Портал:Северна Америка
Портал Северне Америчке  Северна Америка је континент на Земљиној северној и западној хемисфери. Она је ограничена на северу са Северним леденим океаном, на истоку са северним Атланским океаном, на југоистоку са Карипским морем, и на југу и западу са северним Тихим океаном; Јужна Америка лежи на југоистоку. Она покрива површину од око 24.709.000 квадратних километара, око 4,8% површине планете или око 16,5% планетне копнене површине. Према проценама из јула 2008. њено становништво је имало 529 милиона људи. То је трећи по величини површине континент, након Азије и Африке, и четврти по популацији након Азије, Африке, и Европе. Северна Америка и Јужна Америка су колективно познате као Америке или једноставно Америка. Генерално се сматра да су Северна и Јужна Америка добиле име по италијанском истраживачу Америгу Веспучију, који је истраживао Јужну Америку између 1497. и 1502. године, и који је био први Европљанин који је сматрао да Америке нису источна Индија. Научници су развили неколико теорија о пореклу ране људске популације у Северној Америци. Сами урођенички народи Северне Америке имају мноштво креативних митова, којима тврде да су били присутни на земљи од њеног настанка. Пре контакта са Европљанима, урођеници Северне Америке су били подељени у многе различите облике владавине, од малих група са неколико породица до великих империја. Они су живели у неколико „културних области”, које грубо кореспондирају географским и биолошким зонама и дају јасне индикације о главним типовима начина живота или занимањима људи који су живили у њима. Земље и територијеИзабрани чланак
Основан је 1867. када су у области Гастаун подигнуте прве пилане, које су убрзо постале језгро будућег насеља. Ванкувер је статус града добио 1886. Продужетак трансконтиненталне пруге који је водио до града, био је завршен 1887. с циљем да се што боље искористи велика природна лука Ванкувера, која ће ускоро постати важна веза у трговини између Далеког истока и источног дела Канаде. Ово је такође имало утицаја на убрзани развој трговине са Европом. Ванкуверска лука је данас највећа и најпрометнија лука у Канади, као и четврта највећа лука (по тонажи) у Северној Америци. Дрвна индустрија је и даље главна привредна делатност у граду, док је туризам, захваљујући очуваној природи у околини града, на другом месту. Ванкувер је трећи највећи филмски центар у Северној Америци (после Лос Анђелеса и Њујорка) чиме је заслужио надимак Северни Холивуд. У граду је 1986. одржана Светска изложба, а у фебруару 2010. Ванкувер је, заједно са Вислером, био домаћин Зимских олимпијских игара. Изабрана слика Да ли сте знали...
Изабрана биографија
Рођена у Монтгомерију, Алабама, била је примећена због своје лепоте и ведрог духа и била је проглашена од стране свог супруга првом америчком флаперком. Скот и она постали су симбол доба џеза, што су и до данас остали. Тренутни успех Скотовог првог романа Ова страна раја (1920) увео их је у високо друштво, али је њихов брак мучило неумерено опијање, издаја и жестоке оптужбе. Ернест Хемингвеј, кога Зелда није волела, кривио је њу због смањења бројности Скотових књижевних дела, иако је она била жртва супругове доминације. Након што јој је дијагностификована шизофренија, она је већину времена проводила у специјалистичким клиникама и супружници су живели одвојено када је Скот изненада умро 1940. године. Зелда је умрла касније, током пожара у болници у Ешвилу, Северна Каролина. Недавни писци и научници приказивали су Зелду као креативни таленат који је игнорисан у патријархалном друштву. Биографија из 1970. чији је аутор Ненси Милфорд, ушао је у ужи избор за Пулицерову награду. Године 1992, Зелда је постхумно примљена у Алабамину кућу славних жена. Категорије Изабрани цитат
|
