Портал:Astronomija
 | Ukoliko želite da ponovo pokrenete ovaj portal, prvo svoju naum izložite zajednici na VP:Trg/Vikipolitika. |  |
Astronomija na srpskoj Vikipediji
Ovaj portal napravljen je za vikipediste koje zanima astronomija. Ovde možete naći linkove ka najinteresantnijim temama i novostima iz astronomije.
Astronomija je nauka koja se bavi opažanjem i objašnjavanjem pojava izvan Zemlje i njene atmosfere. Astronomija proučava poreklo, razvoj, fizička i hemijska svojstva nebeskih tela: zvezda, zvezdanih sistema, planeta i drugih objekata u svemiru, kao i procesa koji se u njima događaju. Osobe koje se bave astronomijom zovu se astronomi.
Ukoliko želiš da menjaš ovu stranu pređi ovde.
Opšti pojmovi
astrofizika - galaksija - zvezda - kometa - Mesec - meteori - Mlečni put - opservatorija - satelit - planeta - patuljasta planeta - asteroid - sazvežđa - Sunce - teleskop - Sunčev sistem - pomračenje Sunca - Nulta gravitacija
Astronomske aktuelnosti
 |
Asteroid 1I/2017 U1, nazvan i 'Oumuamua otkriven je sa havajske Haleakala opservatorije. Analizom putanje je pokazano da je u pitanju prvi asteroid poreklom van Sunčevog sistema Detaljnije |
Oblasti astronomije
astrometrija - astrofizika - astrohemija - galaktička astronomija - vangalaktička astronomija - kosmologija - praktična astronomija - radioastronomija - zvezdana astronomija - amaterska astronomija
Članak meseca
Mesec (lat. Luna) je Zemljin prirodni satelit i ujedno najbliže nebesko telo, udaljeno u proseku 384.400 km, tako da svetlost s Meseca na Zemlju stiže za 1,25 sekunde. Mesec se kreće oko Zemlje po eliptičnoj stazi srednjom brzinom od 1,02 km/s, i prelazi dnevni luk od 13 stepeni i 10 minuta. Mesečeva staza podleže jakim temperaturnim vibracijama koje uzrokuje Sunce, pa se nagib staze prema ekliptici u toku 173 dana menja od 5 stepeni do 5 stepeni i 18 minuta. Mesec je čvrsto nebesko telo prečnika 3473,3 km, i po površini je 14 puta, po obimu 50 puta, a po masi 80 puta manje od Zemlje. Ubrzanje sile teže je na Mesecu 6 puta manje nego na Zemlji. Oko svoje ose se obrne za 27 dana, 7 sati i 11,5 sekundi (sideralna staza). Zbog stalnog menjanja položaja prema Suncu i Zemlji različito je osvetljen, pa se sa Zemlje mogu uočiti četiri faze: mlad mesec, prva polovina, pun mesec i druga polovina.
Biografija
Edmund Halej (29. oktobar 1656. – 14. januar 1742.) je bio engleski astronom i geofizičar. Bio je direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, po kom je naziv dobila Halejeva kometa. Prvi je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1531. isto telo koje se periodično pojavljuje. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.
Obaveštenja
Ukoliko imate neka pitanja ili sugestije vezana za Astronomiju i Portal:Astronomiju napišite je ovde.
Menjajući stranice vazane za astronomiju ne zaboravite oda ih stavite u određenu kategoriju. Na kraju ispisujete [[Категорија:њено име]].
Kategorije vezane za astronomiju možete naći ovde.
Ukoliko napravite neku klicu vezanu za astronomiju, označite takvu stranicu dodajući {{клица-космос}}. Listu klica naćićete u Klicama iz Astronomije.
Da li znate da...
- ... je Jupiter udaljen od Sunca 778.330.000 kilometara?
- ... je do sada primećeno 63 tela ili meseca kako kruže oko Jupitera?
- ... je masa Venere 4,869×1024 kg?
- ... 96% Venerine atmosfere čini ugljen-dioksid?
- ... srednja vrednost temperature na površini Venere iznosi 464 °C?
- ... na Veneri postoji oko 100.000 manjih vulkana?
- ... je Uran opasan sa deset prstenova?
- ... da na Uranu leto i zima traju po 21 godinu?
- ...da postoji planeta dijamanata blizu našeg sistema?
Potrebni članci
Potrebno napraviti:
praktična astronomija - zvezdane karte - Tolenov spektralni tip - Kosmos (raketa) - Dnevni radio-rojevi
Potrebno upotpuniti:
Zvezda - Kosmologija - Nebesko telo - Prirodni satelit - pojas asteroida - Metis - Adrasteja - Amaltea - Ganimed - Leda - Himalia - Lisitea - Elara - Ananke - Karme - Pasife - Sinope - zvezdana evolucija - Saturnovi prstenovi - molekularni oblak -
