Oliv Denis
| Oliv Vecel Denis | |
|---|---|
 Oliv 1908. godine | |
| Datum rođenja | 20. novembar 1885. |
| Mesto rođenja | Turlou Pensilvanija |
| Datum smrti | 5. novembar 1957. (71 god.) |
| Mesto smrti | Baltimor Merilend |
| Univerzitet | Univerzitet Kornel, Univerzitet Kolumbija, Gaučer Koledž |
| Zanimanje | inženjer |
| Delovanje | unapređenje železnice |
Oliv Vecel Denis je bila inženjer čije su inovacije u dizajnu promenile prirodu železničkog putovanja. Rođena u Turlovu u Pensilvaniji a odrasla je u Baltimoru.[1]
Biografija[уреди | уреди извор]
Diplomirala je umetnost na koledžu Gaučer 1908. godine, a sledeće godine magistrirala je matematiku na Univerzitetu Kolumbija. Nakon predavanja u Viskonsinu, odlučila je da studira građevinarstvo i studirala je na Univerzitetu Kornel, stekavši diplomu za samo godinu dana.[2] Godine 1920. postala je tek druga žena koja je stekla zvanje građevinskog inženjera na Univerzitetu Kornel. Te godine je angažovana kao crtač kompanije B&O Railroad za projektovanje mostova, od kojih je prvi bio u Pejnsvilu.[3] Sledeće godine, Danijel Vilard, predsednik železnice primetio je da, s obzirom da su polovina putnika železnice žene, zadatak inženjerskih nadogradnji u službi najbolje bi obavila inženjerka. Denisova je postala prva „servisna inženjerka“ kada su B. & O. stvorili poziciju. Inženjer Kurt H. Debus opisao ju je kao prvog inženjera servisa u Americi. Kasnije u svojoj karijeri, B. &. O. je zadužila Oliv da osmisli čitav voz koji je sadržao sve njene inovacije. Ovaj voz, Cincinnatian, istoričarka Šaron Harvud je proglasila „krunom njene karijere“.[3] Takođe je bila prva žena članica Američkog udruženja železničkih inženjera. Za člana Britanskog ženskog inženjerskog društva izabrana je 1931. godine.[4]
Inovacije[уреди | уреди извор]
Među inovacijama koje je Denisova uvela u putničke vozove bila su sedišta koja su mogla delimično da se zavale; presvlaka otporna na mrlje u putničkim automobilima; veće svlačionice za žene, snabdevene besplatnim papirnim ubrusima, tečnim sapunom i čašama za piće; plafonska svetla koja su mogla da se priguše noću; pojedinačni otvori za prozore (koje je ona patentirala) kako bi putnicima omogućili da unose svež vazduh; a kasnije i klimatizovane pregrade. I drugi železnički prevoznici sledili su primer u godinama koje su usledile, a autobusi i avio-kompanije, zauzvrat, morali su da poboljšaju nivo udobnosti da bi se takmičili sa železnicom.
Njeno nasleđe za ove inovacije i udobnost postaje uglavnom nepoznato van železničke zajednice. Njeni dizajnerski patenti potpisani su za železnicu i njeno ime se ne pojavljuje u reklamnim materijalima za Cincinnatian, uprkos njenom dizajniranju.[3]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „She took the pain out of the train Innovator: One of the first women to earn a Cornell engineering degree, Olive Dennis helped make rail travel less complicated and more comfortable.”. Архивирано из оригинала 13. 09. 2018. г. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ „Cornell Rewind: Phenomenal first women of engineering”. Cornell Chronicle (на језику: енглески). Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ а б в Giaimo, Cara (9. 4. 2018). „The 'Lady Engineer' Who Took the Pain Out of the Train”. Atlas Obscura (на језику: енглески). Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ „Post Magazine”. www2.theiet.org. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 6. 3. 2021.