Milenko Zablaćanski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milenko Zablaćanski
Lični podaci
Datum rođenja(1955-12-08)8. decembar 1955.
Mesto rođenjaBogatić, FNR Jugoslavija
Datum smrti22. januar 2008.(2008-01-22) (52 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
ZanimanjeFilmski i pozorišni glumac
Porodica
SupružnikSnežana Vesković Zablaćanski
DecaNikola Zablaćanski
Ivan Zablaćanski
Rad
Aktivni period1981—2008
Bitna ulogaPorodično blago — Mikser
Stižu dolari — Neša Ljutić
Bela lađa — Marinko Pantić
Mala škola života — Džika,Various
Groznica subotnje večeri —
Veza do IMDb-a

Milenko Zablaćanski (Bogatić, 8. decembar 1955 — Beograd, 22. januar 2008) bio je srpski glumac, režiser i scenarista.

Glumio je u više pozorišnih predstava, filmova i televizijskih serija. Milenko Zablaćanski je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Ognjenke Milićević.[1]

Bio je oženjen balerinom i koreografom Snežanom Vesković sa kojom je imao dva sina, mlađeg Nikolu i starijeg Ivana, takođe glumca.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Pozorište[uredi | uredi izvor]

Zablaćanski je karijeru počeo u pozorištu Boško Buha.

Godine 1985. prešao je u Pozorište na Terazijama.

Igrao je u sledećim predstavama:

i drugim.

Poslednja Milenkova uloga je: Svadba u kupatilu (Julijus Lenau - Leno, 2007. godine, po komediji Milorada Pavića)

Televizija[uredi | uredi izvor]

Televizijsku karijeru je započeo u seriji Vuk Karadžić.

Igrao je u televizijskim filmovima: Narodni poslanik, Kraljevina Srbija, Gde cveta limun žut i drugim.

Najveću popularnost su mu donele uloge u serijama Siniše Pavića: Srećni ljudi, Porodično blago, Stižu dolari, Bela lađa i Ono naše što nekad bejaše.

Film[uredi | uredi izvor]

Igrao je u filmovima: Erogena zona, Daleko nebo, Neka čudna zemlja, Vukovar, jedna priča.

Uloge[uredi | uredi izvor]

God. Naziv Uloga
1980-te
1981. Erogena zona Mocin drug iz vojske
1981. Svetozar Marković
1981. Sedam sekretara SKOJ-a
1982. Daleko nebo
1983. Pereat
1984. Igra o pamćenju i umiranju
1984. Andrić i Goja
1985. Tombola
1985. Crvena baraka
1987. Brigada neprilagođenih heroj iz Bektovke
1988. Mala Nada Milence
1988. Neka čudna zemlja gitarista
1988. Vuk Karadžić Lazar Arsenijević
1990-te
1990. Narodni poslanik advokat Ivković
1993−1994. Srećni ljudi Đorđe Đorđević Đorđino
1994. Vukovar, jedna priča vojnik
1995−1996. Srećni ljudi 2 Đorđe Đorđević Đorđino
1996. Gore dole Kupac kola
1996. Mali kućni grafiti (serija) Buda
1997. Groznica subotnje večeri
1998−2001. Porodično blago Dobrivoje Kašiković Mikser
2000-te
2000. Dobro veče, deco
2000. A sad adio Dobrivoje Kašiković Mikser
2000. Zeka, Crvenkapa i Lotar Mateus direktor TV stanice
2001. Lola Bane Glumac
2002. Klasa 2002 obezbeđenje
2002. Porodično blago 2 Dobrivoje Kašiković Mikser
2002. Ko čeka dočeka
2003. Siroti mali hrčki 2010 Drugi tip iz protokola
2004. Stižu dolari Nenad Neša Ljutić
2005. Dangube!
2006. Gde cveta limun žut Džon Rid - američki novinar
2005−2006. Stižu dolari 2 Nenad Neša Ljutić
2006−2007. Bela lađa Marinko Pantić
2007. Ono naše što nekad bejaše poručnik Marjan
2008. Kraljevina Srbija pesnik
2008. Bela lađa 2 Marinko Pantić
2002−2015. Vršačka pozorišna jesen (TV serija)

Režirao[uredi | uredi izvor]

Scenarista[uredi | uredi izvor]

Bio je scenarista sledećih dela:

  • Vršačka pozorišna jesen (2006, TV mini-serija
  • Zeka, Crvenkapa i Lotar Mateus (2000, TV)
  • Groznica subotnje večeri (1997, TV serija)
  • Mala škola života (1997, TV serija)

Glumio je samog sebe u sledećem ostvarenju:

  • Vršačka pozorišna jesen (2006, TV mini-serija)

Prezime[uredi | uredi izvor]

Pravo Milenkovo prezime je bilo Zablaćanski, iako se deo njegove šire familije (iz Šapca i mesta Glušci kraj Bogatića) preziva Zablećanski.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Dana 5. januara 2008. oko 16:30, Zablaćanski je vozio „opel vektru“ putem Užice – Zlatibor, u smeru ka Užicu, kada je u mestu Jevremovići u njegov automobil iz suprotnog smera udario „mercedes“ kojeg je vozio Petar Šišović, stomatolog iz Užica. Pritom, smer puta kojim je išao Šišović je imao dve trake, a suprotni smer jednu. Usled sudara, Zablaćanski je zadobio teške povrede glave i smešten je u Užičku bolnicu u nesvesnom stanju.[2][3][4] Šišović je izjavio da je udario u automobil Zablaćanskog kako bi izbegao automobil koji je iz suprotnog smera išao na njega.[5]

Pošto mu se zdravstveno stanje nije poboljšalo i nije se budio iz kome, Milenko Zablaćanski je nekoliko dana kasnije helikopterom prebačen na lečenje na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu gde je preminuo, 22. januara u 17:05.[1]

Sahranjen je 25. januara 2008, u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.

Šišović je osumnjičen pred Opštinskim sudom u Čajetini za teško krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja sa smrtnim ishodom, za koje je određena kazna od jedne do osam godina zatvora.[6] Ipak, 28. januara 2009. sudsko veće, kojim je predsedavao sudija Zoran Guskić, osudilo ga je na minimalnu zatvorsku kaznu od godinu dana zatvora.[7] Takođe, dosuđena mu je zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od 12 meseci od dana pravosnažnosti presude.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b B92 - Preminuo Milenko Zablaćanski, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  2. ^ B92 - Zablaćanski u kritičnom stanju, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  3. ^ B92 - Zablaćanski teško, Diklić bolje, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  4. ^ B92 - Zablaćanski i dalje u komi, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  5. ^ „Pres“ - Nisam kriv za sudar sa Milenkom! Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. januar 2008), Pristupljeno 13. 4. 2013.
  6. ^ „Danas“ - Moguća kazna i do osam godina zatvora Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. maj 2008), Pristupljeno 13. 4. 2013.
  7. ^ a b Blic onlajn: „Pogibija Zablaćanskog: vozač osuđen na godinu dana zatvora“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. decembar 2009) (28.01.2009)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миленко_Заблаћански&oldid=27679277”