Хроника (историографија)
Хроника (грч. χρονικά [chroniká], from χρόνος [chrónos] – „вријеме“) или временик, историографски је рад у којем су догађаји изложени по хронолошким редоследу збивања.[1]
Настанак[уреди | уреди извор]
У прво вријеме биле су средњовјековни записи догађаја и личности по мјесту у времену, и нису придавале посебно значење суштинским тумачењима догађаја које су обрађивали. У јужнословенском језичком поднебљу најпознатија хроника је Хроника попа Дукљанина. Постоје и хронике које су се бавиле другим временима и другим културно-цивилизацијским просторима. Такву је написао мозарапски хроничар у Визиготској Хиспанији – извор података о касној историји Визигота у Хиспанији.
Српске хронике[уреди | уреди извор]
.png)
У старијој српској историографији, најпознатије су Хронике славеносербске, које је крајем 17. и почетком 18. века написао самозвани српски деспот Ђорђе Бранковић (1645-1711).[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Трифуновић 1990, стр. 364.
- ^ Ређеп 2004.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бранковић, Ђорђе (1994). Хроника Словена Илирика, Горње Мезије и Доње Мезије. Нови Сад: Прометеј.
- Бранковић, Ђорђе (2008). Хронике славеносрпске. 1. Београд: САНУ.
- Бранковић, Ђорђе (2011). Хронике славеносрпске. 2. Београд: САНУ.
- Ређеп, Јелка (2004). Генеза Хроника грофа Ђорђа Бранковића. Нови Сад: Прометеј.
- Трифуновић, Ђорђе (1990) [1974]. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.
