Početkom 1904. godine Centralni odbor započeo je pripremanje čete predvodene za Poreče. Za vojvodu imenovan je Anđelko Aleksić, sa zamenikom Đorđom Cvetkovićem (rodom iz Leška, Tetovo), sa putovođom Vasilijem Trbićem. Četa je imala 24-25 čoveka. Četu su nesporaumi potresali od samog početka, Najpre je Đorđe Cvetković, koji se proslavio ubistvom turskog nasilnika Đor-Zaima, odbio da krene jer nije dobio brzometku, koju je ranije nosio. Nesporazum je kasnije izglađen ali je odložila početak četovanja. 22. maja ujutru prešli su granicu kod Buštranje, kada je usledio novi sukob između Anđelka, Đorđa koja se nisu slagala sa kretanjem, koji je vodio Vasilije Trbić. Nakon toga Trbić se vratio u Srbiju, a četa ostala bez putovođe. Na Kozjaku joj se priključio hajduk Kitan iz Poljanice.
Četa je posle tri dana otrivena i opkoljena turskom vojskom na visu Šuplji Kamen, iznad sela Četirci kod Kumanova. Razvio se boj prsa u prsa, četnici su sa bombama naterivali Turke na odstup. Na kraju se pokazala turska premoć, poslednji preostali četnik je ostao vojvoda Anđelko Aleksić. Turski komandant, pruski đak, Hamid-paša je naredio da ga uhvate živog, kako bi preko njega optužio zvaničnu Srbiju. Vojvoda Anđelko je razbivši pušku i revolver o kamen bacio među Turke devet preostalih bombi. Ostavši bez ičega grčevito je stezao kamu, sa kojom je sebi prerezao grlo.[2]
srpski četnici.svg){kind=small}
Osmansko carstvo
