Miloš Timotijević

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Miloš Timotijević
autor: Nebojša Babić
Lični podaci
Puno imeMiloš Timotijević
Datum rođenja(1975-03-09)9. mart 1975. (49 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SFRJ
Zanimanjeglumac
Porodica
PartnerDunja Galić
RoditeljiDragan Timotijević
Rad
Aktivni period1994—danas
Bitna ulogaJužni vetar — Stupar
Senke nad Balkanom — Vojin Đukić
Besa — Petrit Koci
Vojna akademija — potporučnik Vaske
Vlažnost — Petar
Veza do IMDb-a

Miloš Timotijević (Beograd, 9. mart 1975) srpski je glumac.

Njegova glumačka karijera počela je 1995. godine, epizodnom ulogom u seriji Kraj dinastije Obrenović. Timotijević je nastavio da igra u sporednim ulogama u različitim formatima — od popularne serije Srećni ljudi, gde je ostao poznat kao telohranitelj Pablo, i serije Gore—dole, preko filmova Stršljen i Sedam i po, do serije Porodično blago. Postepeni uspon na televiziji i filmu potvrđivao je čestim angažmanom u projektima stranih produkcija, poput filma U zemlji krvi i meda Anđeline Džoli. Film Vlažnost doneo mu je festivalsku publiku širom Evrope, i nagradu za najboljeg glumca na FEST−u 2016. godine. Miloš je istovremeno igrao i u nekoliko beogradskih pozorišta, između ostalih, u predstavama Miris kiše na Balkanu, Rasprava sa Ernestom Če Gevarom, Režim ljubavi, Scene iz bračnog života, Zoran Đinđić i drugima.

Uloga potporučnika Vasiljevića u Vojnoj akademiji, kao i uloga Vojina Đukića u seriji Senke nad Balkanom, pružile su mu šansu za kasnije projekte, poput TV serija Aleksandar od Jugoslavije, Porodica, Pevačica i Močvara, pa početkom 20−ih njegova karijera doživljava ekspanziju. Regionalnu popularnost ostvario je kao korumpirani policajac Stupar u seriji Južni vetar, i kao inspektor Petrit Koci u srpsko—britanskoj seriji Besa.

Timotijević živi u Beogradu, gde je 1999. godine diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti.

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Miloševa majka radila je kao saobraćajni tehničar, a njegov otac poznati je beogradski fotograf, Dragan Timotijević „Belmondo”.[1] Miloš kaže da je, zahvaljujući ocu, detinjstvo proveo okružen kamerama i modelima i modnim pistama. Jovana Joksimović je u jednom od intervjua koje je radila sa Timotijevićem, priznala da je njen prvi editorijal, sa kojim je aplicirala na BK televiziji, radio upravo njegov otac.[2]

Fotografija glumca koju je napravio njegov otac, Dragan Timotijević „Belmondo”

U intervjuu za jedan magazin glumac je rekao da je odrastao u selu, kod babe i dede, pošto su mu roditelji radili. Voleo je domaće televizijske serije Priče iz radionice i Priče iz Nepričave sa Milenom Dravić i Zoranom Radmilovićem.[3] Dodaje da je odrastao i u zgradi Politike, pa je zbog očevog posla upoznat i sa novinarskim i fotoreporterskim esnafom. Kada je došlo vreme da pođe u školu, roditelji su ga vratili u Beograd. Otac ga je sa šest godina odveo na Radio Beograd, u grupu Mike Aleksića. Timotijević ističe da je to iskustvo bilo na neki način priprema za glumački poziv,[4] kao i da je Aleksić bio sadistički strog.[5] Uprkos tome, želeo je da bude šuster, vajar ili slikar, a kasnije je pomišljao i da se bavi socijalnim radom, zbog čega je čak bio upisao Fakultet političkih nauka.[6]

Miloš Timotijević upisao je Fakultet dramskih umetnosti iz drugog pokušaja — prvi put bezuspešno 1992, da bi iz drugog puta diplomirao 1999. godine, u klasi profesora Milenka Maričića. Sa Čedomirom Jovanovićem išao je na predavanja iz dramaturgije.[1]

U proleće 2020. Timotijević je izjavio da se putem društvenih mreža svakodnevno susreće sa stotinama pretećih i pogrdnih poruka.[7] Do neprijatnosti je došlo zbog scene u jedanaestoj epizodi serije Južni vetar, u kojoj se njegov lik, Stupar, ljubi sa drugim muškarcem. Timotijević je izrazio zabrinutost što jednom delu srpskog društva ne smeta što je Stupar korumpiran i što se afirmativno gleda na kriminal kao stil života, dok im s druge strane smeta što je Stupar gej.[8]

Karijera[uredi | uredi izvor]

1994—2010: Rani radovi[uredi | uredi izvor]

Gotovo prvih dvadeset godina svoje glumačke karijere, Miloš Timotijević je igrao u sporednim ulogama. Najpoznatija među njima bila je uloga Pabla, telohranitelja Ozrena Soldatovića u popularnoj TV seriji Srećni ljudi 1995. godine.[9] Uprkos manjku teksta, Miloš je dobio pažnju gledalaca zahvaljujući sceni sa Sekom Sablić (u seriji sekretarica Marijana). Rane uloge opasnih momaka ostavile su pečat koji će se videti i kasnije u njegovom opusu.[10] Glumac je jednom prilikom izjavio da je glavnu ulogu čekao 20 godina.[2]

Prve uloge dobio je u televizijskom filmu Simpatija i antipatija 1993. godine, gde je igrao Mihaila Obrenovića, kao i u filmu Želja zvana tramvaj, sa Ružicom Sokić i Ivanom Bekjarevim. Manje uloge odigrao je u TV serijama Kraj dinastije Obrenović (njegov televizijski debi), Gore—dole i Porodično blago. Bez obzira na kraću minutažu na ekranu, Timotijević je bio prepoznatljivo TV lice devedesetih.[9] Igrao je i u filmovima Stršljen, Lavirint, Sedam i po i Četvrti čovek. Posle 2000. godine pojavio se i u serijama Lisice, Vratiće se rode, Gorki plodovi i Bela lađa.

Bez obzira na veličinu uloge, Timotijević je pokazivao znatnu posvećenost. Cela njegova uloga u filmu Stršljen bila je na albanskom, koji on ne govori.[11] Za ulogu bildera Tadije u filmu Sedam i po odlučio je da do snimanja gotovo svakodnevno intenzivno vežba. Na taj način je uspeo da za 27 dana svoju mišićnu masu uveća do onog stepena koji je svojstven bodibildingu.[3]

Pored domaćih, Miloš je do 2010. godine igrao i u dva filma strane produkcije — italijanskom Krstaši i francuskom trileru Ljudski zverinjak.

2010—2017: Glumačko sazrevanje[uredi | uredi izvor]

Timotijević je 2010. godine bio izuzetno uposlen na različitim televizijskim projektima. Igrao je epizodne uloge u serijama Kuku, Vasa, Greh njene majke, Selo gori, a baba se češlja, Sva ta ravnica i Žene sa Dedinja. Već naredne godine stigla je uloga u kontraverznom trileru U zemlji krvi i meda (orig. naziv In the Land of Blood and Honey). Film koji je u Srbiji naišao na mešovite reakcije režirala je Anđelina Džoli, koja je Miloševu ulogu prepravljala više puta.[4] Timotijević, koji o saradnji sa filmskom zvezdom ne želi da govori,[12] izabran je na kastingu između pedeset glumaca.[10]

Ovo je tek bio početak Miloševog rada na filmovima strane produkcije. Glumac je jednom prilikom izjavio da ga Holivud ne zanima, ali da bi vrlo rado igrao u evropskim filmovima.[13] Do 2020. godine Timotijević je dobio uloge u američkom Černobiljski dnevnici, srpsko—hrvatsko—nemačkom Najlepša je moja zemlja, američkom bioskopskom hitu Novembarski čovek, srpsko—holandskom Nebo iznad nas, britanskom Uprkos snegu, indijskom Inteligencija, hrvatskom Komik sans, kao i u američkoj seriji Predstraža i britanskoj Poslednji panteri.

Serija Vojna akademija iz 2012. godine važna je kao prekretnica u karijeri Miloša Timotijevića jer mu je upravo u njoj poverena jedna od glavnih uloga. Glumac koji je do tada uglavnom igrao sporedne ili epizodne uloge, tumačio je u Vojnoj akademiji lik pukovnika Vidoja, koga je nastavio da igra i u filmovima koji su snimani kao nastavci serijala. Do 2020. godine Timotijević je glumio i u serijama Ravna gora, Čizmaši, Sumnjiva lica i Istine i laži.

Kasnije je izjavio da nije podržao poruku koju je slala Ravna gora, a koja je, po njegovom mišljenju, težila svojevrsnoj reviziji istorije.[14]

Prva glavna uloga[uredi | uredi izvor]

Prvu glavnu ulogu u karijeri Miloš Timotijević je dobio 2016. godine u filmu Vlažnost,[15] srpsko—grčko—holandske produkcije. Ova drama prati naizgled savršen život uspešnog sredovečnog Beograđanina. Kada ga žena ostavi bez objašnjenja i ode bez traga, njegov luksuzni dom na Vračaru narušen je iz temelja, a Petar se trudi da po svaku cenu prikrije njen odlazak i u javnosti sačuva sliku savršenog života i braka.[16] Ovaj rediteljski debi Nikole Ljuce bio je prikazivan na festivalima širom sveta: u Vilnjusu, u Severnoj Makedoniji, u Urugvaju, na Filmskom festivalu u Sarajevu, na Filmskom festivalu u Berlinu, u Amsterdamu i na Filmskom festivalu u Kanu. Timotijević je na beogradskom FEST−u dobio nagradu za najboljeg glumca 2016. godine, uz pohvalu njegovog „modernog i minimalističkog glumačkog izraza kojim je dočarao složenost lika.”[17] Srpska sekcija Međunarodne federacije filmskih kritičara (FIPRESCI) takođe je Milošu dodelila nagradu za najboljeg glumca.[18] Film je osvojio još i nagradu za najbolji film na FEST−u, kao i nagradu za najbolji film na Festivalu evropskog filma u Skoplju.[19]

Pored Miloša, u filmu igraju još i Tamara Krcunović i Slaven Došlo. Uzevši uloge u obzir, Krcunovićeva često igra Miloševu partnerku na filmu, televiziji i u pozorištu. Prema mišljenju kritičara sa Berlinskog filmskog festivala, kojima je pušten Vlažnost, tandem Timotijević—Krcunović stvorio je „redak dragulj evropske kinematografije.”[20]

2017—2020: Komercijalni uspeh[uredi | uredi izvor]

Miloš je 2017. godine dobio ulogu javnog tužioca Vojina Đukića u seriji Senke nad Balkanom Dragana Bjelogrlića, kasnije nagrađenom Zlatnom antenom za najbolju TV seriju.[21] Glumac je otkrio da je Vojinov lik konzervativca koji, uprkos sistemu, želi društvene promene na bolje, bio dorađivan uporedo sa snimanjem, budući da su neke njegove karakteristike bile čudne i Bjelogrliću i njemu samom.[22] Prva sezona ostvarila je istovremeno veliki komercijalni uspeh i pobrala odlične recenzije filmskih kritičara,[23][24] te samim tim i potvrdila Milošev put ka više materijala i glavnih uloga.

Upravo 2018. godine stigla je uloga Stupara u filmu Južni Vetar. On je korumpirani inspektor, i kako Miloš kaže „lisica, čovek koji je sprega između države i policije, i policije i kriminala”.

Miloš kao Vojin Đukić u „Senkama nad Balkanom” (autor Aleksandar Letić)

Timotijević dodaje i da ga je bilo zanimljivo igrati jer je bio odlično napisan, te i da uzore nije morao da traži u filmovima i na televiziji, jer ih ima i u stvarnom životu.[25] Kazao je o svom omraženom liku i da je „ljubav jedina svetla tačka u njegovom životu.[26] Iz filma je naredne godine nastala istoimena serija, koja je za kratko vreme obezbedila rekordan broj gledalaca. Serija je emitovana u proleće 2020. godine, a RTS je uprkos pirateriji zabeležio gledanost od više od dva miliona gledalaca po epizodi.[27]

Timotijević je igrao još i u petom filmu Vojne akademije, u filmovima Psi umiru sami i Ekipa, kao i u srpsko—britanskoj[28] seriji Besa. U Besi tumači lik inspektora Petrita Kocija — glavnog čoveka Interpola za Zapadni Balkan. On je samotnjak, predan poslu, dobar detektiv, i glumac ističe da ga je igrao sa zadovoljstvom, iako je tekst učio na tri jezika.[11] Serija je nagrađena Zlatnom antenom za najbolju srpsku seriju 2019. godine.[29] Iste godine glumac se pojavio i u spotu za pesmu Cafe Lene Kovačević.[30] Ovo nije bio prvi put da se Timotijević oprobao u drugoj delatnosti. Samo godinu dana pre prošetao se modnom pistom na reviji „Martini Vesto” Boška Jakovljevića.[31]

2021—danas[uredi | uredi izvor]

Glumac je narednu dekadu započeo radno. Pandemija virusa korona uslovila je rad pozorišta, te su se i Miloševe predstave Režim ljubavi i Scene iz bračnog života davale tek povremeno, kada bi to dozvolile preventivne zdravstvene mere. Glumac je tokom 2020. ipak uveliko snimao tri televizijske serije, čije je emitovanje najavljeno 2021. godine. Prva serija je Aleksandar od Jugoslavije, u režiji Zdravka Šotre, koja prikazuje period od ulaska kralja Aleksandra I Karađorđevića u oslobođeni Beograd, pa sve do njegovog ubistva u Marselju.[32] U ovoj istorijskoj drami, rađenoj prema motivima istoimenog romana Vuka Draškovića, Timotijević je u ulozi princa Đorđa P. Karađorđevića. Drugi projekat je miniserija Porodica, koja prati život Slobodana Miloševića i Mirjane Marković nekoliko dana pre njegovog hapšenja. Miloš je i ovde odigrao istorijsku ličnost — Bogoljuba Bjelicu, političara i bliskog saradnika tadašnjeg jugoslovenskog predsednika. Naposletku, realizovao je i glavnu ulogu u kriminalističkoj misteriji Pevačica, sa Milicom Pavlović u naslovnoj ulozi,[33] koja se delimično oslanja na motive nerešene misterije u vezi sa ubistvom pop−folk pevačice Jelene Marjanović.[34] Pored toga, glumac je na svom instagram profilu podelio i da je započeto snimanje druge sezone serije Besa.

Uprkos utvrđenom statusu jednog od najpopularnijih televizijskih glumaca s kraja 2010−ih i početka 2020−ih,[35] Miloš Timotijević nije zapostavio ni angažman u filmskoj umetnosti. Krajem 2021. održana je premijera filma Nebesa, režisera i scenariste Srđana Dragojevića, a u kome glumac igra Petra.[36] Prema rečima Dragojevića, film je alegorična komedija o izazovima hrišćanstva u 21. veku. Naredne godine tumačio je lik Aljoše u trileru Trag divljači, koji se bavi porodičnim tajnama i komunističkim zločinima koji su povezani sa ubistvom u maloj srpskoj varoši. Glumac je pored toga glumio i u filmu Među bogovima Vuka Ršumovića,[37] u egzistencijalnoj drami Da li ste videli ovu ženu?[38] i u TV serijama Močvara,[39] Poziv[40] i Što se bore misli moje, od kojih se potonja bavi ubistvom kneza Mihaila Obrenovića.[41] Istovremeno, Miloš je igrao i u predstavi Seks, umetnost, komunizam, koja je bila premijerno izvedena početkom marta u Bitef teatru.

Uloge u pozorištu[uredi | uredi izvor]

Jednu od najranijih pozorišnih uloga Miloš je igrao 1994. godine. U pitanju je bila predstava Princeza Ksenija od Crne Gore za Sterijino pozorje.[42] To iskustvo ostalo mu je u naročito lepom sećanju, budući da su mu partneri na sceni bili Mira Stupica i Mihajlo Janketić. Usledili su komadi zahvaljujući kojima je dobio priliku da glumi u brojnim beogradskim pozorištima: Miris kiše na Balkanu u Madlenijanumu, Amselfeld u Bitef teatru, Zlatokosa u pozorištu „Puž”, sa Brankom Kockicom i drugima.[3]

Timotijević je u Ateljeu 212 igrao u dve izuzetno uspešne predstave. Prva od njih, Zoran Đinđić iz 2012. godine, u režiji Olivera Frljića, izazvala je različita mišljenja i brojne polemike, budući da se bavila ubistvom srpskog premijera.[43] Najviše se diskutovalo o sceni u kojoj Tamara Krcunović povraća po srpskoj zastavi.[44] Dok su je neki posmatrali kao vređanje nacionalnih simbola, reditelj se branio rečima da ako se ljudi poput Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića smatraju patriotama, onda je kod normalnog čoveka povraćanje prirodna reakcija.[45] Druga predstava, Režim ljubavi, bavila se osetljivim temama ljudske seksualnosti, kao i poliamorije.[46] Miloš Timotijević kaže da zbog politizovanih kritika posle uloge u Zoranu Đinđiću dugo nije imao posao.[47]

Predstava Scene iz bračnog života Ingmara Bergmana iz 2019. godine, u kojoj je Miloš igrao Johana, realizovana je povodom proslave stogodišnjice Bergmanovog rođenja, a u saradnji sa ambasadom Švedske u Beogradu.[48]

U predstavi Nije stranac, majke mi radio je i kao asistent režije.[49] Za Pozorište na Slaviji napisao je i režirao komad Radovan protiv Ibija, kao omaž Zoranu Radmiloviću i bitkama koje svaki glumac vodi na sceni dok pokušava da u likove udahne život.[50]

Za vreme epidemije korona virusa, Miloš je, zajedno sa Slavenom Došlom, učestvovao u realizaciji dramskog čitanja predstave Njujorški maraton. Snimljeni video je distribuiran putem društvenih mreža 21. jula 2020. godine, u saradnji sa Italijanskim centrom za kulturu u Beogradu.[51]

Premijera Predstava Uloga Reditelj Pozorište
5. maj 1992.[52] Očevi i oci potpukovnik Bome Zoran Ratković Atelje 212
10. februar 1994. Princeza Ksenija od Crne Gore Radmila Vojvodić Zetski dom
8. novembar 1994.[53] Život je san vojnik Astolfa Nikita Milivojević Narodno pozorište
8. decembar 1995.[54] Don Žuan Francisko Petar Zec Narodno pozorište
3. april 1998.[55] Pukovnik ptica Hačo Televizor Radoslav Milenković Jugoslovensko dramsko pozorište
16. jul 1998.[56] Leons i Lena Okružni načelnik Dejan Mijač Jugoslovensko dramsko pozorište
21. avgust 2001.[57] Bordel ratnika Ana Miljanić Centar za kulturnu dekontaminaciju
14. septembar 2001.[58] Radovan protiv Ibija Miloš Timotijević Pozorište Slavija
9. januar 2003.[59] Faust 2 Dvorjanin Mira Erceg Narodno pozorište
16. maj 2003.[60] North Force North Force Jelena Bogavac Bitef teatar
19. oktobar 2003.[61] Princeza na zrnu graška Plavša Slobodanka Caca Aleksić Pozorište „Puž”
8. maj 2005.[62] Sebični princ Milica Kralj Pozorište „Puž”
31. avgust 2005.[63] Pornografija 1, 2... 4 Ana Miljanić Centar za kulturnu dekontaminaciju
26. april 2006.[64] Poseta stare dame Stefan Sablić Bitef teatar
5. novembar 2006.[65] Zmijsko leglo drugi policajac Iva Milošević Atelje 212
13. april 2007.[66] Veseli vremeplov Ana Radivojević i Slobodanka Caca Aleksić Pozorište „Puž”
21. septembar 2007.[67] Amselfeld her Miloš Kokan Mladenović Bitef teatar
13. mart 2008.[68] Robin Hud telal Jug Radivojević Pozorište „Puž”
16. mart 2008.[69] Instant seksualno vaspitanje Fiki Jug Radivojević Pozorište „Boško Buha”
14. novembar 2008.[70] Priča iz vilinske šume Jole Ana Radivojević Pozorište „Puž”
18. decembar 2008.[71] Kičma Hufšmit Bojana Janković Pozorište „Duško Radović”
12. april 2009. Miris kiše na Balkanu Vladan Ana Radivojević Madlenijanum
2. jun 2009.[71] Tri sestre gledaju Čehova Čarni Đerić Pozorište „Duško Radović”
5. jul 2009.[72] Zatvor podunavske regije Zlatko Paković Centar za kulturnu dekontaminaciju
1. oktobar 2009.[73] Šest lica traži pisca glumac Zlatko Paković Pozorište „Duško Radović”
6. oktobar 2009.[65] Dokle? Nenad Alisa Stojanović Atelje 212
7. decembar 2009.[74] Derišta Bojan Đorđev Pozorište „Duško Radović”
9. april 2010.[75] Zlatokosa Miki Slobodanka Caca Aleksić Pozorište „Puž”
23. septembar 2010.[76] Rasprava sa Ernestom Če Gevarom Eduardo Uerta/Geri Prado Dušan Petrović Atelje 212
7. oktobar 2011.[77] Nije stranac, majke mi Čarni Đerić Pozorište „Boško Buha”
18. maj 2012. Zoran Đinđić Oliver Frljić Atelje 212
15. januar 2015.[78] Janje, kokoš, orao — Istorija jedne porodice Anica Tomić Bitef teatar
3. mart 2015. Život stoji, život ide dalje Jelena Bogavac Bitef teatar
18. decembar 2015.[79] Veliki Getsbi Tom Marko Jovičić Madlenijanum
3. novembar 2017.[80] Crna kutija Stefan Andrej Nosov Beogradsko dramsko pozorište
15. januar 2015.[81] Predator Bojan Đorđev Dah teatar
28. april 2018. Režim ljubavi Miša Bojan Đorđev Atelje 212
3. novembar 2019. Scene iz bračnog života Johan Ana Tomović Beogradsko dramsko pozorište
21. jul 2020. Njujorški maraton Đanluka Barbadori onlajn predstava
3. mart 2021.[82] Seks, umetnost, komunizam Bojan Đorđev Bitef teatar
21. april 2021.[83] 64 Alisa Stojanović Atelje 212

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Za ulogu u filmu Vlažnost dobio je FIPRESCI награду за најбољег глумца, kao i nagradu za najboljeg glumca na ФЕСТ−u 2016. godine.

Zajedno sa svojim kolegama, za ulogu u predstavi Život stoji, život ide dalje Bitef teatra, Miloš je dobio Sterijinu nagradu za inovativan pristup angažovanom pozorištu.[84]

LGBT aktivizam[uredi | uredi izvor]

U junu 2020. godine Timotijević je u vidu nagrade „Duga”, koju dodeljuje Gej strejt alijansa, dobio potvrdu svog statusa srpske gej ikone. U obrazloženju žirija je navedeno da je Miloš, zahvaljujući ulozi homoseksualca u TV seriji Južni vetar, ali i zbog načina na koji se borio protiv odmazde pojedinog dela publike, doprineo u borbi protiv homofobije i transfobije.[85]

Glumac se u proleće iste godine susreo sa mnogobrojnim pretnjama na društvenim mrežama, zbog gej poljupca u pomenutoj seriji. To ga je navelo da ističe potrebu za što više LGBT junaka u domaćim produkcijama, jer, kako kaže:

Miloš je dodao da to čak nije bila ni prva scena poljupca između dva muškarca:

Timotijević je likove istopolne seksualne orijentacije igrao i u kratkim filmovima Narednik i Početak leta reditelja Nikole Ljuce. U predstavi Režim ljubavi igrao je panseksualca.[87]

Glumac se 2022. pridružio nekolicini umetnika koji su pozirali nagi za izložbu fotografija Tragovi, autora Miloša Nadaždina.[88] Izložba je organizovana u okviru zvaničnog programa Evroprajda 2022.[89] Miloš je javno podržao održavanje ove manifestacije u Beogradu, uz poruku da je bogatstvo u različitosti.[88]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

God. Naziv Uloga
1990-e
1995—1996. Kraj dinastije Obrenović (TV serija)
1995. Želja zvana tramvaj momak sa foto-aparatom
1995. Simpatija i antipatija (TV film) Mihailo Obrenović
1995—1996. Srećni ljudi (TV serija) Pablo
1996. Srećni ljudi: Novogodišnji specijal Pablo
1997. Raste trava (TV film) student
1996—1997. Gore—dole (TV serija) Luletov sin Dejan
1998. Kanal mimo (TV serija) Čovek 2
1998. Dosije 128 (TV film)
1998. Stršljen Emin
1998. Povratak lopova novinar
1999—2000. Porodično blago (TV serija) inspektor Lazarević
2000-e
2000. Pronalazači (TV film) inspektor
2001. Krstaši (orig. Croaciati) (TV film) Johan
2002. Lavirint Tamarin drug
2002—2003. Lavirint (TV serija) Tamarin drug
2003—2004. Lisice (TV serija)
2003. Priče o velikim matematičarima (miniserija) Nebojša
2006. Sedam i po Tadija
2007. Četvrti čovek telohranitelj
2007—2008. Vratiće se rode (TV serija) Ker
2008. Drvo, kamen, oblak (kratki film)
2008. Početak leta (kratki film) Branko
2008—2009. Bela lađa (TV serija) Alamunjin telohranitelj
2008. Maša Saki
2008—2009. Gorki plodovi (TV serija) Šeki
2009. Ljudski zverinjak (orig. Human Zoo) Boris
2010-e
2010—2011. Kuku, Vasa (TV serija)
2010—2011. Selo gori, a baba se češlja (TV serija) doktor Zvonko
2009—2011. Greh njene majke (TV serija)
2010—2011. Sva ta ravnica (TV serija) Josip Vit
2011. Oktobar
2011. Čuvar (kratki film) Bata
2011—2012. Žene sa Dedinja (TV serija) Hranislav
2011. Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem
2011. U zemlji krvi i meda (orig. In the Land of Blood and Honey) Đura
2011. Igra istine (TV serija) Moron
2011—2012. Nepobedivo srce (TV serija) poručnik
2012—2020. Vojna akademija (TV serija) poručnik Vidoje Vasiljević
2012. Černobiljski dnevnici (orig. Chernobyl Diaries) Ukrajinski vojnik
2012. Najlepša je moja zemlja (orig. Die Brücke am Ibar)
2012. Narednik (kratki film)
2013. Prostor između nas (kratki film) Ivan
2013—2014. Ravna gora (TV serija) kaplar Čuturić
2013. Vojna akademija 2 poručnik Vasiljević
2014. Odeljenje (TV serija) inspektor Cvijanović
2014. Novembarski čovek (orig. November Man) Fjodorov-načelnik štaba
2014. Ničije dete Ilke vaspitač
2014. (orig. Gli anni spezzati) (TV serija)
2015—2016. Čizmaši (TV serija) Poručnik Zdravko Zec
2015. Nebo iznad nas (orig. The Sky Above Us) Marko
2015. Za kralja i otadžbinu Kaplar Čuturić
2015. Poslednji panteri (orig. The Last Panthers) (miniserija) telohranitelj
2016. Uprkos snegu (orig. Despite the Falling Snow) Prvi čovek
2016. Hrabri petao (animirani) petao Toto (glas)
2016. Vlažnost Petar
2016. ZG 80 (orig. ZG80) Rile
2016. Vojna akademija 3 major Vaske
2016—2017. Sumnjiva lica (TV serija) Lukovac
2017—2018. Istine i laži (TV serija) Tasa
2017. Inteligencija (orig. Vivegam) opasan momak
2017. Život traje tri dana (kratki film)
2017—2018. Senke nad Balkanom (TV serija) tužilac Vojin Đukić
2018. Južni vetar Stupar
2018—2021. Besa (TV serija) Petrit Koci
2018. Komik sans (orig. Comic Sans) Lukas
2019. Psi umiru sami Branko
2019. Ekipa Deki BMW
2019—2020. Predstraža (orig. The Outpost) (TV serija) Varlek
2019. Vojna akademija 5 major Vaske
2020-e
2020. Južni vetar (TV serija) Stupar
2021. Aleksandar od Jugoslavije (TV serija) Đorđe P. Karađorđević
2021. Porodica (miniserija) Bogoljub Bjelica
2021—danas. Pevačica (TV serija) Vlada Vidak
2021. Presuda (kratki film)
2022. Nebesa Petar
2022. Državni službenik (TV serija) Luka
2022. Trag divljači Aljoša
2022. Da li ste videli ovu ženu?
2022. Močvara (TV serija) Željko Garčević
2023. Što se bore misli moje Đorđe Čogurić
2023. Poziv (TV serija) Miloš Radivojević
2023. Poseta (TV serija)
2023. Tunel (TV serija) Nenadov otac
2023. Oh, oh, dođe i ta televizija Mirko Tepavac
2023. Smrt i devojka
2024. Među bogovima
2024. Poslednji strelac

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Mi smo i dalje društvo u tranziciji”. Nedeljnik. Arhivirano iz originala 27. 9. 2020. g. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  2. ^ a b „Dvadeset godina sam čekao glavnu ulogu”. Prva. Arhivirano iz originala 04. 9. 2020. g. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  3. ^ a b v „Glumac mora da radi na sebi”. Politika. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  4. ^ a b „Anđelina mi je dva puta dopisivala ulogu”. Politika. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  5. ^ „Mika je bio jako strog”. Nedeljnik. Pristupljeno 15. 2. 2021. 
  6. ^ „Od skromnog dečaka do pripitomljenog zavodnika”. Glorija. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  7. ^ „Zbog gej poljupca prete mi i deca”. Blic. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  8. ^ „Jedina svetla tačka u Stuparu je ljubav”. Danas. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  9. ^ a b „Pre 22 bio je seksi telohranitelj u Srećnim ljudima”. Blic žena. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  10. ^ a b „I dalje se čujem sa Anđelinom”. Blic. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  11. ^ a b „Srbin, a večiti Albanac”. Telegraf. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  12. ^ „Holivud je prazna kanta”. Stori. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  13. ^ „Ružna strana Holivuda”. Srpska info. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  14. ^ „Kad glumac uđe u politiku, izašao je iz umetnosti”. Danas. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  15. ^ „Pobedio sam najveće strahove kroz uloge”. Večernje novosti. Pristupljeno 15. 9. 2022. 
  16. ^ „Film Vlažnost otvara FEST”. Blic. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  17. ^ „Pobednik 44. FEST-a”. 2016. FEST. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  18. ^ „Nagrade udruženja FIPRESCI”. Filmski centar Srbije. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  19. ^ „Vlažnost najbolji film”. Blic. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  20. ^ „Vlažnost na Berlinalu”. B92. Pristupljeno 20. 4. 2020. [mrtva veza]
  21. ^ „Senke nad Balkanom osvojile sedam Zlatnih antena”. Na dlanu. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  22. ^ „Timotijević o sceni seksa”. Blic. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  23. ^ „Povratak u doba seksa i opijuma”. Nedeljnik. Arhivirano iz originala 24. 03. 2019. g. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  24. ^ Karl, Ivan. „Bjelogrlić ne igra na sigurno”. Blic. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  25. ^ „Timotijević o Stuparu”. Tvinemanija. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  26. ^ „Jedina svetla tačka u tom liku je ljubav”. Danas. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  27. ^ „Južni vetar uprkos pirateriji”. RTS. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  28. ^ „Besa”. Adrenalin. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  29. ^ „Zlatna antena seriji Besa”. Danas. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  30. ^ „Pogledajte spot za pesmu Lene Kovačević”. Blic. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  31. ^ „Džentlmeni nikad ne izlaze iz mode”. Helou. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  32. ^ „Počelo snimanje serije „Kralj””. N1info. Pristupljeno 15. 2. 2021. 
  33. ^ „Završeno snimanje serije „Pevačica””. Blic. Pristupljeno 15. 2. 2021. 
  34. ^ „Da li je „Pevačica” o ubistvu Jelene Marjanović?”. Mondo. Pristupljeno 15. 2. 2021. 
  35. ^ „Moram učiniti sve da sačuvam porodicu”. Stori. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  36. ^ „Novi film Srđana Dragojevića podržao i Fond za kinematografiju „Sarajevo””. N1info. Pristupljeno 15. 2. 2021. 
  37. ^ „Vuk Ršumović započeo snimanje filma”. Danas. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  38. ^ „Metamorfoze”. RTS. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  39. ^ „Glumac otkriva sve o seriji”. Film i TV. Pristupljeno 15. 9. 2022. 
  40. ^ „Glumac otvoreno o psihoterapiji”. Blic. Pristupljeno 15. 9. 2022. 
  41. ^ „Što se bore misli moje”. Film i TV. Pristupljeno 15. 9. 2022. 
  42. ^ „Od uloge tražim izazov”. Lepa reč. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  43. ^ „O sceni povraćanja po zastavi”. Novosti. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  44. ^ „Etika protiv estetike”. Politika. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  45. ^ „Predstava o ubistvu Zorana Đinđića uzburkala Srbiju”. Slobodna Evropa. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  46. ^ „Predstava za starije od 16”. Blic. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  47. ^ „Nema posla zbog Đinđića”. Danas. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  48. ^ „Scene iz bračnog života”. Sweden Abroad. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  49. ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (maj 2013). „Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 1—2. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  50. ^ „Radovan protiv Ibija”. NIN. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  51. ^ „Timotijević i Došlo u “Njujorškom maratonu””. Nova. Pristupljeno 5. 8. 2020. 
  52. ^ „Očevi i oci”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  53. ^ „Život je san”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  54. ^ „Don Žuan”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  55. ^ „Pukovnik ptica”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  56. ^ „Leons i Lena”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  57. ^ „Bordel ratnika”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  58. ^ „Radovan protiv Ibija”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  59. ^ „Faust 2”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  60. ^ „North Force”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  61. ^ „Princeza na zrnu graška”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  62. ^ „“Dan i noć u pozorištu””. Atastars. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  63. ^ „Pornografija 1, 2... 4”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  64. ^ Levakov, Biljana; Kerenac, Vesna; Vračar, Milan (jun 2007). „Godišnjak pozorišta Srbije 2005/2006 2005/2006.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 35. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  65. ^ a b „Predstave sa Milošem Timotijevićem”. Pozorište. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  66. ^ Levakov, Biljana (maj 2008). „Godišnjak pozorišta Srbije 2006/2007.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 71. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  67. ^ Levakov, Biljana; Kerenac, Vesna (maj 2009). „Godišnjak pozorišta Srbije 2007/2008.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 21. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  68. ^ Markovinović, Mirjana; Kerenac, Vesna (maj 2010). „Godišnjak pozorišta Srbije 2008/2009.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 77. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  69. ^ Levakov, Biljana; Kerenac, Vesna (maj 2009). „Godišnjak pozorišta Srbije 2007/2008.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 64. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  70. ^ Markovinović, Mirjana; Kerenac, Vesna (maj 2010). „Godišnjak pozorišta Srbije 2008/2009.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 75. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  71. ^ a b Markovinović, Mirjana; Kerenac, Vesna (maj 2010). „Godišnjak pozorišta Srbije 2008/2009.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 32. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  72. ^ „Zatvor podunavske regije”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  73. ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (maj 2011). „Godišnjak pozorišta Srbije 2009/2010.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 32. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  74. ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (maj 2011). „Godišnjak pozorišta Srbije 2009/2010.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 34. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  75. ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (maj 2011). „Godišnjak pozorišta Srbije 2009/2010.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 77. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  76. ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (maj 2012). „Godišnjak pozorišta Srbije 2010/2011.” (PDF). Sterijino pozorje. str. 65—66. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  77. ^ „“Nije stranac, majke mi””. Dan u Beogradu. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  78. ^ „Janje, kokoš, orao — Istorija jedne porodice”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  79. ^ „“Veliki Getsbi” u Madlenijanumu”. Madlenijanum. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  80. ^ „Predstava “Crna kutija””. Beoart. Arhivirano iz originala 05. 8. 2020. g. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  81. ^ „Predator”. Teatroslov. Pristupljeno 24. 4. 2020. 
  82. ^ „Seks, umetnost, komunizam”. Danas. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  83. ^ „64”. Blic. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  84. ^ „Sterijina nagrada Bitefu”. Izlazak. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  85. ^ „Miloš dobitnik nagrade “Duga””. N1 info. Arhivirano iz originala 27. jul 2020. g. Pristupljeno 5. 8. 2020. 
  86. ^ a b „Miloš Timotijević o intimnim scenama”. Telegraf. Pristupljeno 5. 8. 2020. 
  87. ^ Azdejković, Predrag (13. jun 2020). „Optimist magazin u doba korone (broj 53-54 – jun 2020) [Umetnik je sam po sebi avangarda]”. Optimist. str. 4—8. Pristupljeno 23. 9. 2020. 
  88. ^ a b „Miloš Timotijević podržao Evroprajd”. Glosi. Pristupljeno 15. 9. 2022. 
  89. ^ „Poznati i nagi u znak podrške Prajdu”. Danas. Pristupljeno 15. 9. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милош_Тимотијевић&oldid=27757710”