Црква брвнара у Брестовцу

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква брвнара у Брестовцу
Опште информације
МестоБрестовац
ОпштинаНеготин
Држава Србија
Време настанка1798.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе

Црква брвнара у Брестовцу, насељеном месту на територији општине Неготин, припада Епархији Тимочкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Време градње[уреди | уреди извор]

Црква брвнара се налази у центру села и посвећена је Вазнесењу Господњем. Спада у групу најстаријих цркава брвнара Тимочке Крајине. Подигнута је 1798. године што се може закључити на основу записа на самој цркви. Такође и запис на очуваном надгробном споменику у порти цркве на којем је уписана 1794. година доприноси тачности поменутог датовања настанка брвнаре.

Архитектура цркве[уреди | уреди извор]

По казивању мештана, црква је најпре била покривена сламом, да би након 1833. године црква била покривена ћерамидом. Своје прво звоно црква добија 1837. године.

Црква је једнобродна и има апсиду на истоку, мале певничке просторе на северном и јужном зиду, као и трем на западу. Покривена је кровом на две воде, осим трема и олтарске апсиде која има засебан кровни покривач инкорпориран у кровну конструкцију. Црква има два портала на западној и северној страни. Грађена је од масивних греда, брвана. Унутрашњост храма подељен је на припрату, наос и олтар. Зидови су били облепљени блатом, а потом пресвучени кречним малтером. Изнад припрате се налази равна таваница од греда, док се изнад наоса и олтарског дела види дрвена конструкција крова. Под је поплочан и обновљен у 20. веку. У фрагментима постоје остаци најстаријих камених плоча, вероватно из времена оснивања цркве, којих највише има у трему.[2]

Иконостас[уреди | уреди извор]

Иконостас цркве потиче из прве половине 19. века. С обзиром на габарите ентеријера цркве иконостас је прилагођен и израђен у виду једноставне једнозонске преграде на којој је било места само за престони ред икона и крст са медаљонима изнад. Осим централних царских двери постоји и бочни улаз у проскомидију, због литургијских обреда. Тај улаз није затворен вратима.[3]

Нарочито су вредне царске двери, рад зографа са почетка 19. века, које својим племенитим колоритом надмашују скоро све царске двери из овог периода у источној Србији. Неке од икона са румунским натписима, представљају значајна остварења непознатог румунског зографа. Сачувана плаштеница са представама јеванђелиста на угловима у елипсастим пољима и телом Христови“ према подацима из Музеја у Неготину представљају рад Ђуре Јакшића.

Поред историјских и ликовних, ова црква има и архитектонске вредности. Начињена је од дрвета са основом у облику крста, мањих је димензија, прилично ниска, мада није укопана у земљу и представља типичан сакрални хришћански објекат из времена турског ропства. Црква је поплочана опеком а таваница је у облику свода од шашовца. На улазном делу налази се надстрешница са четири дрвена стуба, а на северном зиду мања врата која се више не употребљавају. Са северне и јужне стране налазе се певнице, правоугаоне основе, а на источној страни је шестострана апсида. Црква је доста добро очувана.

Ризница[уреди | уреди извор]

У наосу цркве чувају се иконе Светог Николе, представа пророка Илије са Светим Димитријем, арханђела Михаила са Светим Димитријем, јеванђелиста Матеја, Марка, Луке и Јована, апостола Симона, Јакова, Томе, Павла, Андреје, Вартоломеја, Петра и Филипа. У наосу је и икона Вазнесења Христовог са сценама из Христовог живота, која је веома оштећена. Највећи број књига које се налазе у књижном фонду цркве у Брестовцу штампане су у московској Синодалној штампарији. У цркви се чува антиминс епископа тимочког Јевгенија из децембра 1867.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Црква брвнара”. Култура. Архивирано из оригинала 22. 01. 2022. г. Приступљено 22. 1. 2022. 
  2. ^ Макуљевић, Ненад (2020). „Милош Станковић, Црква Вазнесења Господњег у Брестовцу”. Сакрална топографија Неготинске Крајине. Неготин: Музеј Крајине. стр. 40—41. ISBN 978-86-87691-24-7. 
  3. ^ Макуљевић, Ненад (2020). „Милош Станковић, Црква Вазнесења Господњег у Брестовцу”. Сакрална топографија Неготинске Крајине. Неготин: Музеј Крајине. стр. 41. ISBN 978-86-87691-24-7. 
  4. ^ Макуљевић, Ненад (2020). „Милош Станковић, Црква Вазнесења Господњег у Брестовцу”. Сакрална топографија Неготинске Крајине. Неготин: Музеј Крајине. стр. 43. ISBN 978-86-87691-24-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]