Fields of the Nephilim

С Википедије, слободне енциклопедије
Fields of the Nephilim
Лого бенда
Музички рад
Активни период1984—1991, 1998—данас
Место оснивањаСтивениџ
Жанрготик рок, готик метал
Издавачке куће
Чланови
Садашњи члановиКарл МакКој
Гавин Кинг
Ли Њуел
Тони Петит
Адам Пол Лич

Fields of the Nephilim je енглески готик бенд у Стивениџу 1984. Име бенда се односи на на библијску расу хибрида анђела и човјека познату као Нефилим.

Историја[уреди | уреди извор]

Ране године (1984–1991)[уреди | уреди извор]

Рани звуци бенда су укључивали елементе хард рока, готил рока, хеви метала и психоделичног рока, и састојао се од звука вођеног басом и гитаром поткријепљеним МакКојевим режавим вокалом. Лирички, бенд је укључио теме које се тичу магије (посебно магије хаоса), Ктулу митова, сумерске религије и дјела Алистера Кроулија. Бенд је имао имиџ „прашине и смрти“, повезиван са ликовима из шпагети вестерна Серђа Леонеа и често је носио каубојске навлаке за прашину са временским изгледом током фотографисања. Овај временски неуређени изглед постигнут је тако што су се посипали, по сопственом признању, брашном Mother's Pride.[1] Ово се такође показало проблематичним за бенд јер је у мају 1988. полиција Нотингемшира притворила бенд док је сумњива супстанца тестирана на дрогу. Касније је утврђено да то није ништа друго до брашно са сцене.[2]

Њихов дебитантски ЕП, Burning the Fields, објављен је 1985. у издању Situation Two Records-a. Бенд се на "надоградио" на Beggars Banquet 1986. да би издао "Power" и "Preacher Man", и њихов први албум, Dawnrazor који је био на врху Индие листе 1987. године.[3] Сљедеће издање, Blue Water, било је први сингл који је стигао на 75. мјесто на UK Singles Chart.[4] Услиједио је Moonchild, главни сингл са другог ЛП-а The Nephilim који је достигао 28. мјесто на UK Chart.[5]

Psychonaut је објављен у мају 1989. и достигао је 35. мјесто;[4] десетоминутна нумера је указала на благи помак бенда ка експерименталнијем и интензивнијем звуку. Овај сингл/ЕП био је претеча углађеног и високо произведеног албума Elizium. Продуциран је од стране Пинк Флојдовог инжињера Енди Џексона[6], албуму је претходио сингл For Her Light, који је доспио на British Top 40 у првој недјељи објављивања. Ремиксована верзија Summerland (Dreamed) (ова верзија је само на CD синглу и разликовала се од 7" винил формата истог издања), објављена је у новембру 1990. године и достигла је 37. мјесто.[4]

Године 1991. бенд је одсвирао своје последње свирке, дводневни 'Фестивал ватре' у Лондону. Посљедња издања ове ере су уживо CD Earth Inferno и видео Visionary Heads, након чега слиједи компилација Relevations.

Напуштање МакКоја и пауза (1991–1998)[уреди | уреди извор]

Фронтмен МакКој је напустио бенд 1991. године.[7] Преостали чланови, заједно са пјевачем Ендијем Дилејнијем, одлучили су да не наставе са именом "Fields of the Nephilim" и наступали су под именом Rubicon.[8] Бенд је објавио два албума прије распада: What Starts, Ends 1992. и Room 101 1995. године, a Карл МакКој је формирао нови пројекат под називом Nefilim.[8]

Бенд је одсвирао неке свирке 1993. године, приказујући нови материјал. Према МакКоју,[9] издавање њиховог деби албума, Zoon, одложено је неколико година због несугласица са издавачком кућом. Zoon је коначно објављен 1996. и имао је изразито тежи звук[9] за разлику од МакКојевих претходних радова.

Дискографија[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Дискографија групе Fields of the Nephilim

Чланови[уреди | уреди извор]

Тренутна постава[уреди | уреди извор]

  • Карл МакКој – вокали (1984–1991, 1998–данас)
  • Гавин Кинг – гитара (2007–данас)
  • Ли Њуел – бубњеви (2007–данас)
  • Тони Петит – бас (1984–1991, 1998–2000, 2013–данас)
  • Адам Пол Лич – гитара (2018–данас)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nephilim sounds”. Архивирано из оригинала 13. 1. 2020. г. 
  2. ^ „Flour power Neph 'busted'”. New Musical Express. 28. 5. 1988. стр. 3. ISSN 0028-6362. 
  3. ^ Sutherland, Steve (16. 1. 1988). „A fistful of dynamite”. Melody Maker. стр. 24. ISSN 0025-9012. 
  4. ^ а б в Roberts, David (2006). British Hit Singles & Albums (19th изд.). London: Guinness World Records Limited. стр. 199. ISBN 1-904994-10-5. 
  5. ^ Collins, Andrew (30. 11. 1991). „Bluffer's Guide to Goth”. New Musical Express. стр. 30. ISSN 0028-6362. 
  6. ^ „Zillo press conference”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2020. г. 
  7. ^ „Nephilim melodymaker”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2020. г. 
  8. ^ а б „Rubicon legacy”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2018. г. 
  9. ^ а б „Orkus interview”. Архивирано из оригинала 15. 6. 2018. г. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Fields of the Nephilim на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fields_of_the_Nephilim&oldid=25921076”