Biotovo disanje
| Biotovo disanje | |
|---|---|
 | |
| Grafikon koji prikazuje Biotovo i normalno disanja. | |
| Specijalnosti | pulmologija |
Biotovo disanje ili Bioovo disanje jedan je od patoloških oblika paradoksalnog disanja, koji se karakteriše smenjivanjem perioda apneje koja traje i do 10—30 sec sa periodima normalnog disanja promenjivog trajanja.[1] Ukazuje na veoma oštećenu moždanu cirkulaciju i narušenu funkciju centra za disanje.[2]
Istorija[уреди | уреди извор]
Ovaj tip patološkog disanja dobio je naziv po francuskom lekaru Biotu (Camille Biot 1850—1918) , koji je prvi opisao njegove karakteristike 1876. godine.[3][4][2][5][6][7][8]
Značaj[уреди | уреди извор]
Značaj biotovog disanja se ogleda u tome što je jadan od znakova oštećenja nervnog tkiva bilo da je ono nastalo kao posledica upale meninga, povreda ili nekih drugih procesa koji destruktivno deluju na moždano tkivo, i jedan od znakova vrlo loše prognoze ovih bolesti.[2][9]
Etiopatogeneza[уреди | уреди извор]
Kod biotovog disanja, kao oblika nepravilno disanje po ritmu, frekvenciji i dubini, najčešće su prisutne apneje koje se smjenjuju s nekoliko plitkih i nepravilnih udaha.[10][11]
Uvek je znak ozbiljnog organskog poremećaja respiratornog centra nakon:
- povreda sa kompresijom moždanog stabla,
- tumora mozga,
- meningitisa,
- encefhlitisa,
- poliomijelitisa,
- toplotnog udara,
- stanja sa povećanim intrakrnijalnim pritiskom,
- porasta pritiska cerebrospinalne tečnosti.[12]
Klinička slika[уреди | уреди извор]
Karakterišu ga nekoliko respiracija posle kojih dolazi do prestanka disanja, odnosno javljaju se periodi apneje ili kratkotrajnog prekid spoljašnjeg disanja (uz očuvano unutrašnje disanje) ili pauza u disanju, koja obično traje duže od 3 a kraće od 10 sekundi (mada može da traje i do 30 sekundi).[13][14]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ Bolton C, Chen R, Wijdicks E.et alNeurology of breathing. New York: Elsevier Science Publishers, 2003
- ^ а б в Hall, John (2011). Guyton and Hall textbook of medical physiology (12th ed.). Philadelphia, Pa.: Saunders/Elsevier. ISBN 978-1-4160-4574-8. стр. 5.
- ^ (језик: француски) Biot MC. Contribution a l’étude du phénomène respiratoire de Cheyne-Stokes. Lyon Med. 1876;23:517-528, 561-567.
- ^ Wijdicks, EF (maj 2007). „Biot's breathing”. J. Neurol. Neurosurg. Psychiatry. 78 (5): 512—3. PMC 2117832
. PMID 17435185. doi:10.1136/jnnp.2006.104919.
- ^ Biot M C.Etude clinique et experimentale sur la respiration de Cheyne‐Stokes. New York: Harper & Brothers, 1878
- ^ . Biot M C. Contribution a l'etude du phenomene respiratoire de Cheyne‐Stokes. Lyon Med 187623517–28, 56167. [Google Scholar]
- ^ Barrier F.Pratique des maladies de l' enfance fonde sur de nombreuses observations cliniques. Paris: Charles Savy Jeune, 1845 (2 edit)
- ^ Bouchut E.Traite pratique des maladies des noureaux et des enfeants a la mamelle. et de la seconde enfance. Paris: Baillere, 1885 (2 edit 1852)
- ^ Biot M. Discours prononces aux obseques du docteur (Camille Biot) 1850–1918. Ann Acad Macon tome XXI, 1918–19: 255–71 and plance XII
- ^ Ali J. Sumer WL, Levitzky MG, eds. Pulmonary pathophisiology. clinical approach. 3rd eclition Toronto The MeGrew Hill companies: 2010
- ^ Plum F, Posner J.The diagnosis of stupor and coma, 3rd edn. Philadelphia, PA: FA Davis Company 198238
- ^ Levitzky, Michael G.. Pulmonary physiology (Eighth ed.). New York: McGraw-Hill Medical. p. Chapter 1. Function and Structure of the Respiratory System. 2013. ISBN 978-0-07-179313-1.
- ^ Pocock, Gillian; Richards, Christopher D. (2006). Human physiology : the basis of medicine (3rd ed.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-856878-0. стр. 311.
- ^ Fisher C M. The neurological examination of the comatose patient. Acta Neurol Scand 196945(Suppl 36)31–56. [PubMed] [Google Scholar]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
Mediji vezani za članak Biotovo disanje na Vikimedijinoj ostavi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
