Чедомир Штајн

С Википедије, слободне енциклопедије
Чедомир Штајн
Лични подаци
Датум рођења(1983-05-05)5. мај 1983.(41 год.)
Место рођењаКрагујевац,  СФР Југославија
Занимањеглумац
Званични веб-сајт
joakimvujic.com
Веза до IMDb-а

Чедомир Штајн (Крагујевац, 1983) српски је позоришни, филмски, радио и ТВ глумац. У Књажевско-српском театру у Крагујевцу је од 2004. године као сарадник[1] а од 2006. године глумац у сталном ангажману.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 5. маја 1983. године у Крагујевцу. Глумом почео да се бави као члан Академског позоришта СКЦ-а у Крагујевцу. Дипломирао глуму на Академији лепих уметности у Београду у класи Петра Зеца 2004. године.

Током студија похађа школу пантомиме, а постаје и члан трупе "Београдски пантомимичари" са којом има више десетина наступа широм земље. Касније био на усавршавању пантомиме у Театру Форма у Вроцлаву.

Добитник је две Годишње награде Књажевско-српског театра 2021. и 2022. године.

Улоге у Књажевско-српском театру у Крагујевцу[уреди | уреди извор]

  • Лагранж (Молијер, Смешне прециозе)
  • Момак из кола I (М. Јеремић, Милош Велики)
  • Петар (В. Шекспир, Ромео и Јулија)
  • Најталентованији млади глумац и Мсје Пјер (Л. Андрејев/А. Червински/С. Бекет, Реквијем)
  • Було (Ж. Фејдо, Хотел „Слободан промет“)
  • Мали (С. Мрожек, На пучини)
  • Пинокио/Дечак (К. Колоди, Пинокио)
  • Келнер (Ј. Л. Карађале, Карневалски призори)
  • Јефтимир Стојадиновић (Р. Дорић, Чудо по Јоакиму)
  • Агагијан (М. Црњански, Сеобе)
  • Пого (М. Јаноушек, Гусари)
  • Немац Франц (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу)
  • Рака (Б. Нушић, Госпођа министарка)
  • Фабијан (М. Флајсер, Пионири у Инголштату)
  • Лионел и Стражар (Х. Пинтер/Х. Милер/Платон, Клуб Нови светски поредак)
  • Аврам Стојковић, Арса Протић (Ђ. Милосављевић, Ђаво и мала госпођа)
  • Таксиста (Р. Бин, Један човек, двојица газда)
  • Поротник 11 (Р. Роуз, Дванаесторица гневних људи, копродукција са Босанским народним позориштем у Зеници и Казалиштем Вировитица)
  • Љуба (С. Синклер и Е. Мекартен, До голе коже)
  • Ђиљо (Л. Пирандело, Човек, звер и врлина)
  • Судски писар, Трећи човек (Х. Ли, Убити птицу ругалицу)
  • Буч (К. Лудвиг, Преваранти у сукњи)
  • Милован (М. Јелић, Јелисаветини љубавни јади због молера)
  • ***** (П. Трајковић, Три прасета)
  • Фрања Фрула (В. Шекспир, Сан летње ноћи)
  • Отац, Рејмон Асо и Грађанин 2 (Н. Илић, Врапчић, копродукција са Пулс театром из Лазаревца)
  • Добрица (Д. Петровић, Џаст мерид)
  • Радник 1, Клинац 1, Политичар 2, Адвокат одбране 2 и Глумац 1 (П. Михајловић, Двеста)
  • Доктор Естермарк (А. Стриндберг, Отац)
  • Накир (Ј. Вујић, Негри)
  • Сапун (З. Егреши, Блитва и кромпир)
  • Стенли Гарднер (Р. Куни, Бриши од своје жене)
  • Рајнер Марија Сигфрид фон Блауринг (Б. Пекић, "Генерали или сродство по оружју")
  • Осип (Н. В. Гогољ, "Ревизор")
  • Тројка (У. Визек, "Ја од јутра нисам стао")
  • Г. др. Хуго-Хуго / Славко Кватерник (М. Крлежа, "На рубу памети").

Улоге у другим медијима[уреди | уреди извор]

Учествовао у поемама Плави лептир Р. Бернса, Поглед из сна Ж. Ђорђевића, Игре бројева М. Демића, Нисам крив што сам жив Ђ. Милосављевића, Изрешетане душе В. Андоновског и Црни дан (2021) Д. Радовића на Великом школском часу у Шумарицама[3]. Остварио више улога у представама Позоришта за децу у Крагујевцу. Руководио разним драмским и пантомимским радионицама. Аутор је текста и редитељ представе за децу Господин Окати у продукцији Културног и развојног центра "Супермама" из Крагујевца. Кратка драма Одлетећу сутра штампана му је у Часопису за књижевност, уметност и културу Кораци (LV, 10-12, 2021, Народна библиотека "Вук Караџић", Крагујевац).

Остварио је улоге у италијанском ТВ филму Ајнштајн, играном филму Пуцњи у Марсеју и ТВ серијама Село гори а баба се чешља, Мој рођак са села, Равна Гора, Немањићи – рађање Краљевине, Јужни ветар, Породица, Блок 27 те у више новогодишњих емисија. Остварује улоге у драмским емисијама Радија Златоусти у Крагујевцу.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - Чедомир Штајн”. www.joakimvujic.com. Архивирано из оригинала 26. 09. 2020. г. Приступљено 2020-12-01. 
  2. ^ „Čedomir Štajn u ulozi Doktora Estermarka”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2020-12-01. 
  3. ^ „Kragujevac: Veliki školski čas bez publike”. Kragujevac - Kragujevac: Veliki školski čas bez publike - Vesti iz Kragujevca i Šumadije - Pressek.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-01. 
  4. ^ „Радио позорница – www.radiozlatousti.rs” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-01. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]