Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Napravi članak

Sjajan članak

Ketrin Zita-Džouns

Ketrin Zita-Džouns (engl. Catherine Zeta-Jones; Trebojt, kod Svonzija, 25. septembar 1969) velška je glumica. Rođena i odrasla u Svonziju, Zita-Džouns je u mladosti težila da bude glumica. Kao dete igrala je u Vest End pozorištu i to u mjuziklima Annie i Bugsy Malone. Pohađala je Umetničku obrazovnu školu u Londonu i to smer muzičko pozorište, a svoj scenski proboj imala je 1987. godine kada je tumačila glavnu ulogu u mjuziklu 42nd Street. Njen debi na ekranu bio je ne toliko uspešni francusko-italijanski film 1001 noć (engl. 1001 Nights) iz 1990, a veći uspeh ostvarila je u britanskoj televizijskoj seriji The Darling Buds of May (1991—1993). Iznenađena time što je u britanskim filmovima reklamirana kao lepa devojka, Zita-Džouns se preselila u Los Anđeles.

U Holivudu se etablirala ulogama koje su istakle njen seksepil, poput akcionog filma Maska Zoroa (engl. The Mask of Zorro) (1998) i filma Klopka (engl. Entrapment, 1999). Dobila je pozitivne kritike za svoje uloge osvetoljubive trudnice u filmu Putevi droge (engl. Traffic, 2000) i pevačice ubice u mjuziklu Čikago (engl. Chicago) iz 2002. godine; za potonju ulogu osvojila je Oskara i BAFTA nagradu za najbolju sporednu glumicu. Nakon toga su usledile manje uloge pošto se Zita-Džouns vratila na pozornicu i glumila ostarelu glumicu u predstavi A Little Night Music (2009), osvojivši nagradu Toni za istu. Zita-Džouns je sa prekidima nastavila da radi tokom 2010-ih, glumeći u psihološkom trileru Neželjeno dejstvo (engl. Side Effects, 2013) i akcionom filmu Opasni penzioneri 2 (engl. Red 2, 2013), a glumila je i Oliviju de Heviland u televizijskoj seriji Feud (2017).

Zita-Džouns dobitnica je nekoliko priznanja, uključujući nagradu Oskar, Britansku filmsku nagradu (BAFTA) i nagradu Toni, a 2010. je odlikovana Ordenom Britanskog carstva (engl. Commander of the Order of the British Empire, skraćeno CBE) za svoje filmske i humanitarne poduhvate. Udata je za američkog glumca Majkla Daglasa, sa kojim ima dvoje dece.

Ceo članak 308 sjajnih članaka

Dobar članak

Josip Broz Tito

Josip Broz Tito (Kumrovec, 7. maj 1892 — Ljubljana, 4. maj 1980) bio je jugoslovenski komunistički revolucionar i državnik, koji je obavljao razne državničke funkcije od 1943. do svoje smrti 1980. godine. Tokom Drugog svetskog rata bio je vođa jugoslovenskih partizana, koji se često smatraju najefikasnijim pokretom otpora u okupiranoj Evropi. Za vreme svoje političke karijere bio je izuzetno popularna ličnost kako u zemlji tako i u inostranstvu. Kao oličenje jedinstva, njegova unutrašnja politika se ogledala zalaganjem za miroljubivu koegzistenciju svih naroda u jugoslovenskoj federaciji. Stekao je veliku međunarodnu slavu kao glavni vođa Pokreta nesvrstanih, pored Džavaharlala Nehrua, Gamala Abdela Nasera i Ahmeda Sukarna.

Bio je generalni sekretar Saveza komunista Jugoslavije (1939—1980). Tokom Drugog svetskog rata je postao premijer (1943—1963), a ustavnim promenama 1953. postao je i predsednik (kasnije doživotni predsednik; 1953—1980) Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Od 1943. do svoje smrti 1980. godine, imao je čin maršala Jugoslavije i položaj vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ, do 1945), Jugoslovenske armije (JA, 1945—1951), Jugoslovenske narodne armije (JNA, 1951—1980). Tito je bio glavni vođa druge Jugoslavije. Uprkos tome što je bio jedan od osnivača Informbiroa, ubrzo je postao prvi član Informbiroa koji je počeo da prkosi sovjetskoj hegemoniji i jedini koji je uspeo da napusti Informbiro i otpočne sopstveni socijalistički program. Tito je bio zagovornik nezavisnog puta u socijalizam (ponekad nazivanim i „nacionalni komunizam”). Godine 1951. je sproveo samoupravni sistem koji je razlikovao Jugoslaviju u odnosu na druge socijalističke zemlje. Zaokret ka modelu tržišnog socijalizma doneo je ekonomsku ekspanziju tokom 1950-ih i 1960-ih i pad tokom 1970-ih godina.

Ceo članak 405 dobrih članaka

Izabrani spisak

Diskografija Kejti Peri

Američka pevačica Kejti Peri objavila je pet studijskih albuma, jedan koncertni album, dva EP-a, trideset i četiri singla (uključujući četiri kao gostujući izvođač) i pet promotivnih singlova. Sertifikovana je za 101 milion digitalno prodatih singlova i 6 miliona albuma, u Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe je i peti izvođač u SAD-u sa najviše digitalno-prodatih singlova, prema Američkom udruženju diskografskih kuća.

Trenutno drži rekord za najviše singlova prodanih u preko 5 miliona primeraka u Sjedinjenim Američkim Državama, sa šest takvih singlova (prema datumu izlaska — Hot n Cold, California Gurls, Firework, E.T., Roar i Dark Horse).

Takođe drži rekord i za najviše pesama prodatih u preko 6 miliona primeraka, sa singlovima Firework, Roar i Dark Horse. Sve tri pesme su dobile dijamantski sertifikat, čineći je prvim izvođačem koji je to postigao.

Ceo članak 110 izabranih spiskova

Nedavni događaji

Vesti

2. maj — Miloš Vučević iz Srpske napredne stranke je izabran za predsednika Vlade Republike Srbije.
22. april — Aitana Bonmati i Novak Đoković (na fotografiji) proglašeni su za najbolje sportiste sveta po izboru akademije Laureus.
18. april — U Banjoj Luci je održan veliki miting Srpska te zove, povodom najavljene rezolucije o ratnom zločinu u Srebrenici, o kojoj će se raspravljati u maju u Generalnoj skupštini UN.
13. april — Iran je izvršio napad na Izrael.
6. april — Peter Pelegrini izabran je za predsednika Slovačke.
29. mart — Parlament Indonezije je odobrio da nova prestonica zemlje bude Nusantara, na ostrvu Borneo, dok je poseban status dodeljen ranijoj prestonici Džakarti.
27. mart — Politički komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope prihvatilo je mišljenje Dore Bakojani, kojim se preporučuje članstvo Prištine u Savetu Evrope. Glasanje o članstvu Kosova 18. aprila.

Ostale vesti

Na današnji dan

4. maj

1780 — U Epsomu u Engleskoj održane prve konjičke trke.
1886 — U eksploziji bombe koja je bačena na policajce koji su pokušavali da rasteraju skup radnika u Čikagu, poginulo je osam osoba, a ranjeno 60.
1970 — Američka Nacionalna garda ubila četiri i ranila 11 studenata Univerziteta Kent u državi Ohajo, koji su demonstrirali protiv Vijetnamskog rata.
1979 — Vođa konzervativaca Margaret Tačer posle pobede nad laburistima na parlamentarnim izborima postala je prva žena-premijer u istoriji Velike Britanije.
1980 — U Ljubljani preminuo doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito (na slici).
1996 — Lider konzervativaca Hose Marija Asnar postao premijer Španije, čime je okončana trinaestogodišnja vladavina socijalista.
2001 — SAD glasanjem izbačene iz Komisije za ljudska prava pri Ujedinjenim nacijama, što je prvi put u istoriji te međunarodne organizacije.

Obližnji datumi:

Ostali događaji

Zanimljivosti

Da li ste znali

Znak olimpijskih igara

… da su prve moderne Olimpijske igre održane u Atini 1896. godine, na kojima je učestvovao 241 takmičar iz 14 zemalja?
… da je najlon prvo veštačko vlakno koje je napravio čovek (1938. godine)?
… da je Kip slobode najveća statua od kovanog bakra na svetu?
… da je najbrža riba lepezasta sabljarka, koja dostiže brzinu od 109 km/č?
… da teobromin, supstanca iz čokolade, može biti smrtonosna za psa?
… da zapremina slepog creva kod konja može da dostigne i do 90 litara.
… da su Gugl slike nastale nakon što je Dženifer Lopez nosila kontroverznu haljinu na dodeli Gremija 2000. godine što je izazvalo veliki broj pretraga?

Ostale zanimljivosti

Izabrana slika

Uskršnja jaja su obeležje velike hrišćanske svetkovine Vaskrsa. Jaja se boje i ukrašavaju tokom Velike nedelje, najčešće na Veliki četvrtak ili Veliki petak. U nekim kulturama jaja sakriva Vaskršnji zeka i deca će ih pronaći tek na Vaskršnje jutro. Takođe, ona se stavljaju u korpu napunjenu pravom ili veštačkom slamom tako da nalikuje na ptičje gnezdo.

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 62,9 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 688.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 368.359 korisnika otvorilo nalog, a od toga su 1.042 aktivna. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.

Srodni projekti