Портал:Антички Рим

С Википедије, слободне енциклопедије


Портал Антички Рим

Антички Рим је била цивилизација која је настала од града-државе основаног на Апенинском полуострву по традицији коју нам преноси Тит Ливије 753. п. н. е. до огромног царства које је окруживало Средоземно море. Током свог постојања, римска цивилизација је прешла пут од монархије, републике са комбинацијом олигархије и демократије, до аутократског царства. Римска цивилизација је доминирала западном Европом и подручјима око Средоземног мора путем освајања и асимилације.

Западни део царства, укључујући Хиспанију, Галију и Италију, се у 5. веку распало после сеобе народа у независне краљевине. Источно римско царство, чији је центар био Константинопољ, се обично назива Византијско царство након 476, традиционалног датума пада Рима и потоњег почетка раног средњег века, такође знаног као мрачни век.

Римска цивилизација се често сврстава у „класичну антику“, са античком Грчком, цивилизацијом која је инспирисала велики део културе античког Рима. Антички Рим је значајно допринео развоју права, ратне вештине, уметности, књижевности, архитектуре, технологије и језика у западном свету, а његова историја још увек има утицај на данашњи свет.

Садржај

Битка код Заме, слика од Корнелија Корта 1567.
Битка код Заме, слика од Корнелија Корта 1567.

Битка код Заме била је коначна и одлучујућа битка Другог пунског рата, а одиграла се око 19. октобра 202. п. н. е.. Римску армију је предводио Сципион Афрички, а картагиљанску Ханибал. Картагина је поражена у тој бици и молила је за мир. Битком завршава Други пунски рат, а Картагини се намеће плаћање ратне одштете и забрањује се да има војску без дозволе Рима.

Ханибал је извршио инвазију, а великим победама у биткама код Тицина,Требије, језера Трасимен и Кане понизио је римску војску. У бици код Кане уништио је целу једну армију. Те победе користио је не би ли добио савезнике у Италији. Одзив је био слаб. Користио је политику спржене земље, али није успевао да добије појачање потребно за коначну победу. У бици код Метаура страдао му је брат Хасдрубал, који је дошао преко Алпа као дуго чекано појачање.

Сципион Афрички пресељава битке у Шпанију и ту побеђује и претвара Шпанију у римску провинцију. Затим Сципион предлаже да се рат пресели у Африку, близу саме Картагине. После Сципионове победе у бици код Багбрада, Ханибал је позван из Италије да дође да обрани саму Картагину.

Даље... Архива

Слика месеца

Колосеум у Риму
Колосеум у Риму
Колосеум у Риму, чије је градњаје започета 72. за време цара Веспазијана, а довршена десетак година касније за време владавине његовог сина Тита (79-81)
Архива

Садржај

Биографија месеца

Античка биста Марка Брута
Античка биста Марка Брута

Марко Јуније Брут (лат. Marcus Iunius Brutus; 85. п. н. е.42. п. н. е.), такође познат и као Квинт Сервилије Кепион Брут (лат. Quintus Servilius Caepio Brutus) је био римски сенатор при крају Римске републике. Наводно је потомак Луција Јунија Брута, који је предводио протеривање краљева из Рима и био конзул прве године републике. На почетку своје каријере, Брут је био припадник оптимата против Првог тријумвирата Гаја Јулија Цезара, Гнеја Помпеја и Марка Краса. На почетку грађанског рата између, стао је на Помпејеву страну, међутим после Цезарове победе код Дирахија и Фарсала 48. п. н. е. предао се Цезару. Заједно са Гајем Касијем Лонгином и Децимом Брутом, био је организатор атентата на Цезара 15. марта 44. п. н. е. После пораза, које су доживеле трупе којима је командовао заједно са Лонгином, код Филипа у Грчкој 42. п. н. е. извршио је самоубиство.

Његов отац Марко Јуније Брут старији, римски политичар убијен је 78. п. н. е. по Помпејовом наређењу, јер се умешао у Лепидову побуну, па је одгој поверен Марку Порцију Катону, полубрату његове мајке Сервилије (из породице Сервилија Ахала). Касније га је усвојио мајчин рођак Квинт Сервилије Кепион па је себи, њему у част, Марко Јуније додао имену и презиме Кепион. Сервилија је била и Цезарова љубавница па су се јавила и нека нагађања да му је прави отац управо Цезар, али то није потврђено.

Даље... Архива

Да ли знаш...

Сјајни чланци

Потребни чланци

Сродни портали

Уредници пројекта

Остали портали на српској википедији