Dismorfni poremećaj penisa

С Википедије, слободне енциклопедије
Mikropenisdovodi do opsesije njegovom veličinom ili oblikom, kao glavnom i isključivom, preokupacijom, praćenom značajnom sramotom ili hendikepom.

Dismorfni poremećaj penisa (akronim PDD od engl. reči penile dysmorphic disorder), poremećaj veličine penisa, ili opsesija veličinom penisa, su nazivi koji služi za označavanje muškarca kod kojih je dijagnostikovana penisna dismorofofobija, uslovljen smanjenom veličinom ili oblikom penisa, kao glavnom i isključivom, preokupacijom, praćenom značajnom sramotom ili hendikepom. To stanje je slično perceptivnoj distorziji anoreksičara koji misle da su debeli bez obzira na to koliko su vitki.

Kako ne postoje posebne mere za identifikaciju muškaraca sa manifestnim PDD-om i muškarcima koji su zabrinuti zbog veličine penisa, ali ne pata od PDD, u praksi se za dijagnostikovanje, planiranje lečenja, smanjenje nerealnih očekivanja i utvrđivanje ishoda nakon bilo koje psihološke ili fizičke intervencije, sve više koristi Skala za ocenjivanje kozmetičkih procedura za PDD (COPS-P).[1]

Kategorizacija[уреди | уреди извор]

Dismorfni poremećaj penisa se smatra potkategorijom telesnog dismorfnog poremećaja (BDD) izraženo fokusiranog na penis. On je puno više od same želje penis bude veći - dismorfija tela generalno, kod ovih muškaraca izaziva veliku zaokupljenos nedostacima, tj. veličinom - da im ona uzrokuje stvaran problem, a ponekad vodi i do izbegavanja normalnog ponašanja.

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Teško je reći koliko je učestao dismorfni poremećaj penisa, jer najčešće ljudi koji boluju od njega ne traže pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje. Ako se uzme u obzir da je prema nedavnim istraživanjima u SAD-u 85,9% muškaraca izjavilolo da su manje ili više zadovoljni svojim genitalijama,[2]može se indirektno pretpostaviti da među 14% nezadovoljnih muškaraca svojim genitalijama ima najveći broj onih sa dismorfnim poremećajem penisa.

Da pati od dismorfnog poremećaja penisa neka osoba moež da posumnja ako se psihički stalno muči i uskraćuje sebi brojne životne radosti, izbegava izlaske i/ili zbog opterećenja oko veličine ima stalnu potrebu za merenjem penisa.[2]

Etiopatogeneza[уреди | уреди извор]

Nenormalnosti penisa, prostata i testisi mogu dovesti do psiholoških i fizičkih smetnji. Penis može biti opovređen, upaljen ili inficiran―uključujući polno prenosive bolesti. Na penisu se mogu razviti i ćelije raka kože. Porođajne mane mogu uzrokovati poteškoće pri mokrenju i pri polnom odnosu.

Međutim postoje i određena stanja izazvana opsesijom veličine penisa praćena pshičkim poremećajima ili dismorfofobičnom reakcijom poznatom pod nazivom dismorfni poremećaj penisa. Što se muškarac opsesivno brine za svoj penis, to je verovatnije da će razviti seksualnu disfunkciju. Kada oženjeni muškarac počne da pati od PDD, on toliko poistaje opsesivno zaokupljen svojim problemom da postaje svojoj supruzi stranac u krevetu. Takve preokupacije žene doživljavaju kao sebične - pa se na neki način za PDD može i reći da on i jeste sebičan reakcija.[3]

Dismorfija je iskrivljena slika o određenom delu tela, a muškarci koji pate od penisne dismorfije češće i traže povećanje penisa, iako su dosadašnja istraživanja pokazala da većina takvih osoba ima penis prosečne veličine , koja je u studijama utvrdila da je prosečna veličina penisa u erekciji oko 13 cm.

Odrastajući u doba interneta sa lako dostupnim porno filmovima, pojedini muškarci stvoraju kod sebe osećaj da svaki dečko osim njega ima čudonovato veliki penis. U porno industriji prosečna veličina penisa često je veća od 20 ili 23 cm kaže Theo Ford, glumac u filmovima za odrasle.

Takvo razmišljanje, razumljivo, vremenom je sve više uticalo i na seksualni život, osobe zavisne od internet sadržaja.[2]

Deo razloga zašto neki muškarci imaju ovaj problem je taj što na njihova očekivanja utiču porno filmovi, pa se porede prema muškarcima koji u njima glume i misle da je njihova veličina „normalna veličina”. U svojoj knjizi Knjiga penisa: vodič lekara o penisu, urolog Aaron Spitz kaže da otprilike 40% muškaraca koji mu dođu u ordinaciju i traže operaciju povećanja penisa ideju da nisu dovoljno obdareni dobiju gledanjem pornografije, a u stvari su normalni.[2]

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Vakuum pumpa za penis, koje primenjuju osobe sa PDD kao tehniku povećanja penisa

Muškarci koji pate od penisne dismorfije mogu:

  • danima meriti penis iznova i iznova,
  • izbjgavati izlaske,
  • primenjuju tehnike povećanja penisa kod kuće za koje vide reklamu na internetu,
  • traže operaciju povećanja penisa.

Kao i kod uobičajene dismorfije tela, stanje može pogoditi bilo koga - one čija je veličina penisa iznad ili ispod proseka ili one sa prosečnom veličinom.

Terapija[уреди | уреди извор]

Ako je muškarac enormno opsednut svojim penisom ili bilo kojim aspektom svoje seksualne funkcije, trebalo bi da se što pre obrati lekaru za pomoć pre nego što sebi nanese psihičku ili fizičku povredu.

Muškarci bi trebali razgovarati sa lekarem ili terapeutom pre nego što se podvrgnu bilo kojoj vrsti operacije, ili drugih tretmana. U načelu, sve dok je telo zdravo i funkcionirše, nema dobrog razloga za stres zbog dimenzija koje ne možete kontrosati, a stalno mjrenje penisa neće pomoći da se pacijent bolje oseća, jer kompulzivno samoopažanje i merenje može pogoršati anksioznost kod dismorfnig poremećaja penisa.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Veale, D., Miles, S., Read, J., Troglia, A., Carmona, L., Fiorito, C., ... & Muir, G. (in press). Penile dysmorphic disorder: Development of a screening scale. Archives of Sexual Behavior.
  2. ^ а б в г „Penilna dismorfija - umisle da im je premali, a zapravo nije”. www.24sata.hr (на језику: хрватски). Приступљено 5. 7. 2020. 
  3. ^ „Penile Dysmorphic Disorder | When Size Obsession Gets Out of Hand: Sex & Relationship Therapist: Stephen Snyder, MD:”. www.sexualityresource.com. Приступљено 5. 8. 2020. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Veale D, Miles S, Read J, et al. Phenomenology of men with body dysmorphic disorder concerning penis size compared to men anxious about their penis size and to controls: a cohort study. . Body Image. 2014:in press
  • Wylie KR, Eardley I. Penile size and the 'small penis syndrome'. BJU International. 2007: 99:1449-55
  • Veale D, Boocock A, Gournay K, et al. Body dysmorphic disorder. A survey of fifty cases. The British Journal of Psychiatry. 1996: 169:196-201
  • Phillips KA, Menard W, Fay C, Weisberg R. Demographic characteristics, phenomenology, comorbidity, and family history in 200 individuals with body dysmorphic disorder. Psychosomatics. 2005 August 1, 2005: 46:317-25
  • Wessells H, Lue TF, McAninch JW. Penile length in the flaccid and erect states: Guidelines for penile augmentation. J Urol. 1996: 156:995-7
  • Chrouser K, Bazant E, Jin L, et al. Penile measurements in tanzanian males: Guiding circumcision device design and supply forecasting. J Urol. 2013: 190:544-50
  • Aslan Y, Atan A, Aydın O, Nalçacıoğlu V, Tuncel A, Kadıoğlu A. Penile length and somatometric parameters: A study in healthy young Turkish men. Asian Journal of Andrology. 2011: 13:339-41
  • Awwad Z, Abu-Hijleh M, Basri S, Shegam N, Murshidi M, Ajlouni K. Penile measurements in normal adult Jordanians and in patients with erectile dysfunction. Int J Impot Res. 2004: 17:191-5
  • Khan S, Somani B, Lam W, Donat R. Establishing a reference range for penile length in Caucasian British men: A prospective study of 609 men. BJU International. 2012: 109:740-4

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dismorfni_poremećaj_penisa&oldid=27448570”