, ареа-тангенс и ареа-котангенс потичу од речи ареа (површина) јер ареа-функције можемо представити површином хиперболичног сектора. Оне су инверзне функцијама синус хиперболни, косинус хиперболни, тангенс хиперболни и котангенс хиперболни, тј. ако је тада је итд:

ареа-синус, ако је
ареа-косинус, ако је
ареа-тангенс, ако је
ареа-котангенс, ако је

Изражавање логаритмима[уреди | уреди извор]

Међусобно изражавање инверзних[уреди | уреди извор]

Уз индекс * иде предзнак + за х позитивно, - за х негативно.

Односи међу инверзним[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Stothers, Wilson (2000), Hyperbolic geometry, University of Glasgow, Архивирано из оригинала 06. 09. 2012. г., Приступљено 05. 10. 2017 , interactive instructional website

Литература[уреди | уреди извор]