30. позадинска база
| 30. позадинска база | |
|---|---|
| Постојање | 1992 — 1998. Место формирања: Билећа |
| Формација | бригада |
| Део | Војске Републике Српске |
| Команданти | |
| Командант | пуковник Будимир Антуновић |
| Командант 2 | пуковник Борко Шаркановић |
| Командант 3 | мајор Миланче Вучинић |
| Командант 4 | мајор Милош Продановић |
| Командант 5 | мајор Жељко Рајковић |
30. позадинска база је била позадинска јединица у саставу Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Сједиште базе било је у Билећи. Трансформисана је 1998. године у 30. логистичку базу.
Историјат[уреди | уреди извор]
У току самог формирања Херцеговачког корпуса Војске републике Српске, паралелно су формирани и елементи логистичке подршке. Током извлачења јединица Југословенске народне армије из бивших република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије првенствено из Хрватске, Словеније и долине Неретве, у источној Херцеговини је задржана извјесне количина ратног материјала, моторних возила, хране, муниције и горива. Све је то требало на неки начин ускладиштити, евидентирати и дистрибуирати сходно потребама новоформираних јединица Корпуса. Управо, због новонасталих потреба наређено је да се формира 30. позадинска база од елемената мостарске позадинске и мостарске ваздухопловне базе. Формацијско бројно стање базе износило је 2344 припадника што је било прегломазно и нереално у односу на објективне људске и остале материјалне ресурсе Херцеговине. Стварна попуњеност логистичке базе у току цјелокупног ратног периода кретала се око 10% По подацима о попуњености почетком 1996. године база је била попуњена 8%.[1] Пут снабдијевања и транспорта материјално-техничких средстава је ишао углавном из Србије и Црне Горе. Због пресјечености главних путних комуникација кроз новонаправљене шумске и планинске путеве, близу борбених линија снадвијевање је било отежано. У једном периоду рата, због интензивних дејстава између муслиманских и хрватских снага, гориво и мазиво се транспортовало из Сплита.[2]
Формација[уреди | уреди извор]
Формација јединице је преузета из бивше Југословенске народне армије:[1]
- Команда 30. позадинске базе и Команда стана
- Аутомобилски вод
- Чета ремонтне подршке (у чијем саставу је био магацин)
- Техничко складиште муниције и минско-експлозивних средстава
- Техничко складиште погонског горива
- Интендантско складиште
- Санитетско и ветеринарско складиште
- Интендантска чета
Послије рата формација новоформиране 30. логистичке базе била је:[3]
- Команда 30. логистичке базе и Команда стана
- Батаљон ремонтне подршке (састојао се од три чете ремонтне подршке)
- Санитетски батаљон
- Итендантско складиште
- Техничко складиште
- Инжињеријски батаљон (састојао се од три инжињеријске чете)
Команданти базе[уреди | уреди извор]
- Будимир Антуновић, пуковник
- Борко Шаркановић, пуковник
- Миланче Вучинић, мајор
- Милош Продановић, мајор
- Жељко Рајковић, мајор
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Херцеговачки корпус: прилози за монографију, Билећа: СПКД "Просвјета", 2017 (Зворник : Еурографика). . стр. 144. ISBN 978-99938-90-45-4. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Херцеговачки корпус: прилози за монографију, Билећа: СПКД "Просвјета", 2017 (Зворник : Еурографика). . стр. 145. ISBN 978-99938-90-45-4. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Херцеговачки корпус: прилози за монографију, Билећа: СПКД "Просвјета", 2017 (Зворник : Еурографика). . стр. 428. ISBN 978-99938-90-45-4. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
