Stadijumi hronične bolesti bubrega
Stadijumi hronične bolesti bubrega koja se definiše kao oštećenje bubrega ili smanjenje brzine glomerularne filtracije, (GFR) koja je manja od 90 mL/min/1,73 m² i bez proteinurije tokom najmanje 3 meseca, bez obzira na etiologiju, nakon gubitka nefrona i kada smanjenje funkcionalne bubrežne mase dostigne određen nivo, a preostale nefrone zahvatua nepovratan proces skleroze, koja dovodi do progresivnog opadanja brzine glomerularne filtracije. Razvrstava se na pet stadijuma.[1][2][3]
Prvi stadijum[уреди | уреди извор]
Prvi stadijum karakteriše oštećenje bubrega sa normalnom ili nešto smanjenom funkcijom, ili relativno povećanom glomerulanom filtracijom (> 90 ml/min/1,73 m²).[4]
U ovom stadijumu oštećenje bubrega definiše se patološkim poremećajima ili prisustvom markera oštećenja, uključujući poremečaje prisutne u krvi ili mokraći ili u analizi slike.
Bolesnici u ovom stadijumu često su asimptomatski (što je uglavnom tipično). Iako je u ovom stadijumu hronične bolesti bubrega glomerularna filtracija smanjena, dijagnoza ne mora biti postavljena, jer glomerularna filtracija može biti normalna ili na granici normale.
Drugi stadijum[уреди | уреди извор]
Drugi stadijum karakteriše blago smanjenje glomerularne filtracije (60-89 ml/min/1,73 m²) sa oštećenjem bubrega.[4]
U ovom stadijumu oštećenje bubrega definiše se patološkim poremećajima ili prisustvom markera oštećenja, uključujući poremečaje prisutne u krvi ili mokraći ili u analizi slike.
Bolesnici i u ovom stadijumu često su asimptomatski (što je uglavnom tipično). Iako i u ovom stadijumu, kao i u prvom stadijumu hronične bolesti bubrega, glomerularna filtracija može biti smanjena, a dijagnoza se ne mora postaviti, jer glomerularna filtracija može biti normalna ili na granici normale.
Treći stadijum[уреди | уреди извор]
Treći stadijum karakteriše umereno smanjenje glomerularne filtracije koje iznosi 30-59 ml/min/1,73 m².[4]
- Podstadijumi 3a i 3b
Prema Britanskim preporukaam (koje odreduju dalji alogoritam upućivanja i pregleda), razlikuju se dva podstadijuma:
Stadijum 3a — u kome je glomerularna filtracija 45-59 ml/min/1,73 m².[4]
Stadijum 3b — u kome je glomerularna filtracija 30-44 ml/min/1,73 m².[4]
Bolesnici i u ovom stadijumu često su asimptomatski (što je uglavnom tipično). Iako i u ovom stadijumu, kao i u prvom i drugom stadijumu hronične bolesti bubrega, glomerularna filtracija može biti smanjena, a dijagnoza se ne mora postaviti, jer glomerularna filtracija može biti normalna ili na granici normale.
Četvrti stadijum[уреди | уреди извор]
Četvrti stadijum karakteriše teško smanjenje glomerularna filtracije, koje je 15-29 ml/min/1,73 m² uz pripremu dopunskim elektrolitnim tretmanom.[4]
U ovom sadijumu postoji endokrino metabolički disbalans, u vidu poremećaja vode i elektrolitne ravnoteže postaju klinički manifestni.
Peti stadijum[уреди | уреди извор]
Peti stadijum karakteriše otkazivanje bubrega sa glomerularnom filtracijom koja je < 15 ml/min/1,73 m² sa redovnim dijaliznim tretmanom, ili završnim stadijum bolesti bubrega.[4]
Znakovi metaboličke acidoze u ovom stadijumu hronične bolesti bubrega, postaju manifestni i uključuju:
- proteinsko-energetsku pothranjenost,
- gubitak telesne mase,
- slabost mišića.
Simptomi izmenjenog prometa soli i vode, zbog otkazivanja bubrega u ovom stadijumu uključuju:
- periferni edem,
- plućni edem,
- hipertenziju,
- anemiju — koja je povezana je sa: umorom, slabljenjem imunološkog sistema, smanjenim kvalitetom života, razvojem kardiovaskularnih bolesti, početnim zastojem srca ili razvojem težeg zastoja srca.
| Hronična bolest bubrega (HBB) G1 do G5 — stadijumi glomerularne filtracije (GFR) i A1-3 — odnos albumin/kreatinin (ACR) | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||
| ACR | ||||||
| A1 | A2 | A3 | ||||
| Normalan do blago povećan | Umereno povećan | Ozbiljno uvećan | ||||
| <30 | 30-300 | >300 | ||||
| G F R | ||||||
| G1 | Normalna | 90+ | 1 ako postoji oštećenje bubrega | 1 | 2 | |
| G2 | Blago smanjena | 60-89 | 1 ako postoji oštećenje bubrega | 1 | 2 | |
| G3a | Blago do umereno smanjenjena | 45-59 | 1 | 2 | 3 | |
| G3b | Umereno do jako smanjenjena | 30-44 | 2 | 3 | 3 | |
| G4 | Ozbiljno smanjenjena | 15-29 | 3 | 4+ | 4+ | |
| G5 | Insuficijencija bubrega | <15 | 4+ | 4+ | 4+ | |
| Brojevi 1 - 4 pokazuju rizik od napredovanja kao i učestalost praćenja (broj puta godišnje).[5] | ||||||
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ Meguid El, Nahas A, Bello AK. Chronic kidney disease: the global challenge. Lancet 2005;365:331–40.
- ^ O'Hare AM, Choi AI, Bertenthal D, et al. Age affects outcomes in chronic kidney disease. J Am Soc Nephrol 2007;18(10):2758-65.
- ^ S. Levey AS, Coresh J, Balk E, et al. National Kidney Foundation practice guidelines for chronic kidney disease: evaluation, classification, and stratification. Ann Intern Med. 2003 15;139(2):137-47
- ^ а б в г д ђ е National Kidney Foundation (2002). „K/DOQI clinical practice guidelines for chronic kidney disease”. Архивирано из оригинала 15. 4. 2005. г. Приступљено 21. 2. 2020.
- ^ „CKD Evaluation and Management”. Приступљено 6. 7. 2019. 2012. Kidney Disease Improving Global Outcomes (KDIGO).
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Klasifikacija |
|---|
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
