Oružane snage Rumunije
Vojska Rumunije (rum. Armata Română) je formacija koju sačinjavaju njena tri dela, a to su: Kopnena vojska, Vazduhoplovne snage i Mornarica. U miru, vojskom upravlja Ministar nacionalne bezbednosti, a u ratu predsednik Rumunije. Rumunske trupe su učestvovale u nekoliko misija, a to su: BiH, Kosovo, Irak i Avganistan.[4] 25. oktobar se slavi kao Dan Vojske Rumunije.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Vojska Rumunije se osniva za vreme vladavine Aleksandra Joana Kuze.[5] Rumunija je učestvovala u Rusko-turskom ratu (1877—1878), Prvom svetskom ratu, Drugom svetskom ratu.
Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]
 |
Od 6. maja 1913. godine Rumunske oružane snage (Armata Romana) su se sastojale od kopnene vojske (Trupe de uscat) i Kraljevske mornarice (Marina Regala). Aktivna armija prvog poziva (Armata Activa) je obuhvatala ljude uzrasta 21-28 godina, Rezervna armija drugog poziva (Reserva Armatei) ljude od 29-40 godina, a Millicija trećepozivaca (Militii) ljude starosti 41-46 godina. Ferdinand je bio glavnokomandujući vojske, a general Dumutru Ilijesku načelnik generalštaba. Vojska je 27. avgusta 1916. godine mobilisala 833.601 vojnika u 20 pešadijskih divizija prvog i drugog poziva i dve konjičke divizije (1. i 2). Divizije drugog poziva 21-23 su formirane 9. septembra. Divizije su grupisane u sedam korpusa (1-7) koji su sačinjavali - 1. armiju (Krajova) u severozapadnoj Vlaškoj pod komandom general-pukovnika Joana Klučera, a kasnije general-majora Joana Dragalina; 2. armiju (Bajkoj) u južnoj Moldaviji pod general-pukovnikom Grigoriju Krajničeanuom, kasnije general-pukovnik Aleksandru Avereskuom; 3. armiju (Bukurešt) u južnoj Vlaškoj pod Avereskuom; Severnu, kasnije 4. armiju (Bakau) u severnoj Moldaviji pod general-pukovnikom Konstantinom Prešanom; dok je 5. korpus bio u strateškoj rezervi.
Pešadijska divizija prvog poziva (1-10) je brojala 27.000 ljudi i sastojala se od dve pešadijske brigade (svaka sa dva aktivna puka) i rezervne pešadijske brigade. Puk od 4.793 vojnika je imao tri pešadijska bataljona jačine 1.160 ljudi, a u svakom bataljonu je bilo po tri čete sa četiri voda, i mitraljeska četa. Puk lake pešadije (Vinatori) je imao dva bataljona. Divizija je imala i eskadron konjanika (Calarasi); artiljerijsku brigadu sa dva puka poljske artiljerije, svaki sa dva bataljona po tri baterije; tri baterije topova kalibra 5,3 cm, za podršku; inžinjerijsku četu, „odeljenje“ veze (pola voda); kao i pomoćni bataljon (medicinska četa, snadevačka i municijska komora). Pešadijska divizija drugog poziva (11 -15) je imala dve rezervne pešadijske brigade, dok su ostale divizije (16-23) imale dve brigade prvog ili drugog poziva ili „mešovite pešadijske brigade“ u čijim je pukovima 4. bataljon bio sastavljen od teritorijalaca; bataljon milicije, artiljerijsku brigadu i konjički bataljon (sa dva eskadrona).
Pešadijske brigade od 1. do 20. i pukovi od 1. do 40. su bili prvog poziva, dok su brigade od 21. do 40. i pukovi od 41. do. 80. bili popunjeni drugopozivcima iz rezerve. Konjička divizija jačine 5.280 ljudi je imala tri brigade sa dva konjička puka, a svaki puk sa 746 ljudi je imao četiri konjička eskadrona i odeljenje mitraljezaca; biciklistički odred; bataljon konjičke artiljerije (tri baterije sa 189 vojnika); radio i telegrafski poluvod i pomoćni bataljon. Linijska konjica je nazvana „Crveni ljudi“ (Rosiori) a teritorijaci u rezervi „Konjica“ (Calarasi).
Postojao je i puk Kraljevske garde (sa tri eskadrona), pogranična brigada i dobrovoljački motorizovani korpus. Korpus brdske pešadije (VinatorideMunte) je formiran 16. novembra 1915. godine i do 1916. bio puk jačine 1.980 ljudi, sa tri bataljona; u svakom bataljonu je bila jedna četa mitraljezaca, telegrafska četa i četiri streljačke čete. Armija je pretrpela teške gubitke - 240.000 ljudi (29%) tokom 1916. godine, jer su preobimne divizije bile loše opremljene i sa malim brojem oficira. U aprilu 1917. godine Rumunska vojska od 700.000 ljudi je bila saterana u istočnu Moldaviju iza reke Seret. Načelnik generalštaba je bio general Prešan, i bila je pod ruskom strategijskom komandom (general Vladimir Zaharov, kasnije general Dimitri Serbacev). Vojna misija francuskog generala Anrija Matijasa Berteloa je reorganizovala Rumunsku vojsku u 15 divizija prvog poziva i dve konjičke divizije, rasporedenih u pet korpusa (2-6) i konjički korpus (1. Calarasi, 1. i 6. Rosiori pešačka brigada). Korpusi su organizovani u 1. armiju (general Konstantin Kristesku, a kasnije general-ukovnik. Eremija Grigoresku) i 2. armiju (general Averesku), sa tri divizije (2, 4. i 11) u armijskoj rezervi.
Pešadijske divizije su imale manji broj ljudi, ali im je povećana vatrena moć - pešadijskom puku je dodata 4. četa za snabdevanje; četiri prekobrojna pešadijska ili laka milicijska bataljona su zamenila rezervnu pešadijsku brigadu; divizijska konjica je duplirana u bataljon (dva eskadrona); jedan poljski artiljerijski puk u artiljerijskoj brigadi je zamenjen pukom haubica (dva bataljona sa dve baterije), a dodata je i baterija rovovskih minobacača, dok je ostala samo jedna poljska baterija kalibra 5,3 cm; inžinjerijaje proširenau bataljon (inžinjerijska, pontonska, signalna i raketna četa); pomoćnom bataljonu su dodati odred vojne policije (Jandarmeria) i pokretna bolnica. Konjička divizija je smanjena na jednu konjaničku Rosiori brigadu (dva puka sa četiri eskadrona) i jedan puk pešadijskih Rosiori. Biciklisti su uvećani u četu, raspušten je telegrafski poluvod, a dodat odred vojne policije. Oformljen je i korpus brdske pešadije: pogranična brigada (dva puka sa tri bataljona i baterija kalibra 5,3 cm) - dve artiljerijske garnizonske („tvrdavske") brigade sa dva puka; dva puka brdske artiljerije sa sedam baterija svaki; železnički, pontonski, garnizonski i specijalni inžinjerijski bataljoni.
U avgustu 1916. Rumunska ratna mornarica (štab u Galatiju) je raspustila svoj pomorski odred, ostavljajući samo Dunavsku flotilu sa četiri oklopna monitora, četiri topovnjače i osam torpednih čamaca da se bori sa mađarskom Dunavskom flotilom. Armijski vazduhoplovni korpus (Corpul Aerian Romana) je osnovan 20. aprila 1913. godine, a od 15. avgusta 1916. godine po jedna mešovita eskadrila je dodeljena svakoj od armija, dokje jedan puk igrup) branio Bukurešt. U januaru 1917. korpus je povećan na četiri mešovita vazduhoplovna puka (1-4), svaki sa dve ili tri eskadrile, da bi od marta 1917. bio preimenovan u Kraljevsko rumunsko vazduhoplovstvo (Aeronautica Regala Romana).
Od avgusta 1916. do decembra 1917. godine ruska armija sa 44 divizije je pomagala Rumuniji. U Bukovini i severnoj Moldaviji je bila 9. armija (40. korpus) tokom 1916. godine, a 8. armija 1917. godine; u južnoj Moldaviji tokom 1916. je bila 4. armija (7. i 8. korpus), a 1917. tu je bila 9. armija (2, 24, 26, 36. i 40. korpus); u istočnoj Vlaškoj 4. armija (7, 8. i 30. korpus) 1917. godini; u Dobrudži je 1916. bila Dunavska armija (47. korpus), a 1917. 6. armija (4, 47,4. sibirski i 6. konjički korpus). Armijsku rezervu 1917. godini činili su 29, 45. i 3. konjički korpus. Rumunija je oklevala sa demobilizacijom, što je zahtevano Bukureštanskim sporazumom od 7. maja 1918. godine, i reorganizacijom vojske u pet korpusa, svaki sa tri pešadijske divizije. Vojska pod komandom generala Kristeskua je 10. novembra 1918. remobilisala sedam pešadijskih (6-10 i 13-14), dve konjičke (1-2) i dve nove, lake divizije (1-2); i do 1. decembra 1918. godine okupirala Transilvaniju, istočni Banat, Bukovinu i južnu Dobrudžu, na taj način udvostručivši veličinu Rumunije na 294.967 km².
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Sposobni vojnici”. Arhivirano iz originala 15. 5. 2020. g. Pristupljeno 1. 2. 2014.
- ^ „MoND Budget as of 2007”. Arhivirano iz originala 22. 4. 2008. g. Pristupljeno 1. 2. 2014.
- ^ „MoND Budget as of 2007 BDP procenat”. Arhivirano iz originala 22. 4. 2008. g. Pristupljeno 1. 2. 2014.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 15. 10. 2012. g. Pristupljeno 1. 2. 2014.
- ^ Istorija
