Boj na Dublju
| Bitka na Dublju | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Drugog srpskog ustanka | |||||||
 Mural u porti crkve u Dublju | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Srpski ustanici |
 Osmansko carstvo | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Miloš Obrenović Petar Nikolajević Moler Milić Drinčić † Sima Nenadović † Uzun Mirko Apostolović Sima Milutinović Sarajlija |
Ibrahim paša Nikšićki (RZ) Osman-beg † Hasan-paša Drvenica Talaš | ||||||
| Jačina | |||||||
| 1.500 = 1.300 pešadije i 200 konjanika[traži se izvor] | 1.300[1] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 50 poginulih[1] | oko 1.200 poginulih, 83 zarobljena, samo 18 pobeglo[1] | ||||||
Boj na Dublju je bila velika bitka između srpskih ustanika i turske vojske, koja se odigrala u mačvanskom selu Dublje, 14/26. jula 1815. godine. U bici su život izgubile srpske vojvode Milić Drinčić i Sima Nenadović, ali su Turcima naneti veliki gubici. Ustanici kneza Miloša zaustavili su turske trupe iz Bosne i zarobili Ibrahim-pašu Nikšićkog. Tom bitkom je završen oružani deo Drugog srpskog ustanka.[2]
Tok bitke[uredi | uredi izvor]
Srbi i Turci su se sukobili kod Dublja. Turaka je bilo oko 1.300, a Srba 1.500. Turci se ušanče u šanac koji je bio izgrađen od ranije... Šanac je bio oblika kvadrata, sa visokim bedemom i debelim palisadima. Imao je široka i teška vrata za ispad konjice i troja manja vrata za ispad pešadije. Između palisada bile su uže puškarnice, a na uglu na tabljama su bila dva laka topa. Po banketima su bila mesta za pešake, dok je konjica imala zaklonjeno mesto u sredini...
Pošto je šanac bio nesiguran sa jedne strane, pomoć naroda koji su pohvatali, nateraju ih da oko šanca naprave polukružni jarak sa ogradom o prošća... Turci su zbog vrućine napravili hladnjake od granja oko šanca, ali su ih Srbi popalili, pa se šanac video noću kao i danju. Noć pre bitke, padala je kiša. Vojvoda Moler je molio Miloša Obrenovića da izvrši napad konjicom, ali je Miloš odbio, govoreći da će usled kiše da pokisne oružije i barut, pa Srbi neće moći da pucaju na Turke. Turcima je sledeće jutro pred boj bilo nelagodno, jer su za razliku od Srba morali da leže u blatu i kaljuzi, koja je nastala od mešanja vode od kiše i zemlje u šancu.
Srbi naprave po Miloševoj i Molerovoj ideji štitove od palisada i domuzaraba (svinjskih kola), kojima bi se pešaci i konjanici štitili... Srpska konjica je obletala oko šanca, obasipajući ga paljbom iz kubura, musketa i ostalih pušaka... Za to vreme, pešadija zaštićena štitovima koje je napravila, dospe do šanca dok su se Turci bavili konjicom i upadne u šanac... U šancu potom nastade opšta klanica i borba jataganima, noževima i sabljama.
U opšetm metežu, Turci počnu da beže, pa ih konjica i ostali pešaci stignu i poseku… Za vreme napada na šanac poginuli su Rudnički vojvoda Milić Drinčić i Valjevski vojvoda Sima Nenadović. Drinčić je kod kapije sprečavao Turke da pobegnu i bio je pogođen, dok je Sima Nenadović u odsudnom momentu na konju poveo juriš na šanac i sa konjem preskočio grudobran i palisade, da bi ga u doskoku Turci dočekali na plotun koji mu je prošao kroz pazuh. Od ranjavanja ostao je na mestu mrtav. Pored Milića Drinčića i Sime Nenadovića, od viđenijih Srba su u boju učestvovali Uzun Mirko Apostolović, Sima Milutinovć Sarajlija i Marko Garašanin (sin Ilije Garašanina). Sima Milutinović Sarajlija je imao posledice od boja, tako da je do kraja života morao da nosi utege od jelenove kože.
Tokom boja uhvaćen je Ibrahim paša Nikšićki, ali ga je Miloš poštedeo, i postupao sa njim uljudno, vrativši mu sablju.U boju je poginuo i Ibrahim-pašin sin, Osman-beg. Tokom hvatanja Ibrahim-paše desio se incident, kada su neki ustanici su pokušali da opljačkaju pašu. Miloš došavši na lice mesta, pođe da spreči ustanike da opljačkaju turskog pašu. Jedan ustanik je uperio pušku u kneževe grudi, ali ga je Sima Paštrmac ubio i spasao život Milošu.[3] Od turskih komandanata, spasao se četovođa Talaš, koji je na konju utekao popu Nikoli Smiljaniću. Pop Smiljanić je tada povikao: „E Talaše, šteta, takav konj za takvog junaka.”
Topografija bojišta[uredi | uredi izvor]
Za razliku od prethodnih velikih ustaničkih pobeda, gde se borba odigravala na terenu sa uzvišenjima, teren u Dublju je ravnica. Bitka se odigrala na ravnom prostoru livade popa Mašića, gde je turska prethodnica rešila da podigne šanac.
Opis šanca[uredi | uredi izvor]
Šanac je bio oblika kvadrata, sa visokim bedemom i debelim palisadima. Imao je široka i teška vrata za ispad konjice i troja manja vrata za ispad pešadije. Između palisada bile su uže puškarnice, a na uglu na tabljama su bila dva laka topa. Po banketima su bila mesta za pešake, dok je konjica imala zaklonjeno mesto u sredini...
U knjizi Mačva Milivoja Vasiljevića, piše da je šanac u Dublju jedini fortifikacion objekat u Mačvi iz Drugog srpskog ustanka. Podignut je pored Kitoškog puta na desnoj obali Bitve, u livadi popa Mašića. Šanac je imao sve elemente fortifikacije, sa grudobranom ojačanim palisadima, i sa drvenom kapijom, na kojoj je poginuo valjevski vojvoda Drinčić, prilikom juriša. Šanac je bio urađen za nekoliko sati rada i u njemu je bilo smešteno 1.300 Turaka.
Oblik i veličina šanca su po rečima iz knjige nepoznati. Anta Aleksić 80-tih godina ostavio je zapis da je gotovo svaki trag šanca uništen, ostalo je samo ćoše od četvorostranog reduta.[4] Po rečima Spasoja Pavića koji je bio prisutan izradi šanca uoči samog boja, a čije reči je zabeležio prota Jova Ilić, šanac je bio dobro zaravnjen prošćem i dopleten jasenovim prućem.[5]
Proslava boja[uredi | uredi izvor]
Mačvani svake godine obeležavaju ovaj datum, sećajući se svih junaka, koji su položili živote za veliku pobedu srpske vojske u boju na Dublju. U drugoj polovini jula, održava se tradicionalna manifestacija „Boj na Dublju“, koja traje dva dana. Prvog dana održava se takmičenje mladih u hajdučkom nadmetanju i kulturno-umetnički pogram. Drugog dana održava se takmičenje odraslih, a kultirno-umetnički program podrazumeva predstavljanje prvih ansambala, pevačkih grupa, kao i predstava. Oba dana održava se izložba slika Mačvanskih slikara.
Svake godine, pored kulturno-umetničkih društava, doprinos manifestaciji daju i mačvanski slikari i vajari na trodnevnoj slikarskoj koloniji u porti dubljanske crkve. U tradicionalnom nadmetanju za Vojvodu Dubljanskog takmiče se mladi momci iz okolnih sela.
Spomenik Boju na Dublju (1815) podignut je u centru sela, u okviru spomenika učesnicima ranijih ratova, koji ima status spomenika kulture. Na njemu je napisano: „Boju na Dublju 26. VII 1815.“[6]
Bitka u popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]
Bitka je ekranizovana u seriji Vuk Karadžić u sedmoj epizodi. U ekranizaciji su scene borbe izostavljene, dok je snimljena scena bekstva Turaka na konju i Srbi kako ih jure, tokom koje je Ibrahim paša Nikišićki pao s konja i bio zarobljen, i snimljen je njegov razgovor s Milošem, u kom kaže Milošu : „Da Car zna kakvu vojsku imaš, on bi ovom narodu više prava dao...Miloše, ako si rad da tvoje sudstvo i gospodstvo bude nad ovom zemljom, prioni Caru uz skute i Car će ti dati da budeš vezir”
Bitku je ilustrovao strip autor Goran Đukić Gorski u okviru izložbe „Eto mene, eto vas, sećanja kneza Miloša na Drugi srpski ustanak, koja je prikazana u konaku kneza Miloša na Točideru.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Sima Milutinović Sarajlija učesnik boja -
Ustanik bećar -
Puške korišćene u boju na Dublju -
Izomerijska mapa boja na Dublju -
Tug korišćen od strane paša zapovednika turske vojske -
Domuzarabe -
Araba, vrsta kola na koje su ustanici zakivali daske radi zaštite, a koje su Turci prozvali domuz arabe -
Boj na Dublju umetnički prikaz
_1805_watercolour_by_%C4%8C._Vasi%C4%87.jpg)
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 2), Beograd (1971), str. 568
- ^ „Dr. Momčilo Pavlović - Savremena istorija Srbije, (2011), Radni materijal iz istoimenog predmeta” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 18. 7. 2012.
- ^ Aranitović, Dobrilo (2005). Podrinje u ustancima. Šabac: IKP Zaslon. ISBN 978-86-7825-075-0. OCLC 646342954.
- ^ Milivoje Vasiljević, Mačva, Opis ustaničkih šančeva. str. 119.
- ^ Mačva u Drugom srpskom ustanku, Branisalv Stanković, 48 str.
- ^ Mr. Ljiljana Grčić - Istorijski spomenici u Mačvi, Šabačkoj posavini i Pocerini u funkciji razvoja turizma, (2009) Publikacija Globus br. 34
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stojančević, Vladimir (1995). Iz istorije Srbije Drugog ustanka i knez Miloševe vlade 1815-1839. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 284. ISBN 86-170-3917-5.
- Stevanović, Dr Miladin (1990). Drugi srpski ustanak. Gornji Milanovac: Dečje novine. str. 285. ISBN 978-86-367-0339-7.
- Pavićević, Branko; Stojančević, Vladimir; Ratković-Kostić, Slavica (1998). Od Careva Laza 1712. i Boja kod Ivankovca 1805. do odlaska Turaka iz Srbije 1867. [Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske: od Careva Laza 1712. do Dobropoljske bitke 1918.], Knj. 1. Novi Sad: Pravoslavna reč; Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 616. ISBN 86-335-0038-8.
- Ljušić, Radoš (2018). Vojvode i vojvodski barjaci: Vojno uređenje ustaničke Srbije (1804—1815). Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 344.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Etno Srbija
- Sajt sela
- Biblioteka Šabac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. septembar 2015)
| |||||||||
