Batinanje

С Википедије, слободне енциклопедије

Srednjovekovna predstava đaka koji dobija batine prućem

Batinanje je oblik telesnog kažnjavanja koji podrazumeva čin udaranja, bilo dlanom ili nekim oruđem, po zadnjici osobe da bi se naneo fizički bol. Izraz batinanje u širokom smislu obuhvata upotrebu bilo ruke ili oruđa, upotreba oruđa se takođe može odnositi na primenu specifičnijih vrsta telesnog kažnjavanja kao što su udaranje štapom, lopaticom i papučenje.

Neki roditelji udaraju decu kao odgovor na neželjeno ponašanje.[1][2] Odrasli češće udaraju dečake nego devojčice kod kuće i u školi.[3] Neke zemlje su zabranile batinanje dece u svakom okruženju, uključujući domove, škole i kaznene ustanove,[4] dok druge dozvoljavaju kada to radi roditelj ili staratelj.

U kući[уреди | уреди извор]

Roditelji obično udaraju svoju decu kao oblik telesnog kažnjavanja u Sjedinjenim Državama; međutim, podrška ovoj praksi opada među roditeljima.[1][5] Batinanje se obično vrši jednim ili sa više udara po zadnjici deteta golom rukom, mada se, ne retko, koriste različiti predmeti za udaranje dece, kao što su četka za kosu ili drvena kašika.[1] Istorijski gledano, odrasli su više tukli dečake nego devojčice.[3][6] U Sjedinjenim Državama odrasli najčešće udaraju malu decu.[7] Glavni razlozi zbog kojih roditelji tuku svoju decu su da bi deca bila saglasnija i da bi promovisalo bolje ponašanje, posebno da bi zaustavilo očigledno agresivno ponašanje dece.

Međutim, istraživanja su pokazala da je batinanje (ili bilo koji drugi oblik telesnog kažnjavanja) povezano sa suprotnim efektom.[1][5] Kada odrasli fizički kažnjavaju decu, deca s vremenom sve manje slušaju roditelje i razvijaju agresivnija ponašanja, uključujući i ophođenja prema drugoj deci.[1] Smatra se da ovo povećanje agresivnog ponašanja odražava detetovu percepciju da je udaranje način da se nosi sa besom i frustracijom.[1] Takođe postoje mnogi negativni fizički, mentalni i emocionalni efekti u korelaciji sa batinanjem i drugim oblicima telesnog kažnjavanja, uključujući razne fizičke povrede, povećanu anksioznost, depresiju i antisocijalno ponašanje.[1][8][9] Odrasli koji su bili batinani u detinjstvu imaju veću verovatnoću da zlostavljaju svoju decu i supružnika.[1]

Američka akademija za pedijatriju (AAP), Kraljevski koledž za pedijatriju i zdravlje dece (RCPCH) i Kraljevski australijski koledž lekara (RACP) preporučuju da nijedno dete ne treba da bude batinano i umesto toga favorizuju upotrebu efikasnih, zdravih oblika discipline.[1][5][10][11] Pored toga, AAP preporučuje da pružaoci usluga primarne zdravstvene zaštite (npr. pedijatri i lekari porodične medicine) počnu da razgovaraju o metodama roditeljske discipline najkasnije u dobi od devet meseci i da razmotre pokretanje takvih diskusija do uzrasta od 3-4 meseca.[1] Do osmog meseca starosti, 5% roditelja prijavilo je batinanje, a 5% navodi da je počelo da udara u dobi od tri meseca.[1] AAP takođe preporučuje da pedijatri razgovaraju o efikasnim strategijama disciplinovanja i savetuju roditelje o neefikasnosti batina i rizicima štetnih efekata povezanih sa tom praksom kako bi se minimizirala šteta za decu i usmeravali roditelje.[5][12]

Iako roditelji i drugi zagovornici batina često tvrde da je batinanje neophodno za promovisanje discipline dece, studije su pokazale da roditelji imaju tendenciju da nedosledno primenjuju fizičko kažnjavanje i da češće udaraju kada su ljuti ili pod stresom.[13] Upotreba telesnog kažnjavanja od strane roditelja povećava verovatnoću da će deca trpeti fizičko zlostavljanje,[1] a većina dokumentovanih slučajeva fizičkog zlostavljanja u Kanadi i Sjedinjenim Državama počinje kao disciplinsko batinanje.[14] Ako se dete često udara, ovaj oblik telesnog kažnjavanja postaje manje efikasan u modifikaciji ponašanja tokom vremena (poznat i kao izumiranje).[1] Kao odgovor na smanjenu efikasnost batinanja, neki roditelji povećavaju učestalost ili težinu udaranja ili koriste neki predmet.[1]

U školi[уреди | уреди извор]

Telesno kažnjavanje, koje se obično izvodi oruđem (kao što je veslo ili štap), a ne otvorenom rukom, nekada je bio uobičajen oblik školske discipline u mnogim zemljama, ali je sada zabranjeno u većini zapadnog sveta.

Telesno kažnjavanje, poput udaranja štapom, ostaje uobičajen oblik discipline u školama u nekoliko azijskih i afričkih zemalja, čak i u zemljama u kojima se ova praksa smatra nelegalnom, kao što su Indija i Južna Afrika.[15][16][17] U ovim kulturama se pominje kao „paličenje”, a ne „batinanje”. Vrhovni sud Sjedinjenih Država je 1977. godine smatrao da batinanje učenika nije samo po sebi nezakonito.[18] Međutim, 31 država je sada zabranila batinanje u javnim školama. Ono je još uvek uobičajeno u nekim školama na jugu, i više od 167.000 učenika je dobilo batine u školskoj 2011–2012 godini u američkim državnim školama.[19] Učenici mogu biti fizički kažnjeni od vrtića do kraja srednje škole, što znači da čak i odrasli koji su postali punoljetni ponekad bivaju udareni od strane školskih službenika.[20]

Brojna medicinska, pedijatrijska ili psihološka društva izdala su izjave u kojima se protive svim oblicima telesnog kažnjavanja u školama, navodeći takve ishode kao uzrok lošijih akademskih postignuća, povećanju antisocijalnog ponašanja, povredama učenika i neugodnom okruženju za učenje. Oni uključuju Američko medicinsko udruženje,[21] Američku akademiju za dečiju i adolescentnu psihijatriju,[22] Američko psihoanalitičko udruženje,[23] Američku akademiju za pedijatriju (AAP),[24][25] Društvo za adolescentnu medicinu,[26][27] Američko psihološko udruženje,[28] Kraljevski koledž za pedijatriju i zdravlje dece,[29][30] Kraljevski koledž psihijatara,[31] Kanadsko pedijatrijsko društvo[32] i Australijsko psihološko društvo,[33] kao i Nacionalno udruženje školskih psihologa Sjedinjenih Država i Nacionalno udruženje direktora srednjih škola.[34][35]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Zolotor, AJ (октобар 2014). „Corporal punishment”. Pediatric Clinics of North America (Review). 61 (5): 971—8. PMID 25242709. doi:10.1016/j.pcl.2014.06.003 Слободан приступ. 
  2. ^ Sylvester, Foster, Charles Herbert, Ellsworth D. (1919). „The New Practical Reference Library, Volume 2”. The New Practical Reference Library. 2. 
  3. ^ а б Straus, Murray A.; Douglas, Emily M.; Madeiros, Rose Ann (2013). The Primordial Violence: Spanking Children, Psychological Development, Violence, and Crime. New York: Routledge. стр. 31—32. ISBN 978-1848729537. 
  4. ^ „States which have prohibited all corporal punishment”. Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children. Архивирано из оригинала 2. 5. 2018. г. 
  5. ^ а б в г Sege, RD; Siegel, BS (децембар 2018). „Effective Discipline to Raise Healthy Children”. Pediatrics (Review). 142 (6): e20183112. PMID 30397164. S2CID 53239513. doi:10.1542/peds.2018-3112 Слободан приступ. 
  6. ^ Elder, G.H.; Bowerman, C. E. (1963). „Family Structure and Child Rearing Patterns: The Effect of Family Size and Sex Composition”. American Sociological Review. 28 (6): 891—905. JSTOR 2090309. doi:10.2307/2090309. 
  7. ^ Straus, Murray A. (пролеће 2010). „Prevalence, Societal Causes, and Trends in Corporal Punishment by Parents in World Perspective” (PDF). Law and Contemporary Problems. Duke University School of Law. 73 (2). „Figure 1. Corporal Punishment Begins With Infants, Is Highest For Toddlers, And Continues Into The Teen Years For Many Children” 
  8. ^ Gershoff, Elizabeth T. (септембар 2013). „Spanking and Child Development: We Know Enough Now to Stop Hitting Our Children”. Child Development Perspectives. The Society for Research in Child Development. 7 (3): 133—137. PMC 3768154 Слободан приступ. PMID 24039629. doi:10.1111/cdep.12038. 
  9. ^ MacMillan, HL; Mikton, CR (септембар 2017). „Moving research beyond the spanking debate.” (PDF). Child Abuse & Neglect. 71: 5—8. PMID 28249733. doi:10.1016/j.chiabu.2017.02.012. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 04. 2019. г. Приступљено 01. 12. 2023. 
  10. ^ „Royal College of Paediatrics and Child Health Position Statement on corporal punishment” (PDF). rcpch.adlibhosting.com. The Royal College of Paediatrics and Child Health. 
  11. ^ „Position Statement: Physical Punishment of Children” (PDF). www.racp.edu.au. The Royal Australasian College of Physicians. 
  12. ^ Orentlicher, David (1998). „Spanking and Other Corporal Punishment of Children by Parents: Undervaluing Children, Overvaluing Pain”. Houston Law Review. 38: 147. 
  13. ^ Committee on Psychosocial Aspects of Child and Family Health (април 1998). „Guidance for effective discipline”. Pediatrics. American Academy of Pediatrics. 101 (4 Pt 1): 723—8. PMID 9521967. S2CID 79545678. doi:10.1542/peds.101.4.723. 
  14. ^ Gershoff, Elizabeth T. (пролеће 2010). „More Harm Than Good: A Summary of Scientific Research on the Intended and Unintended Effects of Corporal Punishment on Children”. Law & Contemporary Problems. Duke University School of Law. 73 (2): 31—56. 
  15. ^ Pak, Jennifer (5. 4. 2014). „Malaysia's love for the cane is questioned”. BBC News. 
  16. ^ „Corporal punishment 'widespread' in Indian schools”. BBC News. 25. 10. 2010. Приступљено 20. 6. 2018. 
  17. ^ Seale, Lebogang (7. 10. 2017). „Severe corporal punishment still carried out at many SA schools”. IOL. Приступљено 20. 6. 2018. 
  18. ^ Ingraham v. Wright, 97, S.Ct. 1401 (1977).
  19. ^ Anderson, Melinda D. (15. 12. 2015). „The States Where Teachers Can Still Spank Students”. The Atlantic (на језику: енглески). Приступљено 10. 5. 2016. 
  20. ^ C. Farrell (октобар 2016). „Corporal punishment in US schools”. www.corpun.com. 
  21. ^ "H-515.995 Corporal Punishment in Schools" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016). American Medical Association.
  22. ^ „Corporal Punishment in Schools”. American Academy of Child and Adolescent Psychiatry. септембар 2014. 
  23. ^ „Position Statement on Corporal/Physical Punishment” (PDF). www.apsa.org. American Psychoanalytic Association. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 11. 2021. г. Приступљено 01. 12. 2023. 
  24. ^ American Academy of Pediatrics, Committee on School Health (фебруар 1984). „Corporal punishment in schools”. Pediatrics. 73 (2): 258. PMID 6599942. S2CID 245213800. doi:10.1542/peds.73.2.258. 
  25. ^ Stein, M.T.; Perrin, E.L. (април 1998). „Guidance for effective discipline. American Academy of Pediatrics. Committee on Psychosocial Aspects of Child and Family Health”. Pediatrics. 101 (4 Pt 1): 723—8. PMID 9521967. S2CID 79545678. doi:10.1542/peds.101.4.723. 
  26. ^ Greydanus, D.E.; Pratt, H.D.; Spates, Richard C.; Blake-Dreher, A.E.; Greydanus-Gearhart, M.A.; Patel, D.R. (мај 2003). „Corporal punishment in schools: position paper of the Society for Adolescent Medicine” (PDF). J Adolesc Health. 32 (5): 385—93. PMID 12729988. doi:10.1016/S1054-139X(03)00042-9. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 4. 2009. г. 
  27. ^ Corporal Punishment, Committee Ad Hoc; Greydanus, Donald E.; Pratt, Helen D.; Greydanus, Samuel E.; Hofmann, Adele D.; Tsegaye-Spates, C. Richard (мај 1992). „Corporal punishment in schools. A position paper of the Society for Adolescent Medicine”. J Adolesc Health. 13 (3): 240—6. PMID 1498122. doi:10.1016/1054-139X(92)90097-U Слободан приступ. 
  28. ^ "Corporal Punishment". Council Policy Manual. American Psychological Association. 1975.
  29. ^ „Royal College of Paediatrics and Child Health Position Statement on corporal punishment” (PDF). новембар 2009. 
  30. ^ Lynch, M. (септембар 2003). „Community pediatrics: role of physicians and organizations”. Pediatrics. 112 (3 Part 2): 732—4. PMID 12949335. S2CID 35761650. doi:10.1542/peds.112.s3.732. 
  31. ^ „Memorandum on the Use of Corporal Punishment in Schools”. Psychiatric Bulletin. 2 (4): 62—64. 1978. doi:10.1192/pb.2.4.62 Слободан приступ. 
  32. ^ Psychosocial Paediatrics Committee; Canadian Paediatric Society (2004). „Effective discipline for children”. Paediatrics & Child Health. 9 (1): 37—41. PMC 2719514 Слободан приступ. PMID 19654979. doi:10.1093/pch/9.1.37. 
  33. ^ „Legislative assembly questions #0293 - Australian Psychological Society: Punishment and Behaviour Change”. Parliament of New South Wales. 20. 10. 1996. Архивирано из оригинала 3. 5. 2008. г. Приступљено 6. 8. 2008. 
  34. ^ „Corporal Punishment”. www.nassp.org/. National Association of Secondary School Principals. 13. 2. 2018. 
  35. ^ „Position Statement: Corporal Punishment”. www.nasponline.org. National Association of School Psychologists. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Potražite Batinanje u Vikirečniku, slobodnom rečniku.
Batinanje na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Batinanje&oldid=27692943”