Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Изабрани чланак

Песма Евровизије 2012.

Песма Евровизије (енгл. Eurovision Song Contest, франц. Concours Eurovision de la Chanson), први пут одржана 1956. године, годишњи је фестивал забавне музике такмичарског карактера са великим бројем земаља обухваћеним телевизијским преносом, у којем учествују извођачи из бројних земаља чији су национални телевизијски емитери активни чланови Европске уније за радиодифузију. Свака национална телевизија-учесник такмичења бира (националним избором отвореног или затвореног типа, интерним избором или другачије) песму која се као представник своје земље изводи уживо у директном телевизијском преносу и затим додељује поене по њима најбољим песмама, чијим се сабирањем одређује победник такмичења.

Име фестивала везано је за телевизијску дистрибутивну мрежу Евровизија (назив под којим се данас најчешће подразумева сама Песма Евровизије) Европске уније за радиодифузију која покрива потенцијалних милијарду гледалаца. Такмичење је одржано сваке године од 1956. године, и један је од телевизијских програма са најдужом традицијом у свету, као и најгледанији не-спортски програм на свету, чије се процене гледаности широм света процењују на између 100 и 600 милиона. Осим у Европи, овај програм је путем радија и телевизије преношен и широм света, у земљама као што су Аустралија, Вијетнам, Египат, Индија, Јордан, Јужна Африка, Јужна Кореја, Канада, Нови Зеланд, Сједињене Државе, Кина и Хонгконг. Такмичење је традиционално познато по шаблонској, лагано оркестрираној, певљивој поп музици познатој и као шлагер. Међутим, на Песми Евровизије је изведен и велики број песама најразноврснијих жанрова, укључујући и снажне баладе, етно музику, латино, плесне, хаус, реп/хип-хоп, рок, хеви метал, џез, оперске и амбијенталне/инструменталне нумере. Европска радиодифузна унија је организација потпуно одвојена од Европске уније.

Добар чланак

F-22 раптор (енгл. F-22 Raptor) је тренутно једини борбени авион пете генерације у оперативној употреби, и то у америчком ратном ваздухопловству. Авион може да лети брже од брзине звука на базном потиску, без укључивања допунског сагоревања мотора. У томе режиму може дуготрајно да крстари, у задацима дежурства. Основна намена Раптора је постизање превласти у ваздушном простору, а секундарне су му дејство по циљевима на тлу (земља / море) и електронско ратовање.

Раптора карактерише способност летења на изузетно великим висинама и брзинама. На њему је примењена најсавременија технологија аеродинамичког обликовања, градње мотора, висок однос потисак / маса, софистицирана електронска и друга опрема, систем управљања, савремена интеграција авионских система и више технологија за смањење уочљивости и могућности откривања са сензорима, са земље и из ваздуха.

Рекордер је по цени и по трошковима оперативне употребе, по часу лета.

Неколико држава попут, Јапана, Аустралије и Израела је показало жељу за куповином Раптора. Амерички Конгрес је ставио забрану на његов извоз, чак и својим поузданим савезницима.

Укупно је поручено 187, а до сада је испоручено 145 авиона Раптор. Председник Барак Обама је потписао овлашћење за пословну 2010. годину, 28. октобра 2009. године, у коме нису предвиђена срества за његову даљу производњу.

...даље...

остали добри чланци ...

Вести

15. мај — Премијер Словачке Роберт Фицо је рањен у атентату након састанка са члановима Владе у Хандлови.
11. мај — Швајцарска, коју је представљао Немо са песмом The Code, победник је Песме Евровизије 2024.
9. мај — Никола Јокић (на фотографији) је по трећи пут изабран за најкориснијег играча НБА (MVP) регуларне сезоне НБА лиге.
8. мај — Гордана Силјановска Давкова победила на председничким изборима у Северној Македонији и постала прва жена на тој функцији.
7. мај — Владимир Путин положио је заклетву и ступио пети пут на дужност председника Русије.
6. мај — Кајрен Вилсон је освојио Светско првенство у снукеру, победивши у финалу Џека Џоунса са 18 : 14.
2. мај — Милош Вучевић из Српске напредне странке је изабран за председника Владе Републике Србије.

На данашњи дан

1268 — Крсташка Антиохијска кнежевина је пала под власт мамелучког султана Бајбарса после опсаде Антиохије.
1291 — Падом Акре је окончано присуство крсташа у Светој земљи.
1756 — Почео је Седмогодишњи рат када је Велика Британија објавила рат Француској.
1944 — У Совјетском Савезу почело протеривање више од 200.000 Татара са Крима под оптужбом да су сарађивали с Немцима.
1974 — Индија извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију.
1988 — Почело је повлачење совјетских војника из Авганистана.
1996 — Радован Караџић (на слици) се повукао са места председника Републике Српске, а дужност председника је преузела потпредседница Биљана Плавшић.

Оближњи датуми:

Да ли сте знали...

Мравојед

… да џиновски мравојед може да поједе 30.000 мрава током једног дана?
… да је у Француској 1386. једна свиња јавно обешена због убиства детета?
… да је прва илустрована књига за децу објављена у Светом римском царству 1658. године?
… да човек у просеку трепне око 15.000 пута на дан, и да сваки трептај траје око 0,15 секунди?
… да се главни град Еквадора, Кито, сматра за град са најпријатнијом климом на свету? Температура ретко пада испод 8°C и расте преко 22°C.
… да постоји воће пореклом из централне и јужне Америке које се зове црни сапоте а које има укус чоколаде и слатке креме?
… да је слаткиш М&М назван по почетним словима имена бизнисмена који су га креирали?

Изабрана слика

Рембрант — Аутопортрет, 1659. Дио колекције Националне галерије умјетности у Вашингтону.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 62,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 689.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 370.160 корисника отворило налог, а од тога су 1.254 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.