Hronologija SFRJ i SKJ 1972.
.svg)
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), delovanje Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), Radničkog pokreta Jugoslavije, kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku 1972. godine.
1972. godina[uredi | uredi izvor]
Godina 1972. je u istoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ostala upamćena po političkim smenama u republičkim rukovodstvima Saveza komunista, epidemiji velikih boginja i ustaškim terorističkim akcijama.
Političke smene zbog „nacionalističkih i liberalnih” skretanja u rukovodstvima Saveza komunista, započele su najpre u Savezu komunista Hrvatske, posle 21. sednice Predsedništva SKJ održane početkom decembra 1971. u Karađorđevu. One su nastavljene početkom 1972. zahvativši sve društveno-političke organizacije u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj. U cilju sređivanja stanja u Savezu komunista Jugoslavije Predsedništvo SKJ izabralo je novi Izvršni biro i održalo Drugu konferenciju SKJ, na kojoj je donet plan borbe protiv „nacionalističkih, liberalnih i antisocijalističkih” pojava u Partiji i društvu.
Političke smene nastavljene su u oktobru, nakon sednice Predsedništva SKJ na kojoj je Tito uputio pismo članovima partije u kome je od članstva tražena veća angažovanost SKJ u društvu. Posle ovoga usledila je smena u rukovodstvu Saveza komunista Srbije, kada su zbog optužbe za vođenje „liberalne politike” ostavke podneli Latinka Perović i Marko Nikezić. Potom su usledile delimične smene unutar rukovodstva Saveza komunista Bosne i Hercegovine i Saveza komunista Makedonije.
Tokom marta i aprila, Jugoslavija je bila poslednje u Evropi žarište epidemije velikih boginja, koje je u zemlju uneo jedan hadžija iz okoline Orahovca. Epidemija je najpre počela u Socijalističkoj Autonomnoj Pokrajini Kosovo, a potom se proširila na ostale delove Socijalističke Republike Srbije. Borba protiv epidemije je bila veoma aktivna, tako da je sprečena katastrofa širih razmera, a stradao je minimalan broj zaraženih.
Godinu su obeležile i terorističke akcije u čitavom svetu, od kojih je najpoznatija teroristička akcija na olimpijadi u Minhenu, 5. septembra. Ni Jugoslavija nije bila pošteđena terorističkih akcija, koje su vršili ustaški emigranti iz inostranstva. Najpre je u januaru oboren JAT-ov avion iznad Čehoslovačke, a u junu je u SFRJ upala devetnaestočlana grupa terorista tzv „Bugojanska grupa“. Cilj ove grupe je bio podizanje „ustanka“ protiv komunističke vlasti, jer su se nadali da za to postoji „raspoloženje naroda“ posle obračuna vlasti sa vođama Hrvatskog proljeća. Akcijom jedinica lokalne milicije i Teritorijalne odbrane, kao i specijalnih jedinica Jugoslovenske narodne armije oni su ubrzo bili neutralisani — većina je likvidirana, a jedan deo pohapšen.
U septembru se dogodila još jedna ustaška teroristička akcija, ovog puta u Švedskoj, kada su oteli putnički avion i putnike zamenili za ubice ambasadora Vladimira Rolovića, ubijenog aprila 1971. godine. Pošto su ubice puštene iz zatvora, oni su zajedno sa otmičarima pobegli u Španiju, gde su dobili azil od generala Franka.
Godina je protekla i u obeležavanju 80-og rođendana predsednika Josipa Broza Tita i 35-e godišnjice njegovog dolaska na čelo Partije. Centralna proslava održana je 25. maja na stadionu „JNA“ spektakularnim sletom i nošenjem „Štafete mladosti“.
Međunarodne odnose Jugoslavije tokom godine obeležile su Titova poseta Sovjetskom Savezu, u junu i poseta kraljice Elizabete II Jugoslaviji, u oktobru. SFRJ je bila prva socijalistička zemlja koju je posetila Elizabeta II.
U toku 1972. godine je otpočelo emitovanje vrlo popularne televizijske serije Pozorište u kući, koja je emitovana i narednih godina, kao i šou-programa Obraz uz obraz, koji je takođe emitovan narednih godina i bio veoma popularan.
Januar[uredi | uredi izvor]
3. januar[uredi | uredi izvor]
- Otpočeo dvogodišnji mandat Jugoslavije kao nestalnog člana Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija. Predstavnik SFRJ u Savetu bezbednosti bio je tadašnji ambasador u Ujedinjenim nacijama Lazar Mojsov.
14. januar[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu održana zajednička sednica svih veća Sabora SR Hrvatske na kojoj je konstituisano novo Izvršno veće Sabora SR Hrvatske, izabrani delegati u Predsedništvo SFRJ, kao i potpredsednici Sabora. Novo Izvršno veće formirao je Ivo Perišin, a sačinjavali su ga uglavno članovi prethodnog Izvršnog veća. Za novog delegata u Predsedništvo SFRJ izabran je Milan Mišković, a za potpredsednike Sabora izabrani su Boris Bakrač i Mirko Božić.
21—22. januar[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu održana Peta sednica Konferencije Saveza komunista Hrvatske. Na kojoj je izvršen izbor novih članova u organe SKJ i SKH. Za nove članove Predsedništva SKJ izabrani su - Milutin Baltić, Jure Bilić i Josip Deželin, a u stalni deo konferencije SKJ - dr Mirjana Poček-Matić. Za nove članove CK SKH izabrani su - Marko Bezar, Luka Bročilo, Ivo Perišin, Ivica Račan, Petar Fleković i Stipe Šuvar, a u Nadzornu komisiju CK SKH - Dara Janeković.
25—27. januar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana Druga konferencija Saveza komunista Jugoslavije. Konferenciju je otvorio predsednik SKJ Josip Broz Tito, a podneta su i dva referata - „O razvoju i aktuelnim zadacima SKJ“, Veljka Vlahovića i „O društveno-ekonomskoj situaciji i zadacima SKJ“, Kire Gligorova. Na kraju rada Konferencije usvojen je „Akcioni program“ u kome su primarni ciljevi bili borba protiv nacionalizma i tehnokratske uzurpacije vlasti.
26. januar[uredi | uredi izvor]
- Iznad sela Srpska Kamenjica, u blizini Češke Kamenjice (Čehoslovačka) dogodila se avionska nezgoda u kojoj je pao JAT-ov avion Daglas DC-9. Avion je pao zbog bombe, koju su podmetnuli ustaški teroristi. U nezgodi je poginulo 28 lica - 23 putnika i 5 članova posade. Jedina preživela bila je stjuardesa Vesna Vulović, koja je uspela da preživi pad sa oko 10 kilometara visine.
27. januar[uredi | uredi izvor]
- Održana 27 sednica Predsedništva SKJ, na kojoj je izvršen izbor novih članova Izvršnog biroa Predsedništva SKJ. Novi sastav Izvršnog biroa su činili — Krsta Avramović iz SK Srbije, Jure Bilić iz SK Hrvatske, Stane Dolanc iz SK Slovenije, Stevan Doronjski iz SK Vojvodine, Fadilj Hodža iz SK Kosova, Kiro Gligorov iz SK Makedonije, Todo Kurtović iz SK BiH i Budislav Šoškić iz SK Crne Gore. Za sekretara Izvršnog biroa Predsedništva SKJ bio je izabran Stane Dolanc.
Februar[uredi | uredi izvor]
3—13. februar[uredi | uredi izvor]
- U Saporu (Japan) održane XI zimske olimpijske igre. Predstavnici SFR Jugoslavije (26 učesnika koji su se nadmetali u 4 sportske discipline) na ovim olimpijskim igrama nisu postigli nijednu medalju. Najbolji rezultat od jugoslovenskih sportista ostvario je skijaš Danilo Pudgar, osvojivši 8 mesto na 90 m skakaonici, u konkurenciji od 52 takmičara.
4—5. februar[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji boravio Anvar el Sadat, predsednik Arapske Republike Egipat. Tokom posete on se na Brionima susreo sa predsednikom Republike Josipom Brozom Titom sa kojim je vodio razgovore o aktulenoj međunarodnoj situaciji, a posebno žarištima kriza kao što su Bliski istok, Indokina i dr, kao i o bilateralnoj saradnji između Egipta i SFRJ.
26. februar[uredi | uredi izvor]
- Na Brionima održan sastanak između predsednika Republike Josipa Broza Tita i predsednika Saveznog izvršnog veća Džemala Bijedića, koji ga je obavestio o sprovođenju stabilizacionog programa i neposrednim merama i zadacima SIV-a.
Mart[uredi | uredi izvor]
1. mart—17. maj[uredi | uredi izvor]
- Održano fudbalsko takmičenje kup Jugoslavije za sezonu 1971/72. U završnicu kupa se plasiralo 16 fudbalskih klubova. Finalna utakmica odigrana je 17. maja na stadionu „JNA“ u Beogradu između „Hajduka“ i „Dinama“, a pobedu je ostvario „Hajduk“ sa 2:1 (ovo je bila druga pobeda Hajduka u Kupu Jugoslavije, od ukupno devet).
14. mart—28. april[uredi | uredi izvor]
- U SFRJ vladala epidemija velikih boginja (lat. Variola vera). Epidemija je otpočela u SAP Kosovo, a ubrzo se proširila i na druge delove u SR Srbije. Bolest je u zemlju uneo jedan hadžija sredinom februara, a prve sumnje na variolu javile su se 14. marta, posle smrti jednog učitelja sa Kosova i javljanja lekarima još nekoliko obolelih. Posle sumnje na variolu, otpočela je masovna vakcinacija tokom koje je vakcinisano preko 18 miliona ljudi. Radi suzbijanja zaraze, 22. marta, bili su formirani karantini u bolnicama. Tokom epidemije od variole je obolelo 184 ljudi od kojih je preminulo njih 40.
21—22. mart[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana Druga konferencija Saveza sindikata Jugoslavije (SSJ), na kojoj su razmatrani aktuelni zadaci i uloga Sindikata, kao i pripreme za Sedmi kongres SSJ.
25. mart[uredi | uredi izvor]
- U Edinburgu (Ujedinjeno Kraljevstvo) održano finalno veče takmičenja „Pesma Evrovizije“. Na takmičenju je pobedila Viki Leandros, predstavnica Luksemburga, dok je predstavnica Jugoslavije (Tereza Kesovija sa pesmom „Muzika i ti“) osvojila deveto mesto.
April[uredi | uredi izvor]
.JPG)
1. april[uredi | uredi izvor]
- U Londonu (Ujedinjeno Kraljevstvo) umro Vlado Popović (1914—1972), revolucionar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik i diplomata, član Predsedništva SKJ i Saveta federacije.
17. april[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana sednica Predsedništva Savezne konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ), na kojoj je Saveznoj skupštini upućen predlog da se predsednik Republike Josip Broz Tito, povodom 80-og rođendana ponovo odlikuje Ordenom narodnog heroja.
20. april[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu predsednik Republike Josip Broz Tito vodio razgovore sa najvišim društveno-političkim rukovodstvom Socijalističke Republike Hrvatske, tokom kojih je bio iscrpno informisan - o aktuelnoj političkoj situaciji i delovanju SK Hrvatske.
21—22. april[uredi | uredi izvor]
- Predsednik Republike Josip Broz Tito posetio je Hrvatsko zagorje i svoje rodno selo Kumrovec. Tokom posete Kumroveca, 21. aprila, Tito je položio kamen temeljac za „Spomen dom boraca Narodnooslobodilačkog rata i omladine Jugoslavije“.
26—27. april[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana Četvrta konferencija Saveza komunista Srbije, kojoj je prisustvovalo 325 delegata.
Maj[uredi | uredi izvor]
3—8. maj[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji boravio general-armije Žan-Bedel Bokasa, predsednik Centralnoafričke Republike. Tokom posete on se susreo sa predsednikom Republike Josipom Brozom Titom, sa kojim je vodio razgovore o aktuelnim međunarodnim pitanjima i o saradnji između dve zemlje.
8. maj[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu odražana 28 sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske, na kojoj je raspravljano o „Izveštaju o prodoru nacionalizma u SR Hrvatskoj“ koji je izvršila Komisija CK SKH i doneta odluka o isključenju iz Saveza komunista - Savke Dabčević-Kučar, Mike Tripala, Pere Pikera i Marka Koprtla.
16. maj[uredi | uredi izvor]
- Svečano je puštena u rad Hidroelektrana „Đerdap“ na Dunavu (koju su od 1964. godine zajednički gradile Jugoslavija i Rumunija). Svečanom otvaranju su prisustvovali predsednik Republike Josip Broz Tito i predsednik SR Rumunije Nikolaje Čaušesku.
24. maj[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana svečana sednica Savezne skupštine, povodom 80-og rođendana predsednika Republika Josipa Broza Tita, na kojoj je, doneta odluka da se Tito po drugi put odlukuje Ordenom narodnog heroja. Na sednici je Titu uručena i „Povelja naroda i narodnosti Jugoslavije“, a sekretar Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Stane Dolanc podeno je referat „Veliko revolucionarno delo Josipa Broza Tita“.
25. maj[uredi | uredi izvor]
- Svečanom priredbom tzv. „sletom“ na stadionu „JNA“ u Beogradu, u prisustvu preko 50.000 gledalaca proslavljen Dan mladosti i 80-i rođendan Josipa Broza Tita. Štafeta je ove godine prešla put dug preko 11.000 kilometara. Poslednji nosilac štafete, koji je predao Titu bio je Branko Mandić, kvalifikovani mašinbravar preduzeća „Kombiteks“ iz Bihaća.
30. maj[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana svečana sednica Univerziteta u Beogradu na kojoj je rektor Univerziteta prof dr Jovan Gligorijević predsedniku Republike Josipu Brozu Titu dodelio titulu počasnog doktora nauka.
- U Beogradu, u zgradi Skupštine grad Beograda predsedniku Republike Josipu Brozu Titu uručena specijalnu povelju „Adresa građana Beograda“.
Jun[uredi | uredi izvor]
5—10. jun[uredi | uredi izvor]
- Predsednik Republike Josip Broz Tito boravio u poseti Sovjetskom Svaezu. Tokom posete jugoslovenska delegacija najpre je boravila u Moskvi (5-7. jun), gde je predsednika Republike, Prezidijum Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza povodom njegovog 80-og rođendana odlikovao Ordenom Lenjina. Delegacija je potom posetila Rigu (7-9. juna), a 9. juna se vratila u Moskvu gde su vođeni završni razgovori sa Leonidom Brežnjevim, prvim sekretarom CK KPSS. Zadnjeg dana posete, 10. juna objavljeno je zajedničko saopštenje u kome je istaknuto obostrano zadovoljstvo zbog daljeg jačanja prijateljstva i unapređivanja saradnje između dve zemlje, kao i bitnog proširenja ekonomskih i trgovinskih odnosa između SFRJ i SSSR.
5—12. jun[uredi | uredi izvor]
- U Stokholmu (Švedska) održana Prva konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini. Jugoslovenska delegacija, koju je predvodio Trpe Jakovlevski, član Saveznog izvršnog veća, predložila je da se 5. jun obeležava kao Svetski dan zaštite životne sredine (Generalna skupština OUN-a je na sednici 16. decembra donela odluku kojom je prihvatila ovaj predlog).
19—23. jun[uredi | uredi izvor]
- Predsednik Republike Josip Broz Tito boravio u zvaničnoj poseti Narodnoj Republici Poljskoj. Tokom posete on je vodio razgovore sa prvim sekretarom Poljske ujedinjene radničke partije Edvardom Gjerekom i predsednikom Državnog saveta NR Poljske Henrikom Jablonjskim, kao i drugim visokim rukovodiocima NR Poljske i PURP-a tokom kojih je izražena obostrana spremnost za unapređenje saradnje. Na Varašavskom univerzitetu Tito je poroglašen za počasnog dokotora nauka, a rudari Šljonska su mu dodelili Diplomu počasnog rudara NR Poljske.
19—24. jun[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu održan Prvi svetski festival animiranog filma „Animafest“, tokom kojeg je prikazano 84 filmova iz 24 zemlje. Veliku nagradu festivala dobio je film „Seča pri Križence“ iz Sovjetskog Saveza.
20. jun—28. jul[uredi | uredi izvor]
- U SFRJ ilegalno upala grupa od 19 ustaških terorista pripadnika tzv „Bugojanske grupe“, koji su otetim kamionom uspeli da se prebace u srednju Bosnu - na planinu Radušu. Oni su se 25. juna u blizini Prozora, susreli sa pripadnicima milicije i od tada kreće potraga za njima. U akciji „Raduša 72“ u kojoj su učestvovale združene jedinice milicije, JNA i lokalne Teritorijalne odbrane do 28. jula je teroristička grupa bila u potpunosti likvidirana - 15 ubijenih i četvorica zarobljenih terorista (suđeno im je u decembru). Tokom akcije poginulo je deset pripadnika TO, dva pripadnika Vojne policije JNA (kapetan i vojnik) i jedan milicioner.
25. jun[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji boravio car Etiopije Hajle Selasije. Tokom posete on je vodio razgovore sa predsednikom Republike Josipom Brozom Titom koji su se odnosili na uzajamne odnose dve zemlje i njihovo unapređivanje, kao i na aktuelne međunarodne događaje.
28. jun[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održane sednice Veća naroda i Privrednog veća Savezne skupštine na kojima je usvojen Društveni plan razvoja Jugoslavije za period od 1971. do 1975. godine.
Jul[uredi | uredi izvor]
5—9. jul[uredi | uredi izvor]
- U posti Jugoslaviji boravio predsednik Republike Indije Venkata Giri. Tokom posete on se sureo sa predsednikom Republike Josipom Brozom Titom, sa kojim je vodio razgovore o bilateralnim odnosima i aktuelnim međunarodnim problemima. Oni su naveli da se opšta bezbednost i trajna rešenja za glavne probleme sveta mogu postići jedino uz ravnopravno i konstruktivno učešće svih miroljubivih zemalja, na osnovu striktnog pridržavanja principima nezavisnosti, suvereniteta i nemešanja u unutrašnje stvari, kao i uzdržavanja od pretnji ili upotrebe sile.
7—9. jul[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji boravio državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Vilijam Rodžers. Tokom posete on se 9. jula susreo sa predsednikom Republike Josipom Brozom Titom, sa kojim je vodio razgovore o uzajamnim odnosima dve zemlje i aktuelnim međunarodnim problemima.
14—19. jul[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji boravio princ Norodom Sihanuk, svrgnuti kralj Kamboce i predsednik Ujedinjenog nacionalnog fronta Kambodže. Tokom posete on se susreo sa predsednikom Republike Josipom Brozom Titom.
26. jul—2. avgust[uredi | uredi izvor]
- U Puli održan XIX „Festival jugoslovenskog filma“, tokom kojeg je prikazano 24 domaćih filmova. Odlukom žirija za najbolji film proglašen je film „Majstor i Margarita“, reditelja Aleksandra Saše Petrovića.
Avgust[uredi | uredi izvor]
1. avgust[uredi | uredi izvor]
- U skladu sa Ustavom SFRJ, funkciju potpredsednika Predsedništva SFRJ preuzeo Ratko Dugonjić, delegat Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine u Predsedništvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
8—11. avgust[uredi | uredi izvor]
- U Džordžtaunu (Ko-operativna Republika Gvajana) održana Konferencija ministara inostranih poslova nesvrstanih zemlja. Konferenciji je prisustvovao i savezni sekretar za inostrane poslove SFRJ Mirko Tepavac.
19—30. avgust[uredi | uredi izvor]
- Šef jugoslovenske misije pri Organizaciji ujedinjenih nacija Lazar Mojsov boravio u poseti Narodnoj Demokratskoj Republici Koreji, do 19. do 26. avgusta i u poseti Narodnoj Republici Kini, od 26. do 30. avgusta (ovo je bila prva poseta nekog jugoslovenskog zvaničnika ovim zemljama posle obnavljanja odnosa sa SFRJ).
28. avgust—11. septembar[uredi | uredi izvor]
- U Minhenu (Savezna Republika Nemačka) održane XX letnje olimpijske igre. Predstavnici SFR Jugoslavije (128 učesnika koji su se nadmetali u 15 sportskih disciplina) su na ovim olimpijskim igrama postigli 20 mesto, osvojivši - dve zlatne (boks i rukomet), jednu srebrnu (rvanje) i dve bronzane medalje (boks i rvanje). Ove olimpijske igre ostale su upamćene po „akciji“ palestinskih terorista članova organizacije „Crni septembar“ koji su 5. septembra upali u olimpijsko selo i ubili jedanaest izraelskih sportista.
30. avgusta—3. septembar[uredi | uredi izvor]
- Na Letnjoj pozornici Niške tvrđave u Nišu održan VII Festival glumačkih ostvarenja „Filmski susreti“. Dobitnici nagrade Glumački par godine „Ona i on“, odlukom čitalaca lista „TV Novosti“, ove godine su bili Živka Matić i Bata Živojinović, za uloge Rose i Bulidže u tv seriji „Građani sela Luga“.
31. avgust—1. septembar[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji boravio generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija Kurt Valdhajm. U toku posete, on se 1. septembra na Brionima sastao sa predsednikom Republike Jospom Brozom Titom.
Septembar[uredi | uredi izvor]
10. septembar[uredi | uredi izvor]
- Na Mrakovici, vrhu Kozare obeležena trideseta godišnjica neprijateljske ofanzive na Kozaru (1942) u okviru koje je predsednik Republike Josip Broz Tito otkrio grandiozni spomenik „Revoluciji“ (visok 34 metara, autor vajar Dušan Džamonja).
15—17. septembar[uredi | uredi izvor]
- U Švedskoj Trojica ustaških terorista otela avion Daglas DC-9 kompanije „SAS“ i primorali pilote da slete u Malme, gde su otpočeli pregovore sa švedskim vlastima oko puštanja iz zatvora šestorice ustaških terorista koji su učestvovali u ubistvu ambasadora Vladimira Rolovića, u aprilu 1971. godine. Posle petnaest sati pregovora, oni su oslobođeni i ukrcani u avion koji je, oslobodivši sve putnike, sa posadom odleteo u Madrid, gde su se teroristi predali i zatražili azil. Najpre su svi bili uhapšeni, a potom pušteni i svi su otišli u Paragvaj.
17. septembar—11. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Skoplju održana XX šahovska olimpijada, na kojoj su učestvovali predstavnici iz 63 zemlje (uporedo sa ovom održana je i V ženska šahovska olimpijada). Predstavnici Jugoslavije (Svetozar Gligorić, Borislav Ivkov, Ljubomir Ljubojević, Aleksandar Matanović, Milan Matulović i Josip Rukavina) su osvojili treće mesto. Prvo i drugo mesto osvojili su predstavnici Sovjetskog Saveza i Mađarske.
17—26. septembar[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji, na poziv Predsednik SKJ Josipa Broza Tita, boravila delegacija Komunističke partije Indije, koju je predvodio predsednik Sripad Amrit Dange. Članove delegacije, 18. septembra je na Brionima primio predsednik Republike i predsednik SKJ Josip Broz Tito.
18. septembar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ, kojoj je prisustvovao i predsednik SKJ Josip Broz Tito. Na sednici su razmatrana neka pitanja ostvarivanja politike SKJ i utvrđene mere koje treba preduzeti da bi Savez komunista povećao svoje „jedinstvo, akcionu sposobnost i efikasnost u delovanju“. U okviru ovih mera doneta je odluka da se svim organizacijama i članovima SKJ uputi Pismo predsednika SKJ i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ (sadržaj pisma je objavljen 29. septembra). Raspravljano je i o pripremama za Deseti kongres i Treću konferenciju SKJ.
20—23. septembar[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji, na poziv predsednika Republike Josipa Broza Tita, boravila kraljica Julijana, suveren Kraljevine Holandije. Sa njom su u posetu doputovali i njen suprug - princ Bernard i ministar inostranih poslova V. K. H. Šmelcer. U toku posete, kraljica Julijana se 21. septembra u Belom dvoru susrela sa predsednikom Titom, koji je nju i princa Bernarda odlikovao Ordenom jugoslovenske velike zvezde.
29. septembar[uredi | uredi izvor]
- Objavljen sadržaj Pisma predsednika SKJ i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ koje je bilo upućeno svim organizacijama i članovima SKJ. Pismo je napisano na sednici Izvršnog biroa od 18. septembra. U pismu se govorilo o otklanjanju negativnosti u društvu - kao što su pojava korupcije, krađe i drugih sličnih oblika zloupotrebe dobara i dohodaka. Pored ovoga u pismu se istaklo da su zaključci 21 sednice Predsedništva SKJ (održane decembra 1971) i Akcioni program donet na Drugoj konferenciji SKJ (održanoj januara 1972) obavezujući za sve vodeće organe Saveza komunista i da oni u svom praktičnom delovanju moraju da reafirmišu i dosledno ostvaruju politički kurs Devetog kongresa SKJ (održanog marta 1969).
Oktobar[uredi | uredi izvor]
9. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, u Skupštini grada Ivi Andriću književniku i dobitniku Nobelove nagrade (1961), povodom osamdesetog rođendana predsednik Skupštine grada Branko Pešić uručio Zlatnu spomen plaketu Beograda. Istog dana Predsednik Republike Josip Broz Tito ga je odlikovao Ordenom junaka socijalističkog rada.
13—16. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održani sastanci predsednika Republike Josipa Broza Tita sa rukovodećim društveno-političkim aktivom Socijalističke Republike Srbije, na kojima su učestvovala 82 funkcionera — članovi Predsedništva SKJ, Predsedništva SFRJ, Saveta federacije i svi savezni funkcioneri iz SR Srbije, kao i republički funkcioneri. Takođe sastanku su prisustvovali sekretar Izvršnog komiteta Predsedništva SKJ Stane Dolanc i član Izvršnog biroa Kiro Gligorov. Na sastancima je razmatrana aktuelna politička situacija u SR Srbiji, sa posebnim kritičkim osvrtom na nedostatke u sprovođenju odluka SKJ unutar SK Srbije.
15. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, od srčanog udara, umro Viktor Bubanj (1918—1972), general-pukovnik avijacije, načelnik Generalštaba JNA (1970-1972) i nosilac Ordena narodnog heroja. Na dužnosti načelnika Generalštaba JNA zamenio ga je 19. oktobra general-pukovnik Stane Potočar.
17. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana sednica Izvršnog veća Skupštine SR Srbije na kojoj je data puna podrška kritičkim ocenama predsednika Tita i „Pisma predsednika i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ“.
- U Beogradu umro princ Đorđe Karađorđević (1887—1972), stariji sin kralja Petra I Karađorđevića i prestolonaslednik Kraljevine Srbije do 1909. godine (bio je jedini predstavnik dinastije Karađorđević koji je nastavio da živi u Jugoslaviji posle 1945. godine).
17—21. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U poseti Jugoslaviji boravila kraljica Elizabeta II, suveren Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i ostalih Krunskih zemalja Komonvelta. Ona je u posetu došla na poziv predsednika Republike Josipa Broza Tita, a sa njom su doputovali - suprug princ Filip i ćerka princeza Ana. Kraljica je najpre posetila Beograd, gde je prvog dana posete 17. oktobra zasadila drvo u Parku mira i prijateljstva, a 18. oktobra posetila Beogradski univerzitet. Trećeg dana posete, 19. oktobra Plavim vozom je otputovala u Titograd, a zatim u Dubrovnik. Četvrtog dana posete, 20. oktobra je posetila Zagreb, Đakovo i ostrvo Brione. Tokom posete Jugoslaviji, 19. oktobra kraljica Elizabeta II i njen suprug Filip su odlikovani Ordenom jugoslovenske velike zvezde.
18. oktobar[uredi | uredi izvor]
- Održana sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ na kojoj je doneta odluka da se „Pismo predsednika i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ“ (napisano 18. septembra, a 29. septembra upućeno organizacija i članovima SK) objavi u medijima kako bi svi radni ljudi mobilisali oko ostvarivanja njegovih zadataka.
21. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana 43 sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije na kojoj usvojene ostavke koje su podneli Marko Nikezić, predsednik CK SKS i Latinka Perović, sekretar CK SKS zbog „liberalističke politike“ u SKS i kritike koja im je upućena od strane predsednika Tita, kao i članstva CK SKS
21—25. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U vodama srednjeg Jadrana (Šibenik-ostrvo Jabuka-ostrvo Palagruža-Dubrovnik-Vrgorac-Sinj) izvedena je pomorska združena vežba „Podgora 72“. Ovoj pomorskoj vežbi prisustvovao je i Vrhovni komandant oružanih snaga SFRJ maršal Jugoslavije Josip Broz Tito, a na kraju vežbe je održan svečani defile Jugoslovenske ratne mornarice.
26. oktobar[uredi | uredi izvor]
- u Beogradu održana sednica CK SK Srbije na kojoj je za novog predsednika CK izabran je dr Tihomir Vlaškić, a za sekretara Nikola Petronić.
27. septembar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana sednica Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, na kojoj je dotadašnji sekretar Gradskog komiteta SK Beograda Borivoje Pavlović podneo ostaku, a za novog sekretara je izabran Đorđe Lazić.
31. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U Ljubljani održana sednica Skupštine SR Slovenije na kojoj je usvojena ostavka predsednik Izvršnog veća Staneta Kavčiča.
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jugoslavija i svet 1972. Beograd: Mladost. 1973. COBISS.SR 75926794
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Stefanović, Momčilo; Baljak, Momčilo; Petrović, Dušan (1980). Pozdravi iz srca. Beograd: Mladost. COBISS.SR 49328903
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
Hronologija radničkog pokreta, Saveza komunista i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije | ||
|---|---|---|
Hronologija je podeljena na tri oblasti — Hronologija radničkog pokreta i KPJ (1919—1941), Hronologija Narodnooslobodilačke borbe (1941—1945) i Hronologija SFRJ i SKJ (1945—1992) | ||
| do 1899. | .svg) | |
| 1900—1919. | ||
| 1920—1929. | ||
| 1930—1939. | ||
| 1941—1949. | ||
| 1950—1959. | ||
| 1960—1969. | ||
| 1970—1979. | ||
| 1980—1983. | ||
| 1990—1992. | ||
