Publije Kornelije Scipion Afrikanac

Scipion Afrikanac
Statua Scipiona Afrikanca u Puškinovom muzeju u Moskvi.
Lični podaci
Puno ime	Publije Kornelije Scipion Afrikanac
Datum rođenja	236. p. n. e.
Mesto rođenja	Rim, Rimska republika
Datum smrti	183. p. n. e. (53 )
Mesto smrti	Liternum, Rimska republika
Vojna karijera
Služba	218–?
Vojska	Rimska republika
Čin	general
Učešće u ratovima	Drugi punski rat (Ticin, Trebija, Kana, Kartagina, Bekula, Ilipa, Utika, Bagrbrad, Zama) Sirijski rat (Magnezija)

Publije Kornelije Scipion Afrikanac (lat. Publius Cornelius Scipio Africanus Major; Rim, 236. p. n. e.—183. p. n. e.) je bio jedan od najznačajnijih rimskih vojskovođa i političara. Vršio je funkcije konzula i cenzora. Najpoznatiji je po svojoj pobedi nad Hanibalom u bici kod Zame kojom je okončan Drugi punski rat.

Mladost

Scipionov pohod na Novu Kartaginu

Publije Kornelije Scipion rođen je carskim rezom. Član je porodice Scipion, ogranka gensa Kornelija. Za godinu njegovog rođenja obično se navodi 236. godina p. n. e. Korneliji su bila jedna od šest glavnih patricijskih porodica Rimske republike. Nekoliko Scipionovih predaka bili su konzuli. Pradeda Lucije Kornelije Scipion Barbatus bio je cenzor 280. godine p. n. e. Korneliji su verovatno najznačajniji ogranak gensa Kornelija. Scipion je bio najstariji sin Publija Kornelija Scipiona, konzula iz 218. godine p. n. e. Scipionov mlađi brat, Lucije Kornelije Scipion Azijatik i prijatelj iz detinjstva, Gaj Lelije, služili su sa njim u vojsci. Polibije ih je kasnije mogao ispitati o životu velikog vojskovođe. Vojnu karijeru Scipion je započeo u Drugom punskom ratu. Učestvovao je u bitkama kod Ticina, Trebije i Kane u kojima je kartaginski vojskovođa Hanibal Rimljanima naneo velike poraze. Prema Polibiju, svome ocu spasao je život u bici kod Ticina. Kada je Scipion Afrikanac preuzeo komandu nad rimskom vojskom u 25. godini života, ona više neće doživeti poraze.

Prema legendi, nakon katastrofalnog poraza kod Kane, rimski političari bili su spremni na predaju. Scipion i njegove pristalice upale su na sastanak i mačem primorali sve prisutne da se zakunu da će nastaviti rat verno služeći Rim. Scipion se kandidovao za edila i kvestora. Na plebejskoj skupštini je njegova kandidatura osporena jer još uvek nije navršio 25 godina. Međutim, Scipion je već bio poznat po svom patriotizmu i hrabrosti te ga je narod jednoglasno izabrao za kvestora. Tribunska skupština odustala je od protivljenja.

Kampanja na Iberijskom poluostrvu

Scipion oslobađa nećaka numidijskog kralja

Godine 211. p. n. e. Scipionov otac i stric ubijeni su u borbi sa Hanibalovim bratom Hazdrubalom Barkom. Na izborima za komandanta vojske za pohod na Iberijsko poluostrvo je samo Scipion bio dovoljno hrabar da preuzme dužnost. Ostali kandidati nisu smeli da preuzmu odgovornost plašeći se smrtne kazne zbog neuspeha. Uprkos svojoj mladosti, Scipion je napravio takav utisak da je jednoglasno izabran. Kada se iskrcao na Iberijsko poluostrvo, sve teritorije južno od reke Ebro bile su pod kontrolom Kartagine. Neprijateljsku vojsku predvodili su Hazdrubal Barka, Magon Barka i Hazdrubal Gisko. Međutim, Kartaginjani su više bili zaokupljeni gušenjem pobuna u Africi. Scipion je iznenadio Kartaginjane i u brzom napadu osvojio Novu Kartaginu, centar kartaginske moći na Iberijskom poluostrvu. Zadobio je veliku količinu plena i bazu za dalje operacije. Lokalna plemena dočekala su ga kao oslobodioca. Tome je doprinelo humano postupanje rimskog vojskovođe prema zarobljenicima.

Veliku pobedu nad Hazdrubalom Scipion odnosi 208. godine kod Bekule. Pobeda je bila uslovljena povoljnim položajem koga je Scipion zauzeo. Nakon poraza kod Bekule, Hazdrubal sa vojskom kopnenim putem prelazi preko Alpa u Severnu Italiju. Međutim, u Italiji je poražen od Gaja Klaudija Nerona u bici kod Metaura. Postoji više pretpostavki oko toga zbog čega Scipion nije gonio Hazdrubala. Prema nekima, želeo je samo od Kartaginjana preoteti Poluostrvo, a prema drugima, pljačkanje osvojenih teritorija ga je odvratilo od gonjenja neprijatelja.

Sledeću, konačnu pobedu u Španiji, Scipion odnosi 206. godine kod Ilipa. Bitka je rezultirala evakuacijom punskih snaga sa Iberijskog poluostrva. Scipion je potom posetio numidijske kraljeve Sofaksa i Masinisu i savezništvom obezbedio snabdevanje svoje vojske. Sofaks je kasnije prišao neprijatelju, a Masinisa je ostao veran Rimljanima. Po povratku u Španiju, Scipion je morao ugušiti pobunu koja je izbila među vojnicima. Nakon što je obezbedio rimsku vlast nad Iberijskim poluostrvom osvajanjem Gadesa, Scipion se 206. godine p. n. e. odrekao komande i vratio u Rim.

Afrička kampanja

Susret Hanibala i Scipiona kod Zame

Sledeće, 205. godine p. n. e, Scipion je jednoglasno izabran za konzula u dobi od 31 godinu. Nameravao je da ratuje u Africi, ali zbog zavisti drugih senatora, nije uspeo da dobije dodatne trupe pored sicilijanske vojske. Scipion je obezbedio resurse od rimskih klijenata i pristalica i time obezbedio ratnu snagu od 30 brodova i 7000 ljudi. Senat je pod pritiskom morao odobriti Scipionu put u Afriku. Mnogi od rimskih političara, uključujući i bivšeg diktatora Kvinta Fabija Maksima, bili su protiv afričke ekspedicije jer su Hanibala i dalje smatrali glavnom opasnošću, a na ratovanje u Africi gledali su kao na rasipanje resursa. I pored toga, Scipion se 204. godine p. n. e. iskrcao u blizini Utike. Kartagina je, u međuvremenu, sklopila savez sa Sofaksom koji je Scipiona primorao da napusti opsadu Utike. Scipion je sledeće godine uništio udruženo kartaginsko-numidijsku vojsku postavljajući požar u neprijateljskom logoru. Vojnici su se dali u bekstvo tokom koga su postali lak plen Rimljana. Polibije i Tit Livije procenjuju kartaginsko-numidijske gubitke na 40.000 ljudi. Neki istoričari (Polibije) su ovaj akt hvalili kao pametan i avanturistički poduhvat, a drugi su ga nazivali kukavičkim. Ubrzo nakon poraza kod Utike, Sofaks je zbačen sa prestola, a Masinisa je postao jedini numidijski kralj. Kartaginjani su tako izgubili značajnog saveznika.

Kartaginjani su započeli sa pregovorima, ali su ih napustili po nagovoru Hanibala koji je napustio Apeninsko poluostrvo i stigao u Afriku da brani otadžbinu. Hanibalove snage iznosile su oko 40.000 ljudi (36.000 pešaka i 4000 konjanika), a Scipionove snage 29.000 pešaka i 6100 konjanika. Dvojica vojskovođa sukobili su se u bici kod Zame, nedaleko od Utike, 19. oktobra 202. godine p. n. e. Hanibal je svoju vojsku rasporedio u tri linija falangi. Nameravao je da napadom slonova razbije rimske linije i napadne ih pešadijom i konjicom. Međutim, Hanibal je vodio vojsku sakupljenu na brzinu koja se po kvalitetu znatno razlikovala od one koju je imao u Italiji. Iskusna rimska konjica brzo je razbila kartaginsku. Scipion je svoju vojsku rasporedio tako da lako može propustiti slonove koji su mogli napadati samo pravom linijom. Rimljani su se sukobili sa trećom Hanibalovom linijom. U jednom trenutku Hanibalu je pobeda bila nadomak ruke. Međutim, bitku je rešila rimska konjica. Hanibalova neiskusna vojska nije joj se mogla suprotstaviti. Bitka kod Zame odlučila je ishod rata. Drugi punski rat završen je sledeće godine. Kartaginjani su pristali na rimske uslove. Odrekli su se svih teritorija u Španiji, mornarice, pristali su na plaćanje velikog danka. Nisu smeli voditi ni ratove bez odobrenja Rima.

Nakon Drugog punskog rata

Scipion i Hanibal

Scipion je po povratku u Rim proslavio trijumf. Stekao je nadimak Afrikanac. Ostale počasti je odbio. Nudili su mu funkciju doživotnog konzula i diktatora. Godine 199. p. n. e. izabran je za cenzora. Sledećih nekoliko godina života nije učestvovao u javnom životu. Godine 193. jedan je od Rimljana koji su u Africi intervenisali u sporu između Kartagine i Numidije. U to vreme Hanibal i Antioh III, seleukidski vladar, sklapaju savez protiv Rimljana. Rimsko-sirijski rat izbio je 192. godine p. n. e. Rimsku vojsku predvodio je Lucije Kornelije Scipion Azijatik, ali se Scipion Afrikanac pridružio svome bratu. Rezultat je ubedljiva rimska pobeda kod Magnezije koja je odlučila ishod rata.

Scipion Afrikanac, carski rukopisi Britanske biblioteke

Neprijatelji braće Scipion, predvođeni Katonom Starijim, su ih po povratku optužili za primanje novca od Antioha. Lucije Kornelije Scipion je optužen za primanje 3000 talenata od neprijatelja. Međutim, oslobođen je optužbi. Postupak je obnovljen nakon smrti Scipiona Afrikanca. Sam Scipion Afrikanac optužen je 185. godine p. n. e. za podmićivanje Antioha. Međutim, podsećajući mase na pobedu kod Zame, izazvao je takav izliv entuzijazma da su ga ljudi pratili do Kapitola i molili bogove da Rimu daju još vojskovođa kakav je Scipion. Bilo je i drugih pokušaja da se Afrikanac izvede pred sud, ali ih je osujetio Scipionov budući zet Tiberije Sempronije Grah Stariji (otac narodnih tribuna Tiberija i Gaja Graha).

Smrt

Scipion se povukao na svoj posed Liternum u Kampaniji. Tamo je proveo ostatak života. Umro je verovatno 183. godine iako godina njegove smrti nije pouzdano utvrđena. Umro je u starosti od oko 53 godina. Moguće je da je umro od posledica bolesti koju je imao još od 190. godine p. n. e. Moguće je i da je sam sebi oduzeo život iz nepoznatih razloga. Zahtevao je da mu grob bude van Rima. Princeps Oktavijan Avgust je 150 godina kasnije posetio njegov grob u Liternumu. Nije dokazano da je grob u Liternumu Scipionov jer nema pisanih podataka o tome. Na grobu je stajao natpis "Ingrata patria, ne ossa quidem habebis" (nezahvalna otadžbino, nećete imati ni moje kosti). Iste godine ili ubrzo nakon Scipiona, umro je u Bitiniji i njegov najveći neprijatelj, Hanibal.

Galerija

• 
  Lokacije najznačajnijih bitaka Drugog punskog rata
• 
  Bitka kod Zame, Henri-Paul Mot
• 
  Bitka kod Zame, Kornelis Kort
• 
  Bitka kod Zame
• 
  Bitka kod Zame, Kornelis Kort
• 
  Bitka kod Kane, srednjovekovni prikaz
• 
  Napad rimske vojske u bici kod Ilipa
• 
  Položaj vojski u bici kod Trebije

Literatura

• Rodgers, Nigel; Dodge, Hazel (2005). Rome: The Greatest Empire. Southwater. str. 40. ISBN 978-1-84476-150-0. 
• Liddell Hart, Basil (1992) [1926]. Scipio Africanus: Greater Than Napoleon. str. 2—10,24,25,200—207. ISBN 978-1-85367-132-6. 
• Tit Livije; Ab Urbe Condita Libri; xxvi, xxviii, xxix
• Valerije Maksimus; Factorum ac dictorum memorabilium libri IX
• Rimska država pod kraljevima i u doba republike – Miroslava Mirković, Dosije, 2002.
• Istorija starog Rima – N. A. Maškin, Beotaf, 1997. godina, osmo izdanje
• Drevni Rim, republika – Gedis i Groset, Narodna knjiga, Alfa, 2006. godina
• Theodore Ayrault Dodge, Hannibal, Da Capo Press; Reissue edition. 2004. ISBN 978-0-306-81362-7.
• Acimovic, Alexander (2007). Scipio Africanus. iUniverse. ISBN 978-0-5954-3545-6. OCLC 163822379. 
• Astin, A E; et al., ur. (1989). Rome and the Mediterranean to 133 BC. Cambridge Ancient History. 8 (2nd izd.). Cambridge University Press. ISBN 0-521-23448-4. OCLC 916019669. 
  • Briscoe, John. "The Second Punic War". In CAH² 8 (1989), pp. 44–80.
  • Errington, R M. "Rome against Philip and Antiochus". In CAH² 8 (1989), pp. 244–289.
• Briscoe, John (2012). „Cornelius Scipio Africanus, Publius, 'the elder'”. Oxford Classical Dictionary (4th izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-938113-5. doi:10.1093/acrefore/9780199381135.013.1867. 
• Broughton, Thomas Robert Shannon (1951). The magistrates of the Roman republic. 1. New York: American Philological Association. 
• Broughton, Thomas Robert Shannon (1952). The magistrates of the Roman republic. 2. New York: American Philological Association. 
• Drogula, Fred (2015). Commanders & command in the Roman republic and early empire. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-1-4696-2314-6. OCLC 905949529. 
• Etcheto, Henri (2012). Les Scipions: famille et pouvoir à Rome à l'époque républicaine (na jeziku: francuski). Bordeaux: Ausonius Éditions. ISBN 978-2-35613-073-0. 
• Goldsworthy, Adrian (2003). In the name of Rome: the men who won the Roman empire. Yale University Press. ISBN 978-0-300-22183-1. 
• Gruen, Erich (1995). „The "fall" of the Scipios”. Ur.: Malkin, I; Rubinsohn, Z W. Leaders and masses in the Roman world. Mnemosyne Supplements. 139. Brill. str. 59—90. ISBN 978-9-0040-9917-3. doi:10.1163/9789004329447_006. 
• Miles, Gary B (1995). Livy: reconstructing early Rome. Cornell University Press. ISBN 978-1-5017-2461-9. 
• Torregaray Pagola, Elena (1998). La elaboración de la tradición sobre los Cornelii Scipiones: pasado histórico y conformación simbólica. Zaragoza: Institución Fernando el Católico. ISBN 84-7820-445-8. OCLC 40997693. 
• Scullard, H H (1929). Scipio Africanus in the Second Punic War (Teza). Cambridge University. 
• Zmeskal, Klaus (2009). Adfinitas (na jeziku: nemački). 1. Passau: Verlag Karl Stutz. ISBN 978-3-88849-304-1. 
• Livy (1905). From the Founding of the City (na jeziku: engleski). Prevod: Roberts, Canon — preko Vikizvornika. 
• Orosius. History against the pagans. 
• Polybius (1922) [2nd century BC]. Histories. Loeb Classical Library. Prevod: Paton, W R. Cambridge: Harvard University Press — preko LacusCurtius. 
• Valerius Maximus (2004). Memorable deeds and sayings: one thousand tales from ancient Rome. Prevod: Walker, Henry. Indianapolis: Hackett. ISBN 0-87220-675-0. OCLC 53231884. 
• Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Scipio § Publius Cornelius Scipio Africanus”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 24 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 405—406. 
• Jacobs, John (2023-06-28). „Review of: L'area archeologica del Sepolcro degli Scipioni a Roma: analisi delle strutture di eta imperiale e tardo antica”. Bryn Mawr Classical Review. ISSN 1055-7660. 
• Scullard, H H (1970). Scipio Africanus: soldier and politician. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-40012-1. OCLC 80462. 

Spoljašnje veze

Kvint Cecilije Metel i Lucije Veturije Filo

Konzul Rimske republike zajedno sa Publijem Licinijem Krasom Divom 205. p. n. e.

Marko Kornelije Ceteg i Publije Sempronije Tuditan

Marko Porcije Katon Stariji i Lucije Valerije Flak

Konzul Rimske republike zajedno sa Tiberije Sempronije Long (konzul 194. p. n. e.) 194. p. n. e.

Lucije Kornelije Merula i Aul Minucije Term

Gaj Klaudije Neron i Marko Livije Salinator

Cenzor Rimske republike zajedno sa Publijem Elijem Petom 199. p. n. e.

Gaj Kornelije Ceteg i Sekst Elije Pet Kat