Црква Свете Петке у Пожаревцу

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Свете Петке
Основни подаци
ЕпархијаБраничевска
Архитектура
СтилСрпско - византијски
Локација
МестоПожаревац
ДржаваСрбија

Црква Свете Петке у Пожаревцу налази се у новом делу града, званом „Бусије“. Храм је посвећен Светој Параскеви односно Петки (грч. Παρασκευή - петак - дан добровољних Страдања Господњих). Радови на храму су отпочети 2001. године, а храм је освећен 2013. године. Припада Епархији браничевској Српске православне цркве. Храмовна слава се прославља 14. октобра по старом, односно 27. октобра по новом календару.

Историјат[уреди | уреди извор]

Пројектовани изглед здања

Благословом његовог преосвештенства владике Браничевског, господина Др Игњатија, 6. октобра 2001. године освештени су темељи цркве у Пожаревцу, у насељу Бусије. Поштовање Свете Петке је веома распрострањен на овим подручијима међу верницима, због тога је храм и посвећен овој светитељки.[1] За подизање овог храма град Пожаревац је бесплатно уступио 50 ари плаца у улици Страхињића Бана. [2]

Градња овако важног храма је започета у економски незгодном тренутку по Србију, због дуготрајних санкција међународне заједнице и НАТО бомбардовања Србије - због тога је градња могла да се одвија само уз велику помоћ донације ктитора и верног народа.

Унутрашњост цркве Свете Петке у Пожаревцу.

Главни ктитор је била Холдинг компанија ,,Бамби“ Пожаревац са сталним новчаним средствима и АД „Водопривреда" Пожаревац, са помоћи у машинским радовима, превозима и одређеним грађевинским материјалима. Донори су били и друга градска и јавна предузећа. Поред финансијске помоћи, Холдинг компанија ,,Бамби“ Пожаревац поклонила је и три звона набављена у Грчкој као и плаштаницу Св. Петке која је донета из Јашија из Румуније.

Поред даривања плаштанице издато је:

Уверење о даривању (Act de donate)

,,На захтев Господина Др Мирослава Милетића, представника парохије Свете Параскеве, из места Пожаревца - Србија, поклањамо овај покров са моштију Свете Параскеве из града Јашија, као знак братства и љубави између српских и румунских верника, дубоког уважавања и благослова верницима који имају посебно поштовање према Светој Преподобној Параскеви.

Да Господ Бог, молитвама свете Преподобне Параскеве, благослови и награди труд и богобојажљивост наше браће у правој вери.

— + Даниел Митрополит Молдаве и Буковике Град Јаш - Румунија 17. јуни 2002".

Грађевински одбор[уреди | уреди извор]

Пре почетка изградње храма, формиран је грађевински одбор чији је задатак био да се бави свим пословима везаним за градњу, обезбеђивањем средстава од донора.

Грађевински одбор су чинили:

  • Зоран Јанковић, протојереј стафрофор
  • Ђорђе Релић, дипл. инж.
  • Милан Перић, дипл. инж.
  • Александар Јанковић, дипл. инж.
  • Југослав Станковић. инж.
  • Лука Шешум, проф.
  • Видоје Вукашиновић, проф.
  • Мирослав Живадиновић

Основне карактеристике објекта[уреди | уреди извор]

Храм је рађен по пројекту Крсте Николића, дипл. инж., дужина цркве је 31 метар, ширина 20 метара, а висина централне куполе је 31 метар. Црква има три звоника, брод и централну куполу. Црква је изграђена у српско - византијском стилу. За изградњу је утрошено 280.000 опеке из околине Пожаревца, а бетонски стубови се не примећују јер су узидани, док само здање има 120 спољних отвора. Сам храм може да прими 2.500 верника.

Храм има две галерије, а на другој галерији је изграђен образовни центар амфитеатерског типа „Ecclesia Viminaciensis“.[3] Центар је вишенаменски и треба да представља место сабирања богослова, вероучитеља и катихета пре свега Браничевске епархије, али и других дијацеза Српске православне цркве.

Иконостас[уреди | уреди извор]

Детаљ са иконостаса.

Сликарски радови на иконостасу дело су студената Академије ликовних уметности из Београда у класи професора Горана Јанићијевића, док је резбарске и дуборезне радове извео мајстор Звонимир Стевић из Касидола.[4]

На иконостасу је насликано у провој зони 6 икона, са десне стране: Господ Исус Христос, Свети Јован Крститељ, Свети Георгије; са леве стране; Богородица, Света Петка и Свети Никола; као и четири на дверима у првој зони. Јужна, једнокрилна олтарска врата су са иконом Светог Стефана; северна, једнокрилна олтарска врата су са иконом архангела Михаила. Централне, двокрилне, олтарске двери носе иконе архангела Гаврила и Пресвете Дјеве Марије (сцена благовести).[4]

У другој зони насликане су дванаест икона са ликовима апостола и јеванђелиста, док у трећој високој зони је икона у полулуку резбареног дубореза ,,Тајна вечера". На Врху је Распеће Господа на крсту и два уоквирена медаљона са ликовима Богородице и Светог Јована.[4]

На иконостасу је изрезбарена стилизација паунова као рајских птица.[4]

Фрескопис[уреди | уреди извор]

Западни зид у унутрашњости храма.
Други Христов долазак, рад оца Стаматиса Склириса.

На западном зиду је насликано Рођење Пресвете Богородице, Успење Пресвете Богородице и Ваведење, а на стубовима испред прве галерије су насликани столпници. Изнад фресака који приказују живот Пресвете Богородице, насликан је Христос окружен апосотолима, двојицом арханђела и херувимима. Западни зид је фрескописао Звонимир Стевић из Касидола.[5]

Олтар и источни зид је осликао грчки иконописац, свештеник Стаматис Склирис.[6] Његов стил иконописања представља синтезу традиционалног иконописања са модерним сликарским трендовима, са циљем да што јасније приближи есхатолошку реалност модерном човеку.

У олтару је насликан Други Христов долазак, а на источном зиду је насликано Васкрсење Христово, причешће апостола, Благовести, Св. Василије Велики и Св. Јован Златоусти.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марјановић Кефало, Новица (2011). Црква Света Петка у Пожаревцу. Пожаревац. стр. 12. ISBN 978-86-904359-6-8. 
  2. ^ „Освештан храм Свете ПеткеConsecrated church of St. Petka”. pozarevac.rs. Приступљено 2021-04-18. 
  3. ^ goran.ilic@sabornost.org, Горан Илић. „Изграђен је Образовни центар „Ecclesia Viminaciensis. centar.sabornost.org (на језику: српски). Приступљено 2021-04-18. 
  4. ^ а б в г Марјановић Кефало, Новица (2011). Црква Света Петка у Пожаревцу. Пожаревац. стр. 26. ISBN 978-86-904359-6-8. 
  5. ^ Марјановић Кефало, Новица (2011). Црква Света Петка. Пожаревац. стр. 28. ISBN 978-86-904359-6-8. 
  6. ^ „Holy Icon - Saint Paraskevi, Požarevac, Serbia”. www.holyicon.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-19.