Inquisitio de theloneis Raffelstettensis
Рафелштетенски царински прописи (лат. Inquisitio de theloneis Raffelstettensis) је једини сачуван правни документ који регулише царинске обичаје у раносредњовековној Европи. Правилник је уређен у Monumenta Germaniae Historica (ур. А. Боретиус и В. Краусе, МГХ Цапит. 2, бр. 253).
Документ је добио име по Рафелштетену, наплатној рампи на Дунаву, неколико километара низводно од Линца (сада је део града Астен у Аустрији). Тамо је каролиншки краљ Лудвиг Дете објавио уредбу о наплати путарине на својим доменима, након истраге датиране између 903. и 906. године.
Царински прописи су непроцењиви за документовање трговине у источној Европи 9. и 10. века. Документ јасно говори да је Рафелштетен био место где су немачки трговци робљем и њихови словенски колеге размењивали робу.[1] Чешки и руски трговци продавали су восак, робове и коње немачким трговцима. Со, оружје и украси су били тражена роба од стране авантуриста и трговаца робљем.
Можда најупечатљивија карактеристика прописа је одсуство денара Карла Великог, једине кованице званично признате у Франачком царству. Уместо тога, у документу се помиње „скоти“, валута која иначе није потврђена у каролиншкој Европи. Изгледа да су и име и тежина „скота“ позајмљени од Руса.[2]
Василиј Васиљевски примећује да је документ, као први правни акт који је регулисао трговину Руса, заокружио дугу традицију трговине између Немачке и Кијевске Русије.[3] Александар Назаренко сугерише да је трговачки пут између Кијева и Регензбурга (страта легитима, како је означено у тексту) био подједнако важан у том периоду као што би био онај између Новгорода и Цариграда у десетом веку.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ У близини Рафелштетена постојало је место звано „Рузарамарча“ (буквално „поход Рузарија“, тј. Руса). То је забележено у повељи Лудвига Немачког од 16. јуна 862. године.
- ^ Источно словенска реч "skotъ" потиче од Старонордијског *скаттр; цео монетарни систем је заснован на афричком Дирхаму.
Видети А.В. Назаренко. Древна Русија на међународним путевима: Интердисциплинарни огледи о културним, трговинским, политичким односима 9.-12.. Moscow, 2001. Pages 71-112. - ^ Аутори прописа наглашавају да нису увели нове норме, већ су обновили оне прописе који су били на снази за време владавине Луја Побожног и Карломана.
- ^ Назаренко тврди да су руски трговци стигли у Аустрију преко Карпатских планина и Кијева, а не преко Прага и Кракова, како је касније постало уобичајено.
Литература[уреди | уреди извор]
- George Duby, The Early Growth of the European Economy (1973) pp. 131–2 of English edition
- Vasily Vasilievsky. Древняя торговля Киева с Регенсбургом // ЖМНП, 1888, июль, с. 129.
- Renée Doehaerd, Le Haut Moyen Âge occidental : économies et sociétés, 3e éd. 1990, Paris, PUF, 1971, pp. 257–8 and p. 289 (coll. Nouvelle Clio).
- MGH, Leges, Capitularia regum Francorum, II, ed. by A. Boretius, Hanovre, 1890, pp. 250–2 (available on-line).
- König, Daniel G. (2023). „903–906: Die Raffelstettener Zollordnung und der Export slawischer Sklaven in die islamische Sphäre”. Transmediterranean History. 4 (1). doi:10.18148/tmh/2022.4.1.54.